Malo mesto u Italiji krije veliku tajnu: Žene imaju neuporedivo veće šanse da dožive stotu

Žene iz ovog sela spadaju među najdugovečnije na svetu, odmah iza žena u Hongkongu.

Prema istraživanju objavljenom u stručnom časopisu Frontiers in Aging, koje je obuhvatilo demografske podatke od 2021. do 2025. godine, prosečna žena od 70 godina u Bolotani može očekivati da će živeti još 20,85 godina.

To je znatno više u odnosu na prosek pokrajine Nuoro, koji iznosi 18,61 godinu, Sardinije, gde iznosi 18,4 godine, i cele Italije, gde iznosi 18,06 godina.

Još je fascinantniji podatak o šansama da doživi stoti rođendan. Naučnici su procenili da žena od 70 godina u Bolotani ima 13,83 odsto verovatnoće da doživi 100 godina.

Poređenja radi, ta verovatnoća u ostatku Italije iznosi 3,54 odsto, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama više nego tri puta manja.

"Verujemo da je ovo najdugovečnija ženska populacija na svetu ili da je veoma blizu toga", istakao je epidemiolog i koautor studije S. Džej Olšanski sa Univerziteta Ilinois u Čikagu.

Iako muškarci u Bolotani ne beleže tako izuzetne rezultate kao žene, i oni žive duže od proseka.

Muškarac od 70 godina u ovom mestu ima 4,92 odsto verovatnoće da doživi stotu godinu, što je i dalje tri puta više od italijanskog nacionalnog proseka, koji iznosi 1,41 odsto.

Istraživači su napomenuli da su rezultati osetljivi na posmatrani period zbog malog broja stanovnika, kojih ima 2.266.

Shutterstock/Vadym Lavra

Na primer, u periodu od 2015. do 2019. godine, verovatnoća da žene dožive 100 godina iznosila je 1,46 odsto, iako je očekivani životni vek sa 70 godina i dalje bio iznad državnog proseka.

Jedna od ključnih prednosti Bolotane za naučnike jeste izuzetno dobro očuvana arhivska građa, koja seže nekoliko vekova unazad.

"Opštinske i crkvene matične knjige krštenih čuvaju se vekovima, što nam je omogućilo da nezavisno i bez ikakve sumnje potvrdimo tačnu starost svake žene koja je doživela 100 godina", ukazao je Olšanski.

Tačni razlozi ovakve dugovečnosti tek treba da budu predmet detaljnijih bioloških i društvenih istraživanja, ali naučnici su istakli nekoliko mogućih faktora.

•     Genetika i ishrana – konzumiranje lokalno uzgojene hrane.
•     Fizička aktivnost – svakodnevno pešačenje po strmom, brdovitom terenu umesto vožnje automobilom.
•     Društvena povezanost – život u bliskoj zajednici u kojoj je usamljenost retka i u kojoj se svi stanovnici brinu jedni o drugima.

Ovo otkriće kandiduje Bolotanu za status nove "plave zone". Taj termin nastao je pre oko 20 godina upravo na Sardiniji, a označava oblasti u kojima ljudi žive znatno duže od svetskog proseka.

"Sada znamo da se u Bolotani dešava nešto izuzetno. Sledeći korak je da razumemo zašto je to tako i da li ta saznanja mogu pomoći ljudima širom sveta da žive duže i zdravije", zaključio je Den Bjutner, koautor studije i osnivač koncepta "plavih zona".