U srcu Dolomita, u italijanskom Južnom Tirolu, nalazi se Ortisei, malo planinsko mesto koje je teško odvojiti od pejzaža koji ga okružuje.
Sa tradicionalnim kućama, hotelima, prodavnicama, kafićima i planinama koje se uzdižu iznad doline Val Gardena, Ortisei je destinacija u kojoj se više uživa u laganoj šetnji nego u jurnjavi od jedne atrakcije do druge.
Ortisei, odnosno St. Ulrich na nemačkom i Urtijei na ladinskom, jedno je od tri glavna mesta u dolini Val Gardena, zajedno sa Santa Kristinom i Selvom Val Gardena. Dolina je poznata po planinarenju i skijanju, ali Ortisei ima i svoju posebnu kulturnu priču, pre svega vezanu za rezbarenje drveta.
Ortisei i tradicija rezbarenja drveta
Drvo je vekovima deo svakodnevnog života u Val Gardeni, a rezbarenje je vremenom postalo jedan od najprepoznatljivijih lokalnih zanata. U Ortiseiju i okolnim mestima i danas se mogu videti radionice i prodavnice sa ručno izrađenim drvenim predmetima i skulpturama.
Ova tradicija nije nastala zbog turizma. Rezbarenje drveta u Val Gardenu razvijalo se mnogo ranije, a zanat se generacijama prenosio u porodicama. Posebno su poznate drvene figure i verske skulpture, uključujući i božićne jaslice, ali savremeni lokalni majstori izrađuju mnogo širi asortiman predmeta.
Shutterstock/Nastassia82
Upravo zbog toga šetnja Ortiseijem nije samo prilika da se vide lepe planinske kuće. Izlozi i male zanatske radnje otkrivaju deo lokalne istorije koji je i danas prisutan u svakodnevnom životu mesta.
Pešačka zona u centru Ortiseija
Jedan od najprijatnijih delova Ortiseija je njegova pešačka zona. Prostire se kroz centralni deo mesta i povezuje crkvu Svetog Antonija sa područjem oko crkve i kapele Svetog Ulriha.
Ovde nema potrebe za posebnim planom. Ulica vodi pored prodavnica, butika, hotela, restorana i kafića, pa se nekoliko minuta šetnje lako pretvori u sat ili dva laganog razgledanja.
U toplijim mesecima terase su posebno prijatne za predah, dok pogled prema okolnim planinama stalno podseća da se nalazite u jednom od najpoznatijih planinskih područja Italije.
Shutterstock/D.Bond
Ortisei je zbog toga zanimljiv i putnicima koji nisu došli prvenstveno zbog sporta. Moguće je provesti dan bez skijanja, dugog planinarenja ili zahtevnih aktivnosti, jednostavno šetajući mestom i njegovom okolinom.
Mesto koje živi od turizma više od jednog veka
Turizam u Val Gardeni ima dugu tradiciju. Razvoj turizma počeo je još tokom 19. veka, kada je ovo područje postajalo sve dostupnije putnicima koji su dolazili da upoznaju Dolomite.
Danas je turizam i dalje ključan za lokalnu ekonomiju, a Ortisei tokom godine menja svoje lice. Zimi je važna baza za skijanje i druge aktivnosti na snegu, dok leti dolaze planinari, biciklisti i gosti koji žele da istraže dolinu i planinske staze.
Shutterstock/Little Vignettes Photo
Posebnost Ortiseija je u tome što planinski turizam ovde nije odvojen od samog mesta. Žičare, staze, hoteli, restorani i pešačka zona praktično su deo iste priče, pa posetilac može da kombinuje aktivan odmor sa opuštenim boravkom u centru.
Dolomiti su razlog zbog kojeg se ovde ostaje duže
Glavni razlog zbog kojeg se Ortisei nalazi na turističkoj mapi jeste njegov položaj. Iz mesta se otvaraju pogledi prema karakterističnim dolomitskim vrhovima, a dolina Val Gardena predstavlja polazište za brojne planinarske i biciklističke rute.
Tokom leta Ortisei je posebno privlačan onima koji žele da dan provedu na otvorenom, a da se uveče vrate u uređeno i živahno planinsko mesto.
Na društvenim mrežama poslednjih nedelja masovno se dele snimci ljudi koji sa krofnom u ruci uživaju u pogledu na spektakularne vrhove poznate planine.
Zimi se situacija menja, pa su u prvom planu skijanje i zimski sportovi. Zato Ortisei nije destinacija koju treba posmatrati samo kao još jedno malo selo u Alpima. Njegova vrednost je upravo u spoju prirode, lokalne kulture, tradicionalne arhitekture i turističke infrastrukture koja je razvijana decenijama.
Zašto je Ortisei zanimljiv i kada se ne ide zbog skijanja?
Za putnike koji traže drugačiji odmor u Alpima, Ortisei može biti zanimljiv i van glavne zimske sezone. Do njega se može stići automobilom kroz Italiju, Austriju ili preko drugih delova Južnog Tirola, a boravak je moguće organizovati tako da se kombinuju šetnja, izleti i obilazak okolnih mesta.
