Endi Rodik

Finale Vimbldona i titula u Majamiju bilo je sve što je Rodik uradio u 2004. godini, a kao logična posledica slabih partija bio je pad sa prve pozicije već u februaru, nakon samo 13 nedelja provedenih na vrhu liste.

Njegova igra je konstantno bila u padu i nije ispunio očekivanja Amerikanaca, koji su ga videli kao naslednika Samprasa i Agasija. Nije osvojio titulu 10 meseci, a jedan period je čak proveo i izvan prvih 10. Karijera mu ponovo kreće uzlaznom putanjom od jula 2006. godine, kada je počeo da radi sa Džimijem Konorsom. Odmah je osvojio turnir Masters serije u Sinsinatiju, a na US openu je stigao do finala, eliminisavši usput Lejtona Hjuita i Mihaila Južnog. Ipak, ponovo je Federer bio koban za Rodika, uprkos tome što je finalni meč bio uzbudljiviji nego što se očekivalo – 6:2, 4:6, 7:5, 6:1.

Najbolji Rodikov udarac, zlonamerni će reći i jedini, jeste servis (drži rekord po brzini ubačenog servisa - 248,2 km/h). Međutim, i kada ne uspe da ubaci prvi, značajan adut Amerikanca predstavlja i kik servis, koji skoro uvek izabere kao rešenje pri drugom servisu. Poseduje i snažan forhend, a jak servis mu često omogući da se adekvatno namesti na omiljeni udarac i brzo završi poen. Ne voli da igra duge poene, jer onda do izražaja dolazi njegova najveća slabost – bekhend. Otkada radi sa Konorsom, Rodik je poboljšao ovaj deo igre, ali njegov bekhend i dalje nije na nivou potrebnom za vrhunska dostignuća. Dosta je ’tvrd’ na voleju, što je velika šteta, jer bi, uz solidnu igru na mreži i fenomenalan servis kakav ima, sasvim sigurno imao više šansi na travnatoj i betonskoj podlozi, pogotovo protiv Federera.

Rodik je sigurno teniser kojem je Federerova suverena vladavina najviše naškodila – dobio je Švajcarca u samo jednom od četrnaest susreta, a u završnicama Gren slem turnira gubio je od njega čak 5 puta.

Osvojio je 22 titule i ostvario turnirski prihod od 12,5 miliona dolara..