Vimbldon: Koji put vodi do trofeja?

Nezvanično prvenstvo sveta, najveći turnir na svetu, bela oprema, tradicija i prestiž.

Saša Ozmo
Podeli

U ponedeljak počinje 126. izdanje Vimbldona, a trofej brani prvi teniser sveta Novak Đoković.

Srpskog asa žreb nije milovao, ništa bolje nije prošao ni Endi Mari, dok se čini da su Rafael Nadal i Rodžer Federer dobili za nijansu lakši posao. Ko će se na kraju radovati, pitanje je na koje ćemo odgovor dobiti osmog jula, a sada ćemo se pozabaviti putem koji četvorica najboljih moraju da prođu ne bi li osvojili Vimbldon.

Đokovićev put

Braniocu titule Novaku Đokoviću žreb je namenio prilično trnovit put do odbrane trofeja. Prva prepreka mu je bivši broj jedan Huan Karlos Ferero, sa kojime je igrao dva puta i dobio jedan meč. Međutim, nisu se sastali više od pet godina, sada je situacija sasvim drugačija, pošto se Novak 2011. transformisao u potpuno drugog tenisera, pre svega na mentalnom planu. Takođe, Fereru je trava daleko od omiljene podloge, mada je dva puta igrao u četvrtfinalu na terenima Ol Ingland Klaba (2007, 2009).

Novak je u prošlosti dva puta imao problema na startu Vimbldona – 2010. izgubio je dva seta od Rohusa, a godinu dana ranije izgubio je set od Benetoa. Jedini problem može da bude nedovoljna naviknutost na travu, pošto Đoković nije odigrao nijedan pripremni meč osim egzibicije „Budls“. Mada, tako je bilo i prošle godine, pa svi znamo kako se završilo...

U drugoj rundi Đokovića čeka ili Herison, koji nikako da opravda toliku veru koju u njega imaju američki stručnjaci i mediji, ili neugodni Jen-Hsun Lu, kojeg je Novak 2010. izbacio u četvrtfinalu. Momku sa Tajvana to je bio najbolji turnir u karijeri, nikada ni pre ni posle nije dogurao dalje od treće runde nekog GS turnira.

Nijedan od tih tenisera nema igru ni da namuči Đokovića, ali bi već četvrtfinale moglo da donese iz temelja drugačiju sliku, pošto je Novakov potencijalni suparnik Tomaš Berdih. Istina, Čeh je dobio samo jedan od deset međusobnih mečeva sa Đokovićem, ali baš na Vimbldonu u polufinalu 2010. godine. Iste sezone Tomaš je izbacio i Federera – on spada u grupu od 5-6 tenisera koji pod određenim uslovima mogu da iznenade nekoga od trojice najboljih.

I Berdih na startu ima ’minu’ u vidu Gulbisa, mada hiroviti Letonac igra sve lošije, a u Čehovoj osmini žreba nalazi se i Gaske, polufinalista iz 2007. godine.

Eventualno polufinale Đokoviću najverovatnije donosi okršaj sa šestostrukim šampionom Vimbldona Rodžerom Federerom (da li je neko i sumnjao u to?), koji u London dolazi silno motivisan da prekine dominaciju Đokovića i Nadala na GS turnirima.

U međusobnim duelima Federer vodi sa 14-12, ali je Novak dobio šest od poslednjih sedam mečeva.

Novak je branilac titule, pritisak jeste ponajviše na njemu, ali on je nebrojeno puta dokazao da može da se nosi sa njime. Već je uspeo da odbrani jedan GS trofej (Melburn ove sezone), što može da mu bude olakšavajuća okolnost. Mišljenja stručnjaka su podeljena – npr. Navratilova smatra da je Đoković glavni favorit za osvajanje turnira, dok je kolumnista ESPN-a i portala tennis.com Piter Bodo prognozirao da će Novak ispasti od Federera u polufinalu.

Naravno, sada se ništa sa sigurnošću ne može predvideti, ali možemo da navedemo faktore koji bi mogli da pretegnu na ovu ili onu stranu. Pre svega, Đoković mora bolje i raznovrsnije da servira nego na Rolan Garosu, naročito se to odnosi na slajs-servis sa desne (’djus’) strane, koji je naročito delotvoran na travi.

Takođe, Novak neće smeti sebi da priušti ogromne oscilacije u igri kao protiv Conge u Parizu ili onako loš dan kao protiv Sepija. Mislim da je to jedini meč u poslednjih dve godine, možda i više, da Đokoviću ritern nije funkcionisao. Taj udarac jedan je od značajnijih u Novakovom arsenalu i preduslov je ofanzivne igre koju Đoković voli.

Na volejima ne treba i suviše insistirati, oni nisu Novakova jača strana, ali u pojedinim situacijama kada potpuno izgradi poen, trebalo bi i morao bi da kreće napred, a ne da ostaje zakovan za osnovnu liniju.

