Italijanski portal "Everyeye.it" nedavno se raspisao o ovogodišnjoj turističkoj sezoni u Hrvatskoj, a već je naslovom privukao pažnju: "Lude cene u Hrvatskoj: Evo zašto su plaže puste".
U tekstu se pozivaju na izveštaje nemačkih, čeških, poljskih i švajcarskih medija koji su tokom leta analizirali stanje na hrvatskoj obali.
"Everyeye" piše da je nekada za apartman u Splitu usred sezone trebalo brinuti mesecima unapred, dok se ove godine, prema njihovim navodima, slobodan smeštaj mogao pronaći i samo nekoliko dana pre dolaska.
"Prazne sobe od Vrsara do Dubrovnika"
Italijanski portal navodi da situacija nije ista u svim delovima zemlje, ali tvrdi da se manjak gostiju najviše oseća u Istri, Dalmaciji i na Kvarneru, odnosno područjima na kojima se ostvaruje najveći deo hrvatskog turističkog prometa.
Pozivajući se na nemački portal "Baden24.de", pišu i o otkazivanjima rezervacija u poslednjem trenutku, kao i o slobodnim smeštajnim kapacitetima od Vrsara do Dubrovnika, ali i na popularnim ostrvima poput Hvara.
Posebno ističu da se takva situacija beležila tokom jula i avgusta, odnosno u periodu koji predstavlja vrhunac turističke sezone.
Shutterstock/DaLiu
Tvrde da su problem visoke cene
Kao jedan od glavnih razloga za takvo stanje "Everyeye" navodi cene. Prenose izračun nemačkog portala prema kojem bi četvoročlana porodica za četiri noćenja mogla da potroši čak 3.800 evra samo na smeštaj. Italijani taj iznos upoređuju sa cenom nedeljnog odmora u Riminiju.
Prenose i procenu Lukaša Kovande, glavnog ekonomiste češke "Triniti banke", prema kojoj su cene u Hrvatskoj od 2015. godine porasle za 70 odsto. U tekstu se navodi i da je razlika turistima postala još uočljivija nakon uvođenja evra 2023. godine, jer sada lakše mogu direktno da upoređuju hrvatske cene sa onima u drugim zemljama evrozone, poput Španije.
"Everyeye" se poziva i na češki portal "AreCenze", koji navodi da su troškovi turista u Hrvatskoj tokom poslednje tri godine porasli za 50 odsto, dok je u ostatku Mediterana rast, prema njihovim podacima, bio manji od 20 odsto. Sličnim tvrdnjama, navode Italijani, bavio se i poljski "Interija Biznes".
Shutterstock/Plam Petrov
Pisali i o nemačkim turistima
Italijanski portal posebno se osvrnuo na goste iz Nemačke, tradicionalno jedno od najvažnijih tržišta za hrvatski turizam.
Navode da je prošle godine zabeleženo više od 30.000 nemačkih turista manje i tvrde da se taj trend nastavio i tokom 2026. godine, što povezuju i sa ekonomskom situacijom u Nemačkoj.
Ipak, podaci koje prenose ne pokazuju pad na svim nivoima. Švajcarski "Blik", na koji se "Everyeye" takođe poziva, zabeležio je rast broja gostiju od dva odsto tokom prvih devet dana jula.
"Hoće li to biti dovoljno za spas sezone?"
Uprkos tom rastu, "Everyeye" prenosi pitanje švajcarskog lista da li će takvi rezultati biti dovoljni za "spas sezone".
Italijani na kraju pišu da turistički radnici deo nade polažu u rezervacije u poslednjem trenutku. Prema njihovim navodima, očekuje se da bi last-minute ponude i eventualni popusti mogli da pomognu u popunjavanju preostalih slobodnih smeštajnih kapaciteta na Jadranu.
Iako italijanski portal piše o „pustim plažama“ i manjku gostiju, zvanični turistički podaci zasad ne pokazuju pad na nivou Hrvatske. Prema podacima sistema "eVisitor", od početka godine do kraja jula ostvareno je 12,4 miliona dolazaka i 59,1 milion noćenja, što je u oba slučaja jedan odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Samo tokom jula Hrvatska je zabeležila 4,7 miliona dolazaka i 29,6 miliona noćenja. Broj dolazaka tako je bio 2,5 odsto, a noćenja jedan odsto veći nego u julu prošle godine. Hrvatska turistička zajednica objavila je da je reč o najboljem julu u poslednje dve godine.
