Kobijev oproštaj: Misli više ne lutaju ka košarci

Nasmejao je i sebe i novinare, a zatim su prešli na ozbiljnu temu – povlačenje jedinog čoveka koji je 20 godina igrao za isti NBA tim.

“Znao sam već neko vreme, ovakva odluka ne donosi se na osnovu spoljašnjih okolnosti, to mora da bude unutrašnja odluka. Na kraju sam odlučio da prihvatim da zapravo ovo više ne mogu da radim i u redu sam sa time. Kada sam to shvatio, rešio sam da obavestim sve, zašto da ne? Skinuo sam teret sa svojih ramena, ali i sa ramena svih drugih. Mislim da je to ispravna stvar“, rekao je Kobi i dodao:

“Osećam se dobro, pomirio sam se sa time i uzbuđen sam zbog onoga što sledi. Da u meni i dalje gori želja da igram, igrao bih... Ipak, videćemo kako ću se osećati kada sledeće sezone počne trening-kamp, a ja ne budem tamo. Toliko sam naporno radio i toliko naporno radim i sada, iako je moja igra trenutno đubre. Radim sve što mogu da se popravim i tome ima lepote – radim vredno, nikada ne odustajem, jednostavno nisam takav. Istežem se tri puta dnevno, idem i posle ovoga kući na istezanje i ledenu kupku“.

Do kraja sezone Brajant će imati oproštaj u svakoj dvorani u kojoj bude gostovao, kao i još utakmica u svom Stejpls Centru.

“Ne mogu dovoljno da se zahvalim navijačima, oni su mi bili ogroman izvor motivacije, katalizator za sve što sam postigao. Mnogo ih poštujem i volim“.

Kobi je u duši tačno locirao početak kraja svoje košarkaške karijete.

“Ne želim da se ponašam kao da sam ja ’zen’ ili tako nešto, ali obično kada sedim i ne razmišljam ni o čemu posebnom, misli mi uvek odlutaju ka košarci. Uvek. Sada se to ne događa uvek – ponekad da, ali ne stalno. Za mene je to bio prvi znak da ne mogu još dugo da budem opsednut košarkom“.

"Mnogo je lepote i bola..."

A da li je razmišljao da se povuče već sada, usred sezone?

“Nisam jer je mnogo lepote i bola u svemu ovome. Cenim teška vremena isto onoliko koliko cenim sjajna vremena. Važno je proći kroz teške stvari jer se tada najviše nauči o sebi – zato nema ništa lepše nego da prođem kroz celu ovu sezonu, kroz ova teška vremena i da igram u svim tim salama poslednji put. Radujem se tome“.

Brajant ima dve ćerke – 12-godišnju Natali i devetogodišnju Đanu Mariju Onor.

“Ne znaju tačno šta da misle. Znaju da je košarka nešto čime se bavim od treće godine, to je moj ceo život. Bilo je u stilu: ’Tada gubi tu strast, neće raditi ono što radi ceo život, ali istovremeno će biti više sa nama’. Zbog toga su uzbuđene“.

Ceo svet dirnula je pesma koju je Kobi posvetio košarci, pesma kojom je najavio povlačenje.

“Bilo je brzo kada sam smislio šta želim da kažem – govorio sam navijačima i saigračima, ali nikada košarci samoj, što jeste malo čudno. Kada sam rešio da ću pisati iz te perspektive, reči su same došle za nekoliko minuta“.

Nakon što se obratio i na španskom jeziku, Brajant se osvrnuo i na pismo Lejkersima.

“Ovde sam odrastao, ovde je moja kuća, mislim da se to ne može izraziti nikakvim pismom ili slično. To shvatam mnogo ozbiljno i zato nikada nisam otišao nigde drugo upros brojnim ponudama. Želeo sam da Lejkersi znaju koliko mi znače, koliko ih poštujem, ali pismom se ne može to dovoljno iskazati. Dok sam odrastao navijao sam vatreno za Lejkerse, a dočekao sam da celu karijeru provedem ovde – ispunio sam san“.

"Najviše mi znače pozivi Lilarda, Hardena, Durenta..."

Getty Images

Kobi se često smejao tokom konferencije, ali bilo je očigledno da mu nije lako.

“Lagao bih kada bih rekao da nema emocija – drugačije je kada znaš samo unutra da je kraj i onda to kažeš naglas. To izgovaranje naglas daje mu konačnost, ali vrlo sam srećan zbog poruka koje sam dobio od drugih igrača. Zahvaljuju mi se na inspiraciji, na lekcijama, na mentalitetu, to poštovanje kolega mi najviše znači. Kada me pozovu Lilard, Harden, Durent, takvi igrači me često pozovu i nešto pitaju, to mi je najznačajnije od svega“, rekao je Brajant i uz smeh podelio s novinarima jednu anegdotu:

“Imali smo sastanak kapitena u Detroitu, tu je bio Andre Dramond, ali i još jedan igrač iza njega. Nije smeo da bude tu na sastanku, a on je rekao: ’Samo hoću da se rukujem sa Kobijem’. Rukovali smo se, ali nisam ga video jer je bio iza Andrea“.

Na pitanja koja dostignuća bi izdvojio iz svoje blistave karijere, Brajant je odgovorio:

“Ona finala koja smo izgubili i sve one muke koje smo prošli da bismo došli do titula – to je ono što upotpunjuje celo putovanje. Da imaš samo titule, ne bi bilo uspona i padova, ružnih momenata koji stvaraju lepotu na kraju filma. Te teške trenutke istinski cenim“.

Tokom karijere Kobi je osvojio pet NBA titula, dva puta je bio MVP finala, jednom MVP sezone. Bio je 17 puta učesnik Ol-star vikenda, četiri puta MVP na Ol-staru, 11 puta je biran u najbolju petorku lige, devet puta u najbolju defanzivnu petorku.

U dosadašnjem toku karijere na 1.292 utakmice prosečno je beležio 25,3 poena, 5,3 skokova i 4,8 asistencija po utakmici.