Federerov put

Utisak je da je od četvorice najboljih Rodžer Federer dobio najlakši žreb, mada ni Nadalov nije posebno težak. Rodžer turnir počinje duelom sa levorukim Albertom Ramosom (24), Špancem kome je šljaka omiljena podloga i koji će ove godine debitovati na Vimbldonu.

U drugom kolu Rodžera čeka bolji iz duela Ljodra – Fonjini. Iako se očekuje neizvestan meč, Francuzu zbog načina igre više odgovara travnata podloga i on ima više šansi za pobedu. Ljodra je do sada izgubio oba meča od Federera, a pre prošlogodišnjeg plasmana u osminu finala nikada nije dobio dva meča u nizu na Vimbldonu.

Prema projekciji, treća runda donela bi Rodžeru okršaj sa 29. nosiocem Žilijenom Benetoom, mada on već u prvoj rundi ima delikatan posao u vidu Žila Milera. Levoruki Luksemburžanin, nekadašnji prvi junior sveta, jako je nezgodan protivnik zbog snažnog servisa i težnje da poene završava brzo.

Prošle sezone je u prva dva seta igrao (i gubio) taj brejkove sa Nadalom u meču trećeg kola, a u prvom setu čak je imao i dve set lopte. Kada je koncentrisan, Miler je opasan rival i ne bi bilo veliko iznenađenje da pobedi Benetoa na startu takmičenja.

Federerovi eventualni suparnici u osmini finala jesu Fernando Verdasko i Žil Simon, nekadašnji Top 10 teniseri kojima je na Vimbldonu najbolji rezultat plasman u četvrtu rundu. Rodžer je Verdaska dobio u sva četiri međusobna meča, a sa Simonom ima skor 2-2 (oba poraza 2008. godine).

Rodžerov protivnik u četvrtfinalu trebalo bi da bude Janko Tipsarević, koji je bolja opcija od Berdiha ili Conge, koji je prošle sezone pobedio Federera u četvrtfinalu. Međutim, Janko će počev od prvog kola i meča sa Nalbandijanom imati zamršen put do najboljih osam, pošto je u njegovom delu žreba Mihail Južni, ali i Džon Izner, od kojeg se očekuje da napokon napravi zapažen rezultat na Vimbldonu.

Iako je prethodne dve sezone takmičenje završavao u četvrtfinalu, Federer je šestostruki prvak Vimbldona i tu se oseća kao kod kuće. Međutim, Rodžerovi rezultati u poslednje vreme na najvećim turnirima ne govore mu u prilog – od titule u Melburnu 2010. godine, igrao je jedno finale (RG 2011), četiri polufinala i tri četvrtfinala.

Najveće šanse da takvu situaciju promeni Federer će imati upravo na Vimbldonu, a njegovi navijači nadaju se da bi Nadal i Đoković mogli da kiksnu kada malo ko to očekuje jer već veoma dugo drže maltene nestvarno visok nivo igre. Videćemo koliko su ta nadanja opravdana.

Marijev put

Ni u doba kada je bio u prva četiri na svetu, Nikolaj Davidenko nije bio respektabilan protivnik na travi, samo je jednom igrao četvrto kolo (2007). Realno gledano, Endi Mari ne bi trebalo da ima poteškoća u prvom kolu, mada Škot ne prestaje da nas neprijatno iznenađuje, a Davidenko je iskusan teniser i neće se uplašiti prilike ako mu se eventualno ukaže.

Od devet međusobnih okršaja Endi je dobio pet, ali poslednji put igrali su još u avgustu 2009. godine.

Mariju verovatno pozli kada baci pogled na žreb jer ga u drugoj rundi verovatno čeka 208cm visoki Ivo Karlović. Iako je ’doktora Iva’ pobedio u sva tri okršaja, Mari je izgubio dva seta i četiri puta bio primoran da igra taj brejk.

Karlović je trenutno 59. na svetu, pre četiri godine bio je i 14, a te 2008. igrao je i četvrtfinale na Vimbldonu. Prošle godine mu je Tipsarević predao meč na startu, a zatim je izgubio od Kubota u drugom kolu. U prvoj rundi Hrvat igra sa hitrim i omalenim Dudijem Selom, Izraelcem koji takođe preferira travnatu podlogu. To bi mogao da bude uzbudljiv meč.

Ništa manje ’gusto’ nije ni među Endijevim potencijalnim rivalima u trećoj rundi – tu su četvrtfinalista iz 2007. Markos Bagdatis, zatim ’udarač’ Kevin Anderson, ali i Bugarin Grigor Dimitrov.

Najveže šanse da dogura do treće runde ipak ima Južnoafrikanac Anderson, sa kojim Mari ima skor 1-1.

