Somaroj, ostrvo na severu Norveške, poznato je po fenomenu ponoćnog sunca, zbog kojeg tokom dela leta nema mraka ni u kasnim večernjim satima.
Zamislite da je prošla ponoć, a napolju je i dalje dovoljno svetlo za šetnju plažom, druženje sa prijateljima ili vožnju kajakom.
Na norveškom ostrvu Somaroj, smeštenom iznad Arktičkog kruga, ovakvi prizori deo su letnje svakodnevice.
Razlog za to je fenomen poznat kao ponoćno sunce, tokom kojeg sunce ne zalazi ispod horizonta, pa dnevna svetlost traje 24 sata. U severnim delovima Norveške ova pojava može da se posmatra tokom nekoliko nedelja, a njeno trajanje zavisi od geografske širine.
Ekstremne letnje vrućine menjaju navike putnika širom Evrope. Sve više turista umesto Mediterana bira hladnije destinacije poput Norveške, Švedske i Danske.
Prema podacima norveške turističke organizacije, na Somaroju sunce tokom leta ostaje iznad horizonta, što ostrvo čini zanimljivim odredištem za posetioce koji žele da iskuse arktičku prirodu u neuobičajeno doba dana.
Shutterstock/Stefano Ember
Dani bez zalaska sunca
Ponoćno sunce prirodni je fenomen koji nastaje zbog nagiba Zemljine ose. Tokom leta severna hemisfera nagnuta je prema Suncu, pa se u područjima severno od Arktičkog kruga ono ne spušta ispod horizonta određeni period godine.
Dugački svetli dani omogućavaju posetiocima da istražuju obalu, šetaju i uživaju u aktivnostima na otvorenom i tokom noćnih sati. Kajakaštvo je jedna od aktivnosti koje se nude na ovom području, a posebnu atmosferu pruža vožnja dok je sunce još vidljivo na nebu.
Zamislite dramatične fjordove, planine koje "grebu" nebo i bujne doline, a potom zazmislite koliko bi neverovatno bilo doživeti taj zapanjujući pejzaž iz udobnosti luksuznog hotela na točkovima.
Ipak, ovaj fenomen ne traje tokom cele godine. Kada se leto završi, dani postaju sve kraći, a na severu Norveške smenjuju se drugačiji svetlosni uslovi, uključujući i period polarne noći u pojedinim područjima.
Kada se pomisli na planinski odmor u Evropi, Alpi su često prvi izbor. Međutim, za slične pejzaže ne mora se nužno putovati u Švajcarsku, Austriju ili Francusku.
Prošlo je godinu dana od početka uvođenja sistema ulaska i izlaska (EES) na spoljnim granicama Evropske unije, koji je doneo velike promene u načinu kontrole putnika iz zemalja koje nisu članice EU.
Prelepo zlatiborsko selo poznato po Ljubivoju Ršumoviću i Miladinu Pećinaru, ali i po čuvenoj pastrmci iz reke Ljubišnice, turiste sada privlači i zahvaljujući sjajnoj ideji porodice Šaptović.
Kada se pomisli na planinski odmor u Evropi, Alpi su često prvi izbor. Međutim, za slične pejzaže ne mora se nužno putovati u Švajcarsku, Austriju ili Francusku.
Prelepo zlatiborsko selo poznato po Ljubivoju Ršumoviću i Miladinu Pećinaru, ali i po čuvenoj pastrmci iz reke Ljubišnice, turiste sada privlači i zahvaljujući sjajnoj ideji porodice Šaptović.
Na pitanje o mogućoj zabrani Jakava u Srbiju, Jelena Karleuša je rekl da nije za zabrane, i dodala da "ako oni našima zabranjuju, samo treba da postoji reciprocitet".
Posebnu pažnju treba obratiti na nenamerni gubitak telesne težine, izražen umor, učestale bolove u stomaku, dugotrajnu mučninu, promene u pražnjenju creva ili osećaj sitosti već nakon nekoliko zalogaja.
