Mundijal zimi – moguće je

U pitanju je termin održavanja završnog turnira Svetskog kupa. On je uvek bio rezervisan za leto.

Sve do nedavno završenog turnira u Kataru, kada je ceo svet shvatio da je, po evropskom merilu jesenji/zimski Mundijal takođe moguće organizovati.

Đaniju Infantinu i njegovim saradnicima, može se mnogo toga zameriti, ali jedna stvar ne može. A to je da stvarno imaju hrabrosti i drskosti da menjaju ustaljeni sistem.

U disciplini "puštanja duha iz boce" nema im premca - uradili su to zakazivanjem prvog Svetskog prvenstva u novembarsko-decembarskom terminu, a nastaviće ga povećanjem broja ekipa već na narednom takmičenju u SAD, Kanadi i Meksiku 2026.

Ako im se na ovom drugom može mnogo toga zameriti, iz čisto fudbalskih razloga, na onom prvom ne može, jer se pokazalo da je moguće organizovati turnir usred sezone u evropskom fudbalu.

I to, da budemo sasvim korektni, veoma uspešno.

Naravno, o finesama se uvek može raspravljati, ali pokazalo se da zemlje azijskog ili afričkog regiona, ubuduće, i te kako mogu biti domaćini završnog turnira.

Decenijama unazad, pre svega zemlje Afrike i Bliskog istoka, bile su hendikepirane time što je tokom leta u njima bilo gotovo nemoguće odganizovati Svetski kup.

Izuzev Južne Afrike 2010. godine (koja ipak ima nešto drugačiju klimu), zemlje Afrike bile su zaobilažene prilikom odreživanja domaćina završnog turnira. Isto važi i za zemlje Bliskog Istoka.

Sada, kada je to čvrsto pravilo o letnjem Mundijalu prekršeno, sve je moguće.

Uoči ovog turnira u Kataru, bilo je mnogo bojazni kako će sve to izgledati. Strahovali su pre svega, Evropljani, posebno one zemlje koje organizuju najjače kontinentalne lige.

Postojao je strah od prekida sezone posle tri meseca i kako će se to odraziti na klupskom nivou.

To nije bilo bezrazložno, jer je kod pojedinih igrača, za koje se znalo da će sigurno igrati u Kataru, dolazilo do smanjenja intenziteta rada, kalkulisanja i čuvanja od povreda na poslednjim utakmicama pred Mundijal, što je moglo da se odrazi na rezultate klubova.

Ono što nisu mogli da kontrolišu su povrede njihovih igrača na samom turniru (a bilo je i toga), tako da će sa tim stvarima morati da se nose najbolje što znaju narednih nedelja i meseci po povratku na standardan klupski kalendar do kraja sezone.

Foto: Profimedia/David Klein/Sportimage/Alamy Live News

Takođe, ono što je od značaja za sam Mundijal bilo je to da su igrači na njega došli u top formi, maksimalno spremni i u naponu snage, što je dalo i fudbalski znatno kvalitetniji turnir.

Na prethodnim Mundijalima, igrači su dolazili na kraju sezone, istrošeni i ispovređivani, i mentalno i fizički, tako da je Svetski kup u jesenjem/zimskom periodu sa te strane pun pogodak.

Arsen Venger, bivši menadžer Arsenala, koji poslednjih godina tesno sarađuje sa FIFA, smatra da je Mundijal zimi dobra stvar.

"Ako želimo da demokratizujemo fudbal, moraćemo da se okrenemo i afričkim zemljama gde je nemoguće igrati fudbal tokom leta. Videli smo u Kataru, Mundijal zimi funkcioniše. Naravno, mnogi igrači nisi imali uobičajeno vreme za pripremu, ali su se barem pojavili mentalno sveži, što nije često bio slučaj u prošlosti. Sećam se da su timovi počinjali turnir psihički umorni jer je njihov period priprema bio loš", rekao je nedavno Venger.

Ako je gledati po još jednom statističkom podatku, ukupnom broju postignutih golova na turniru, onda je zimski Svetski kup takođe opravdao očekivanja.

U Kataru je postignuto 172 gola, što je rekordna brojka od prvog izdanja 1930. do danas.

Postignut je gol više u odnosu na Brazil 2014. godine, ali imajući u vidu da je uveden VAR, kog na mnogim ranijim turnirima nije bilo, jasno je da bi ta brojka bila daleko veća.

Foto: Profimedia

Još jedna od prednosti zimskog Mundijala je i odličan termin za zemlje Evrope i Afrike.

Istraživanja pokazuju da je ovaj turnir bio daleko gledaniji nego neki raniji pre svega u zemljama Evrope, čak i onim koje nisu imale svoje reprezentacije na završnom turniru.

Gledanje mečeva u dnevnom terminu, omogućilo je taj rast, što svakako nije bez značaja u poslovnom, komercijalnom smislu.

Naravno, sve ovo pobrojano ne znači nužno da je Mundijal zimi bolji nego onaj letnji, ali kada je zaokret jednom napravljen, FIFA sada ima daleko veći broj opcija u igri i sve je moguće.

Kršenje tradicije ne znači automatski i destrukciju samog događaja, tako da će čelnicima svetskog fudbala ubuduće, biti daleko lakše da posežu za promenama.

Zamerka je da u tome idu možda prebrzo, u jurnjavi za stalnim porastom prihoda i novcem, ali to je već druga tema, posebno to koliko će FIFA imati sluha za vapaje zemalja članica, kao i kontinentalnih federacija.

Uostalom, koliki je zaokret moguć, vidi se samo u ovom četvorogodinjem ciklusu.

Za razliku od Katara, naredni Mundijal biće totalni kontrast.

Podaci kažu da Katar čini 0,12 posto od površine SAD i Kanade, ili 0,6 odsto od površine Meksika.

Katar je severa do juga ima svega 160 kilometara, dok je razdaljina od Meksiko sitija do Vankuvera 4.800 kilometara.

Kako će funkcionisati turnir da 48 zemalja, u starom, letnjem terminu, to će se tek videti.

Foto: Profimedia/Jalal Morchidi / Anadolu Agency/ABACAPRESS.COM

Ipak, nije nemoguće da se fudbal već 2030. vrati na zimski kalendar, posebno ako njegov domaćin bude Maroko.

FS Maroka će po šesti put pokušati da dobije organizaciju turnira, moguće je zajedno sa Tunisom i Alžirom.

Izabranici selektora Valida Regragija nisu mogli da naprave bolju reklamu za svoju zemlju i afrički fudbal od plasmana u polufinale i osvajanja četvrtog mesta.

Zemlje koje sada pretenduju na održavanje zimskog Mundijala, dobile su time dodatni adut. Katar je bio uspešan, a fudbal u Aziji i Africi dobio je silno na zamahu i FIFA to neće moći da zaobilazi ubuduće tako lako, kao nekada.

Konačno, ako je fudbal svetska igra kao što kažu, nema boljeg primera da se to pokaže osim direktnim činom, poput ovog katarskog, dodelom domaćinstva zemlji koja može da ga organizuje zimi.

Kako će FIFA to usaglašavati sa protivncima tog sistema, koji su još glasni i kojih će i ubuduće svakako biti, druga je priča.