Barbelo, o psima i deci

Premijera predstave ,,Barbelo, o psima i deci’’ Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača održana je na Velikoj sceni ,,Ljuba Tadić’’ Jugoslovenskog dramskog pozorišta 4. decembra 2007. ,,Barbelo…’’ je četvrta praizvedba teksta Biljane Srbljanović (druga u režiji Dejana Mijača) na sceni JDP-a.

Najbolje napisane scene su one u kojima se Biljana Srbljanović bavi vivisekcijom i raspadom porodice u Srbiji. Takođe, asocijativna veza koju uspostavlja između ljudi i pasa stvara neugodan utisak da se prema psima ponašamo ponekad bolje nego prema ljudima. Autorka naslov ,,Barbelo..’’ definiše kao ,,ono odakle dolazimo i gde bi mnogi da se vrate i sakriju’’. Za reditelja Dejana Mijača ovaj povratak je zapravo povratak u budućnost. Scenski likovi se ne mogu vratiti nazad ali mogu da (ne)svesno teže smrti. Mijač je napravio uznemiravajuću, snažnu i mučnu predstavu sa elementima apsurda o savremenom životu u Srbiji.

Scenski prostor Juraja Fabrija asocira na čistilište duša i čekaonicu smrti koja menja kolorit u zavisnosti od štimunga scena. U završnoj sceni zid velike slike –kutije u dnu pozornice se razotkriva kao ekran televizora koji neko isključuje poništivši scenske likove ali i nas gledaoce. Scenograf Juraj Fabri je imao maštovite saradnike u Borisu Miljkoviću kao autoru video rada i dizajneru svetla Milanu Tvrdišiću.

U radu sa glumačkim ansamblom reditelj Mijač postiže uprirođenu govornu dinamiku i izraz koji je bliži filmu nego pozorištu. Ovakav način glume ,,bez zadrške’’ karakterisao je filmove Hauarda Hoksa. Od ovog stila odstupaju samo Mirjana Karanović u ulozi lude Kučkarke i Ana Sofrenović u ulozi Milice koje preglumljavaju bez osećanja za meru.

Jelena Đokić igra Milenu kao veliko dete zatočeno u telu žene. Kada je napusti muž Marko, ona prevazilazi neurozu preuzevši odgovornost za posinka Zorana, ali se onda s njim paradoksalno vraća u okrilje ,,zajedničke’’ majke Mile.

Nikola Đuričko igra političara Marka, Mileninog muža kao čoveka koji je na neodređenoj liniji koja deli politiku od kriminala. Marko je prvu ženu Milicu doveo do samoubistva, drugu ženu Milenu do neuroze, sina Zorana do bulimije a sebe do bekstva iz Beograda u novi život jer nije izglasan kao novi ministar.

Nebojša Glogovac sa moćnom ekspresijom igra Lutalicu koji u jednom trenutku napušta sve da bi živeo na groblju sa kujom koju zove mama. Glogovac svojom igrom na publiku sa distancom i ironijom postiže Brehtov efekat začudnosti koji je zaokružen ponudom publici da odu ili će on da ode sa svojoj mamom.

Najprijatnije iznenađenje predstave je uloga čovekomrsca Drage koga igra Toni Laurenčić. Ovog glumca retko vidimo na pozorišnoj sceni što je velika šteta. Laurenčić, večiti mladić našeg glumišta je pokazao da se nalazi u punoj glumačkoj zrelosti.

Nikola Rakočević je sugestivno odigrao debelog dečaka Zorana koji traži da ga zovu Marko po ocu. Kada psihološki ,,pojede’’ oca koji ga napušta, on ponovo uzima svoje ime Zoran i priključuje se novoj porodici koju čine maćeha Milena i majka Mila.

Jasmina Avramović ponovo koristi svoj mazno-začudni manir govorenja da odigra lik Mile, Milenine majke. Goran Šušljik rutinski tumači lik policajca Dragana kome ništa što je ljudsko nije strano. Marko Baćović igra lik Doktora za žene i pse kao čoveka koji je osećanja i humanost ostavio preventivno kod kuće.

Kostime za predstavu je kreirala Angelina Atlagić akcentujući socijalni status pojedinih likova ili ambivalentan odnos između izgleda likova i njihovog verbalnog izraza. Kompozitor scenske muzike je bila Anja Đorđević.