Kad traktor ne može među useve, poleće dron: Mladić iz Mihajlova njive obrađuje iz vazduha

Dvadesetdevetogodišnji Armin Lacko iz Mihajlova kod Zrenjanina uveo je dron u svoje poljoprivredno gazdinstvo kako bi lakše pratio stanje useva, smanjio troškove tretiranja i izbegao oštećenja biljaka.

Mladi poljoprivrednik, koji obrađuje zemlju na potezu Mihajlovo - Melenci - Zrenjanin, dron koristi oko godinu dana.

Za ovu tehnologiju zainteresovao se tokom studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a nabavio ga je nakon što se prijavio na pokrajinski konkurs za poljoprivrednu mehanizaciju.

U njegovom gazdinstvu dron se najviše koristi u proizvodnji kukuruza, suncokreta i uljane repice, posebno kada biljke dostignu visinu od metar i po do dva metra.

"Mi imamo klasične prskalice, ali kada je suncokret već u cvetanju ili kada je kukuruz preko metra visine, ne možemo da uđemo u usev, a da ne napravimo štetu. To je bio najveći razlog zbog kog smo nabavili dro", objašnjava Lacko za "Dnevnik".

Nije zamena, već dopuna

Kako ističe, dron nije zamena za klasičnu prskalicu, već njena dopuna. Njegova prednost je u tome što omogućava tretiranje useva bez prolaska teške mehanizacije kroz visoke biljke, čime se izbegavaju mehanička oštećenja. Dron mu služi i za snimanje parcela iz vazduha. Na taj način može da uoči probleme koje je teško primetiti sa zemlje, naročito kada usevi porastu, i da pravovremeno reaguje kako bi sprečio širenje štete.

Upravljanje dronom, dodaje, nije naročito komplikovano, jer je veliki deo procesa automatizovan.

acko kaže da interesovanje za dronove postoji i među poljoprivrednicima iz Mihajlova i okolnih mesta, posebno među povrtarima. U toj proizvodnji mogućnosti primene ove tehnologije još su značajnije, jer gaženje biljaka može da izazove velike gubitke.

Kao mladi poljoprivrednik, smatra da je praćenje tehnoloških novina neophodno za opstanak na tržištu. Zbog toga u njegovom gazdinstvu nastoje da modernizuju proizvodnju i koriste dostupne konkurse za nabavku opreme. Ipak, uprkos sve savremenijoj mehanizaciji, poljoprivreda i dalje zahteva mnogo rada, a obim obaveza zavisi od faze razvoja biljaka i vremenskih uslova.

"Koliko god tehnologija napreduje, poljoprivrednik mora da radi, uvek ima posla. Kada krene sezona, najviše smo u polju, a ako su vremenski uslovi povoljni, nekad radimo i noću", ističe Armin Lacko.

Troši manje od prskalice

Jedna od prednosti korišćenja drona jeste znatno manja potrošnja vode. Dok se klasičnom prskalicom troši oko 200 litara vode po hektaru, dronom je potrebno između 10 i 20 litara. Prema Lackovim rečima, dron može da pokrije oko 50 hektara dnevno, a njegova najveća korist za gazdinstvo ogleda se u smanjenju troškova tretiranja. Ipak, ova tehnologija ima i ograničenja. Pošto dron raspršuje tečnost u veoma sitnim kapljicama, vetar može da ih odnese van tretirane površine.

"Zbog toga dron koristim isključivo za fungicidni i insekticidni tretman, a ne koristim ga za herbicide, da ne bismo oštetili biljke na susednim usevima", navodi Lacko.