Najviše noćenja u prvih sedam meseci ostvareno je upravo u Istri – 16,7 miliona, zatim u Splitsko-dalmatinskoj županiji sa 11,1 milionom i na Kvarneru sa 9,7 miliona.
Nemačka je pritom i dalje najvažnije strano tržište sa 10,3 miliona ostvarenih noćenja. Rast beleže i gosti iz Italije – u prvih sedam meseci ostvarili su dva odsto više dolazaka i noćenja nego u istom periodu prošle godine.
Pred polazak, učesnici preuzimaju svoj startni paket, koji uključuje čašu za vino, torbicu za čašu, mapu rute, vaučere za degustaciju i poklon suvenir.
Bizovačke i Daruvarske toplice, kao i lečilište Naftalan, među poznatim su banjama u Hrvatskoj. Saznajte po čemu su posebne i kakve prirodne izvore imaju.
Prema Globalnom indeksu gradova Oxford Economicsa za 2026. godinu, norveški Bergen je najbolji grad za život u Evropi i drugi najbolje rangirani grad na svetu. Pogledajte kojih 10 evropskih gradova se našlo na listi.
Iako Golija još uvek nije popularna kao druge srpske planine, turizam se poslednjih godina ubrzano razvija, pa su na njoj uređene i savremene ski-staze, žičare i prateći sadržaji.
Pokušaj da se spase 84-godišnja žena na plaži u Haniotiju završio se tragično. Iako su spasioci odmah započeli reanimaciju, a ubrzo stigla i ekipa Hitne pomoći, žena poreklom iz Srbije preminula je na licu mesta.
Snimak iz Polihrona još jednom je pokrenuo pitanje kulture ponašanja na plažama i toga da li je ostavljanje stvari preko noći prihvatljiv način da se rezerviše mesto za naredni dan.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
"Rezervacija" ležaljki pored bazena ili na plaži ostavljanjem peškira mnoge putnike izluđuje jer često ne mogu naći slobodno mesto, iako na ležaljkama nema ljudi.
Pred polazak, učesnici preuzimaju svoj startni paket, koji uključuje čašu za vino, torbicu za čašu, mapu rute, vaučere za degustaciju i poklon suvenir.
Bizovačke i Daruvarske toplice, kao i lečilište Naftalan, među poznatim su banjama u Hrvatskoj. Saznajte po čemu su posebne i kakve prirodne izvore imaju.
Prema Globalnom indeksu gradova Oxford Economicsa za 2026. godinu, norveški Bergen je najbolji grad za život u Evropi i drugi najbolje rangirani grad na svetu. Pogledajte kojih 10 evropskih gradova se našlo na listi.
Najnoviji odlomak se odnosi na momenat Dajanine smrti i ne manje šokantnu reakciju kraljice Elizabete, koja je, kako Spenser tvrdi, na tragičnu vest reagovala "razdraženo".
Obdukcijom je utvrđeno da je preminula od toksičnog dejstva više supstanci, uključujući fentanil, dok je smrt zvanično okarakterisana kao nesrećan slučaj.
Kilometri pešačenja, ranac na leđima i zajednička avantura. Tara Milosavljević i njena mama Marija podelile su u "Jutru" na Prvoj iskustvo sa čuvenog Kamino de Santijago.
Blitva je jedna od onih namirnica koje ne zahtevaju mnogo truda, a organizmu mogu da pruže brojne vredne nutrijente. Ovo zeleno lisnato povrće bogato je vitaminom K, folatima, vlaknima, kalijumom, magnezijumom i različitim bi
Preteran i dugotrajan unos proteina može dodatno opteretiti bubrege, naročito kod osoba koje već imaju problema sa njihovom funkcijom. Lekari ističu da jedan proteinski obrok kod zdrave osobe najverovatnije nije problem.
Nakon smrti treće osobe od malarije u Frankfurtu gradska zdravstvena služba u naselju Švanhajm podelila je 5.000 letaka. Građani se putem njih informišu o simptomima ove tropske bolesti, pre svega o povišenoj temperaturi i gr
Ako primetite više navedenih simptoma ili postoji sumnja na dijabetes, potrebno je da se obratite lekaru kako bi se utvrdio njihov uzrok i, ukoliko je potrebno, uradile odgovarajuće analize.
Šta zapravo unosimo u organizam kada lekovima menjamo osećaj gladi i sitosti, objasnila je dr Snežana Bašić, specijalista interne medicine i kardiolog.
