Skijanje u italijanskim Alpima tokom Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini sve više postaje luksuz koji je namenjen manjem broju ljudi, prenosi Tagesšau.
Turisti koji žele da borave u mestima poput Predaca u dolini Val di Fijeme suočavaju se sa znatno višim troškovima smeštaja, ski-paseva i pratećih usluga, dok lokalno stanovništvo i potrošačke organizacije upozoravaju da su poskupljenja delimično posledica spekulacija u vezi s Olimpijadom.
Primer jedne porodice iz okoline Rima pokazuje koliki su realni troškovi zimovanja u ovoj oblasti.
Naime, oni su za šest noći sa polupansionom u hotelu izdvojili oko 1.500 evra, dok su dodatni rashodi brzo uvećali ukupni račun.
Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima i solidnim količinama snega, odlična posećenost ove godine beleži se u ski- centru Kolašin 1450, gde je za samo mesec dana prodato oko 14.000 ski- pasova.
Ručak u planinskim restoranima košta oko 80 evra dnevno za porodicu, časovi skijanja za decu iznose oko 240 evra po detetu, a iznajmljivanje opreme oko 100 evra po osobi.
Kada se tome dodaju troškovi prevoza i ski-paseva, ukupna suma za nedelju dana dostiže oko 3.000 evra.
Shutterstock/Nadezda Murmakova
Poseban teret predstavljaju cene ski-paseva. Dnevna karta u ovom regionu košta 71 evro u glavnoj sezoni, dok je u slabijem periodu cena ogromna – 64 evra.
Prema podacima italijanskih udruženja za zaštitu potrošača, cene ski-paseva porasle su oko 40 odsto u poslednje četiri godine.
Predsednik udruženja za prava potrošača Asutenti Gabrijele Meluco ocenjuje da takav rast nije opravdan, jer je inflacija u Italiji već dve godine stabilna, a energetska kriza, na koju se često poziva industrija, odavno je završena.
Zbog toga sve više porodica ocenjuje da skijanje gubi karakter masovnog sporta.
Roditelji ističu da su spremni na velike troškove kako bi deci omogućili bavljenje zimskim sportovima, ali priznaju da to više nije opcija dostupna svima. U tom kontekstu, skijanje se sve češće opisuje kao elitni sport, rezervisan za domaćinstva sa prihodima znatno iznad proseka.
Operateri ski-centara odbacuju optužbe kao spekulacije i napominju da su skijališta poslednjih godina postala visokotehnološki sistemi, sa savremenim gondolama, složenom infrastrukturom i intenzivnim veštačkim zasnežavanjem, što znatno povećava troškove poslovanja.
Hoteli i privatni smeštaji tokom olimpijskog perioda podigli su cene i do 20 odsto u odnosu na novogodišnje praznike, koji su inače vrhunac sezone.
Shutterstock/Polina Boytsova
Vlasnici smeštaja to pravdaju izuzetnim značajem događaja, ali posledice oseća i lokalno stanovništvo – pojedini nastavnici i radnici navode da su imali poteškoća da pronađu dugoročni smeštaj, jer su stanodavci radije čekali turiste spremne da plate više tokom Zimskih olimpijskih igara.
Sve to otvara pitanje dugoročnog efekta Zimskih olimpijskih igara na dostupnost zimskih sportova i život lokalnih zajednica.
Dok organizatori ističu ekonomske koristi i globalnu promociju regiona, rast cena i pritisak na tržište nekretnina ukazuju da teret velikog sportskog događaja neretko snose upravo oni koji u tim mestima žive i rade tokom cele godine.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvoren za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
Kastelučo di Norča u Umbriji poznat je po spektakularnoj Fiorituri, šarenim visoravnima, sočivu, planinama i legendama. Saznajte šta ovo mesto čini posebnim.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Australijska aviokompanija navodi da će direktni letovi skratiti ukupno vreme putovanja za više od tri sata u poređenju sa današnjim letovima sa jednim presedanjem
Na severu Crne Gore po podne je jaka kiša prešla u sneg, na Bjelasici kod Kolašina formiran je novi snežni pokrivač. Skijaši mogu duže da uživaju u zimskim sportovima.
Planina Zlatar postaje sve popularnija turistička destinacija na zapadu Srbije, a to dodatno potrvđuje i velika zainterosovanost posetilaca na objedinjenom štandu turističke regije Zapadne Srbije.
Na Kopaoniku sprovedena je akcija spasavanja skijaša u kojoj je učestvovala Gorska služba spasavanja, Gorska služba Skijališta Srbije, Trauma centar KC Srbije i helikopterska jedinica MUP-a.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvoren za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
Kastelučo di Norča u Umbriji poznat je po spektakularnoj Fiorituri, šarenim visoravnima, sočivu, planinama i legendama. Saznajte šta ovo mesto čini posebnim.
Ona je jedna od onih dama koje pišu modnu istoriju, a ovog puta je pokazala kako jedan atraktivni odevni komad može da poprimi dozu nenametljive elegancije.
Jedan od takmičara koji se predstavio gledaocima „MasterChef Srbija“ je i Eduardo Ivan Hernandez, mladić od 25 godina koji se pre tri godine, sa sestrom, preselio u Srbiju.
Fenilketonurija je retka metabolička nasledna bolest sa kojom se živi, ali zahvaljujući neonatalnom skriningu koji se sprovodi od 1983. godine, može biti otkrivena u prvim danima od rođenja.
Prema rečima Mijalkovića, multidisciplinarni pristup u lečenju je veoma važan, jer više nijedan pacijent ne sme da se operiše odmah bez prikazivanja njegove dokumentacije na multidisciplinarnom timu.
Dolaskom hladnijih dana organizmu je potrebna dodatna podrška, a farmaceutkinja Aleksandra Dimitrijević otkriva koje namirnice i suplementi mogu pomoći da se pripremimo za jesen i zimu.
Groznica Zapadnog Nila je relativno opasna bolest jer se uglavnom prijavljuju samo neuroinvazivni oblici ove bolesti koji predstavljaju samo jedan odsto svih zaraženih, izjavio je infektolog prof.dr Darko Nožić.
Nije svako crvenilo na koži atopijski dermatitis. Stručnjaci upozoravaju i na čestu "kortikofobiju", ali i na pogrešno povezivanje atopijskog dermatitisa sa alergijama na hranu.
