Igre XIII Olimpijade – 1952. Helsinki (Finska)

Velika konkurencija je bila u pogledu grada domaćina, ali je Helsinki završio ispred Amsterdama, Atine, Lozane, Stokholma i čak četiri američka grada (Čikago, Detroit, Los Anđeles i Filadelfija).

Olimpijske igre u Helsinkiju bile su ujedno prve na kojima su nastupili sportisti iz Sovjetskog Saveza. Američki sportisti napokon su dobili ravnopravnog protivnika.

Sovjeti, kao i sportisti iz ostalih zemalja Varšavskog bloka, nisu bili smešteni u Olimpijskom selu već u studentskim domovima.

Za razliku od Igara u Londonu četiri godine ranije, Nemci su ovoga puta dobili poziv. Zapadna Nemačka se odazvala, dok je Istočna odbila.

Do poslednjeg trenutka Finci su krili ime poslednjeg nosioca olimpijske baklje, a u pitanju je bio legendarni atletičar Pava Nurmi.

Skrivanje imena poslednjeg nosioca će kasnije postati praksa, a u slučaju Finske to je učinjeno zbog toga što je MOK još na Igrama 1932. isključio Nurmija zbog kršenja amaterskih principa. Tačnije, finski atletičar je za novac trčao na egzibicionim trkama.

Baklju je predao Johanesu Kolemainenu koji je upalio Olimpijski plamen. Između njih dvojice je ukupno 17 olimpijskih medalja, od čega 13 zlatnih.

Igre je obeležio atletičar iz Čehoslovačke Emil Zatopek sa tri zlatne medalje. On je slavio u trci na 5000, 10000 metara i u maratonu (uprkos činjenici da se prijavio u poslednjem trenutku). Nikome više to nije uspelo.

Zapažen nastup imali su i sovjetski gimnastičari koji su uzeli 22 medalje, dok su ostale zemlje zajedno stigle do njih 25.

Iz te grupe Sovjeta najviše se istakao Viktor Čukarin, koji je osvojio e četiri zlatne i dve srebrne medalje. Time je on bio najuspešniji takmičar u Helsinkiju.

Robert Matijas je četiri godine ranije postao najmlađi atletski šampion. On je slavio u desetoboju sa 17 godina i devet meseci, a u Finskoj je postao je prvi atletičar koji je odbranio zlatno odličje u toj disciplini.

Mađarice su u plivanju osvojile četiri zlatne medalje, a njihov stoprocentni uspeh sprečila je Džoan Harison iz Južne Afrike.

Jugoslavija je u Helsinki poslala 96 sportista, identičan broj kao i četiri godine ranije u London.

Potvrđena je srebrna medalja u fudbalu, ali, ono što je bitnije osvojena je prva (srebrna) u vaterpolu kao nagoveštaj dominacije reprezentacije u tom sportu.

Zlatni su bili samo veslači (četverac bez kormilara), što je i njima bila prva medalja na Igrama.

Što se tiče fudbalera, put do finala ih je vodio preko Indije, a potom i SSSR-a.

Ponovljen meč su igrale dve reprezentacije nakon nerešenog rezultata u prvoj, a bolja je bila Jugoslavija koja je potom izbacila Dansku i Nemačku da bi u finalu izgubila od Mađarske.

"Laka konjica“ predvođena Puškašom i Kočišom osvojila je svoje prvo od tri fudbalska zlata na Igrama.

Isti protivnik je uzeo Jugoslaviji zlato i u vaterpolu i to zahvaljujući gol razlici.