Shutterstock/Boris-B
Najlepše je ipak ostaviti dovoljno vremena za sam Ortisei. Prošetati centralnim ulicama, pogledati drvene radove u lokalnim radnjama, sesti u kafić i posmatrati planine iznad doline često je sasvim dovoljno da se oseti karakter ovog mesta.
Ortisei možda nije destinacija u kojoj se atrakcije obilaze jedna za drugom. Njegova privlačnost je upravo u drugačijem ritmu – u šetnji, pogledu na Dolomite, tradicionalnoj arhitekturi i detaljima koji pokazuju da Val Gardena nije samo veliko turističko područje, već i prostor sa snažnom lokalnom tradicijom.
Kada se pomene Zlatibor, neretko ćete čuti da ta planina nije ono što je bila nekad, da je sada sva izbetonirana i da se priroda uništava. Ali, ako kročite samo par kilometara od strogog centra i Kraljevog trga jasno se vidi
Dokumentaciono informativni centar (DIC) Veritas apelovao je danas na sve Srbe iz Srbije i dijaspore koji nemaju hrvatske dokumente, a nameravaju da putuju u Hrvatsku.
Račun iz Rovinja izazvao je burnu raspravu na društvenim mrežama. Turista je posebno izdvojio cenu male Coca-Cole od 4,60 evra i vožnju brodom do Crvenog ostrva od 12 evra.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Dokumentaciono informativni centar (DIC) Veritas apelovao je danas na sve Srbe iz Srbije i dijaspore koji nemaju hrvatske dokumente, a nameravaju da putuju u Hrvatsku.
Račun iz Rovinja izazvao je burnu raspravu na društvenim mrežama. Turista je posebno izdvojio cenu male Coca-Cole od 4,60 evra i vožnju brodom do Crvenog ostrva od 12 evra.
Na severu Crne Gore po podne je jaka kiša prešla u sneg, na Bjelasici kod Kolašina formiran je novi snežni pokrivač. Skijaši mogu duže da uživaju u zimskim sportovima.
Planina Zlatar postaje sve popularnija turistička destinacija na zapadu Srbije, a to dodatno potrvđuje i velika zainterosovanost posetilaca na objedinjenom štandu turističke regije Zapadne Srbije.
Na Kopaoniku sprovedena je akcija spasavanja skijaša u kojoj je učestvovala Gorska služba spasavanja, Gorska služba Skijališta Srbije, Trauma centar KC Srbije i helikopterska jedinica MUP-a.
Skijanje u italijanskim Alpima tokom Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini sve više postaje luksuz koji je namenjen manjem broju ljudi, prenosi Tagesšau.
Kada se pomene Zlatibor, neretko ćete čuti da ta planina nije ono što je bila nekad, da je sada sva izbetonirana i da se priroda uništava. Ali, ako kročite samo par kilometara od strogog centra i Kraljevog trga jasno se vidi
Dokumentaciono informativni centar (DIC) Veritas apelovao je danas na sve Srbe iz Srbije i dijaspore koji nemaju hrvatske dokumente, a nameravaju da putuju u Hrvatsku.
Račun iz Rovinja izazvao je burnu raspravu na društvenim mrežama. Turista je posebno izdvojio cenu male Coca-Cole od 4,60 evra i vožnju brodom do Crvenog ostrva od 12 evra.
Bivša zvezda britanske serije "Coronation Stree" Trejsi Šo rasplakala se nakon što je zbog problema sa parkingom propustila važan lekarski pregled povezan sa lečenjem raka dojke.
Od Užica do Svilajnca, Valjeva, Zemuna i Beograda, Fondacija Mozzart nastavlja da ulaže u zdravstveni sistem Srbije donacijama koje lekarima olakšavaju rad, a pacijentima donose savremeniju, bržu i sigurniju zdravstvenu zaštitu.
Plavi tim četvrtu epizodu dočekuje na balkonu, nakon više nego zaslužene pobede u prethodnom timskom zadatku, dok Crveni tim čeka eliminaciono kuvanje u crnim keceljama, gde će jedan od njih napustiti MasterChef kuhinju.
Francuska glumica Marina Vladi, koja je glumila u više od 80 filmova i osvojila nagradu na Filmskom festivalu u Kanu 1963. godine, preminula je u 88. godini, saopštila je njena porodica za AFP.
Povodom Svetskog dana srca, Batut savetuje smanjenje soli, suhomesnatih proizvoda, zasićenih masti i dodatih šećera, uz više voća, povrća, ribe i integralnih žitarica.
Šta jedu ljudi koji dožive 100 godina? Saznajte koje se namirnice najčešće pojavljuju u ishrani stogodišnjaka iz Plavih zona i kako mogu doprineti zdravom starenju.
Fenilketonurija je retka metabolička nasledna bolest sa kojom se živi, ali zahvaljujući neonatalnom skriningu koji se sprovodi od 1983. godine, može biti otkrivena u prvim danima od rođenja.