Osmina finala najverovatnije nosi još jedan težak dvoboj za Marija – ili Marina Čilića ili Miloša Raonića, igrača sa jakim servisima i solidnim kretanjem uzevši u obzir stil igre koji gaje. Kanađanin crnogorskog porekla izraziti je predstavnik igre koja se bazira na servisu i snažnom forhendu, dok je Čilić za nijansu sposobniji i da se nadigrava sa osnovne linije.

Protiv Čilića je Škot dobio pet od šest međusobnih duela, a od Raonića je izgubio jedini okršaj, ove godine u Barseloni.

U četvrtfinalu bi, prema žrebu, Marijev protivnik trebalo da bude David Ferer, ali podloga i imena u tom delu kostura govore drugačije. Tu je Endi Rodik, vicešampion iz 2009, ali i Argentinac Huan Martin del Potro.

Pre nego što je ispao u četvrtfinalu Rolan Garosa, Mari je četiri puta u nizu igrao polufinale na GS turnirima, a pre toga je bio vicešampion u Melburnu. Takav bilans daje za pravo onima koji tvrde da postoji ’velika četvorka’ u svetskom tenisu, mada je Škot nesumnjivo najslabija karika tog četverca.

Prethodne tri godine na Vimbldonu je dolazio do polufinala – jednom ga je izbacio Rodik, a dva puta Nadal. Ranije je veliki pritisak bio na Mariju, ali čini se da sada ni domaća javnost, baš kao ni strana, ne očekuje previše od njega.

Pitanje „hoće li Mari konačno osvojiti GS turnir?“ prestalo je toliko da zaokuplja pažnju i to je jedan od faktora koji Britancu idu u prilog. Međutim, mnogo toga bi moralo da se poklopi kako bi on slavio na Vimbldonu, a Endi sa svoje strane mora da igra agresivnije i odlučnije, prevashodno forhendom. To je jedini put koji mu pod nekim okolnostima može doneti toliko sanjanu titulu, mada iz ove perspektive to deluje kao naučna fantastika.

Nadalov put

Tomaž Beluči, Brazilac sklon prevelikim oscilacijama u igri, protivnik je po meri Rafaelu Nadalu u prvoj rundi. Očekuje se da ga Španac samelje tempom, a nešto slično moglo bi da se dogodi i u drugoj rundi kada će mu protivnik biti pobednik meča Rosol – Dodig.

Malo ozbiljniji test Nadal bi mogao da ima u trećoj rundi, gde će ga najverovatniji čekati jedan od dva Nemca koji igraju jedan protiv drugog u prvom kolu – Kolšrajber ili Has.

U pet duela sa Hasom Nadal nije izgubio ni set, a posle osam vezanih trijumfa nad Kolšrajberom Španac je izgubio u Haleu pre nešto više od nedelju dana. Čini se da bi, uprkos statistici, Has trenutno bio teži protivnik za Nadala.

Ni pogled na potencijalne rivale u osmini finala neće prouzrokovati nelagodu kod Rafaela – nepredvidivi Dolgopolov kojem trava ne leži ili Felisijano Lopes, kojeg je Nadal dobio u devet od deset međusobnih okršaja.

Ni među nenosiocima u tom delu žreba nema nikoga opasnog – Per, Ebden, Bogomolov jr, Mačado, Bejker i Nieminen.

U stvari, prvo pravo iskušenje trebalo bi da sačeka Nadala u četvrtfinalu. Conga je već viđen među najboljih osam, ali žreb ga nije pomilovao – otvara turnir protiv bivšeg šampiona, uvek borbenog Lejtona Hjuita, a do mogućeg okršaja sa Nadalom moraće verovatno da dobije Vavrinku, a zatim oporavljenog Fiša ili prošlogodišnjeg četvrtfinalistu Bernarda Tomića.

Prema projekciji, suparnik Nadalu u polufinalu biće Endi Mari, čovek kojeg je baš na Vimbldonu dobio tri puta u poslednje četiri sezone.

Rafael na Vimbldon dolazi pun samopouzdanja posle trijumfa na Rolan Garosu i potvrde epiteta ’kralja šljake’. Takođe, prekinuo je niz poraza od Đokovića u GS finalima i to umnogome može da mu olakša situaciju pred Vimbldon, turnir koji je već dva puta osvajao.

Na pariskoj šljaci delovao je nepobedivo, i jeste bio nepobediv, ali na travi će biti sasvim druga priča jer Nadal svojim načinom igre ne može da bude superioran kao na zemlji. Naravno, kao i svake godine, Rafael će izvršiti potrebne korekcije u igri – stajaće bliže osnovnoj liniji i biće agresivniji, više će rizikovati pri prvom servisu, a za nijansu češće viđaćemo ga i na mreži.

Moj utisak je da je ovogodišnji Vimbldon ’otvoreniji’ nego što je bio bilo koji GS turnir u prethodnih godinu i po dana i da je moguć neki neočekivani ishod. Kakvo je Vaše mišljenje – ko će se probiti do polufinala, ko do finala, a ko će osvojiti titulu?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu