Dan kada je Rodžer Federer izgubio sa 6:0, 6:0

Šmidli sada radi kao policajac u rodnom Bazelu, a samo povremeno rekreativno igra tenis. Njegova priča o Federeru je veoma zanimljiva:

“Bilo je to davno. Mislim da sam ja imao 13 a Rodžer deset godina. To je bio jedan od najvećih juniorskih turnira u oblasti Bazela i igrali smo u prvom kolu."

"Sećam se da je tog dana bilo baš vruće. Pošto je to bio prvi Rodžerov juniorski turnir, bilo je razumljivo da bude nervozan na terenu, pravio je puno grešaka. Nisam ni zamišljao da igram protiv nekoga ko će osvojiti sve te Gren slemove. Tada nije bilo naznaka da će on biti toliko dobar. Tada nismo mogli da vidimo da će postati najbolji teniser sveta.”

“Imati takvo sećanje je sjajno, posebno kada ga gledam na televiziji kako osvaja sve te turnire. Niko drugi ne može da kaže da je pobedio Rodžera 6:0, 6:0. Ali, možda sam ja samo imao sreće da sam bio njegov protivnik tog dana. Mislim da je tog dana svako mogao da dobije Rodžera. Ali, iako nije osvojio ni gem, videlo se da ima osećaj za tenis – pokušavao je ceo meč da udara teške udarce. Nije igrao kao ostali mladi teniseri u Švajcarskoj koji su se koncentrisali da zadrže lopticu u igri i ne naprave puno grešaka. Rodžer je bio drugačiji, jer je pokušavao da osvoji poene na spektakularan način. Verovatno je to bio znak. Tenis koji je on igrao nije bio normalan. Ali tek kada je napunio 14 godina ljudi su shvatili da će biti prilično dobar, da je bolji od većine ostalih tenisera, ali čak ni tada nismo znali da će biti tako poseban.”

“Ljudi u Bazelu znaju ko sam i znaju me kao čoveka koji je nekada pobedio Rodžera 6:0, 6:0. Nedavno, kada sam bio na poslu i kada smo radili rutinski pretres automobila, momak u kolima je rekao: ‘Da li si ti čovek koji je pobedio Rodžera 6:0, 6:0?’ To je lepo. Pomalo je i smešno kada me prepoznaju u policijskoj uniformi. Ali, ima i trenutaka kada me ljudi ismevaju i kažu: ‘Vidi, ti si pobedio Federera, a sada si policajac’. Meni to nije smešno. Ali većina ljudi je ok prema meni.”

“Video sam Rodžera u Bazelu od tog meča, jednom na turniru u našem gradu a drugi put u subotnjem noćnom izlasku. On je veoma zauzet, ali je i dalje isti momak. Nismo pričali o meču, ali mi se javio. Srećan sam jer se setio ko sam. Ali, takav je Rodžer. Mnogi drugi teniseri su arogantni, ali Rodžer je ostao ‘na zemlji’. On nije arogantan, on je opušten. On ne igra tenis zbog para. On se kao osoba nije promenio i mislim da je to super. Naravno da je mnogo opasnije biti policajac nego biti teniser. U tenisu vam se ne može ništa dogoditi, ali kada ste policajac, može biti opasno – ako kriminalci imaju oružje i ako to prekasno primetite, onda možete biti povređeni.”

“Još uvek živim u predgrađu Bazela. Nikada zaista nisam imao ambiciju da postanem profesionalni teniser, ali sam u period između srednje škole i fakulteta otišao u Australiju na nekoliko meseci i pokušao da se kvalifikujem za neke turnire. Nikada nisam ušao u glavni žreb, iako sam jednom dobio dva meča u kvalifikacijama, ali nakon toga sam poražen u poslednjem kolu. I zbog toga što nikada nisam ušao u glavni žreb, nisam ni dobio nikada ATP poene. Posle sam se vratio u Švajcarsku, pokušao sam i tamo da se kvalifikujem za nekoliko turnira, ali nisam nijednom prošao prvo kolo. I dalje igram tenis, ali samo jednom nedeljno, jer nemam više vremena. Igram za moj lokalni klub.”