Kokoškov za B92: Ko bi odbio Srbiju? Ja sigurno ne bih

Sve u karijeri postigao je vrednim radom – počeo je u staroj Jugoslaviji, a već više od decenije vrlo uspešno radi u NBA ligi. Osim toga, Igor Kokoškov od 2008. godine selektor je Gruzije, a bio je i pomoćnik Željku Obradoviću u nacionalnom timu Srbije. Mlad, a više nego iskusan. U intervjuu za B92 Kokoškov je rekao da mu veoma laska što je među kandidatima za selektora i da bi taj posao prihvatio istog trenutka. Sa Kokoškovom smo razgovarali i o njegovoj trenerskoj filozofiji, načinu rada u SAD i Evropi, o tome šta je potrebno da bi se srpska košarka vratila u svetski vrh...

Saša Ozmo Srbija
Podeli

Kokoškov je jedan od trenera koji bi veliki deo košarkaške javnosti želeo da vidi na mestu selektora.

„Nisam imao nikakav zvaničan kontakt sa ljudima iz Saveza. Trenutno sam u Klivlendu, vratio sam se pre dve nedelje posle napornog leta i Evropskog prvenstva sa reprezentacijom Gruzije. Pročitao sam u medijima da je gospodin Ivković otišao, što je veliki gubitak, s obzirom na sve što je uradio za našu reprezentaciju“.

Ukoliko ponuda dođe, Kokoškov se ne bi dvoumio niti jednog trenutka – prihvatio bi se, kako kaže, ogromnog sportskog izazova.

„Meni laska sama činjenica da ste me pozvali da razgovaramo o toj temi. Veliki mi je kompliment što sam uopšte u krugu kandidata za taj posao. Mislim da u svetskim razmerama ne postoji mnogo trenera koji bi odbili da rade u reprezentaciji Srbije, a ja nisam jedan od njih. Srpski sam trener u NBA ligi, Beograđanin sam, Srbin i taj posao za mene bi predstavljao ogroman izazov. To je vrlo delikatan posao, a zadatak je utoliko teži što valja zameniti velikog trenera poput Dušana Ivkovića. Nije laskanje ako se kaže da ne može mnogo trenera da odradi posao kao on, na terenu i van njega. Zato je važno da novi trener ima podršku Saveza i igrača, a bilo bi veoma važno i kada bi gospodin Ivković ostao tu u ulozi savetnika ili nečega sličnog“.

Pitali smo 41-godišnjeg stručnjaka da li bi prepreku angažmanu u reprezentaciji Srbije predstavljali njegovi sadašnji poslovi u Klivlend Kavalirsima i nacionalnom timu Gruzije. Tu problema nema.

„U Gruziji sam već šest godina – oni su lojalni i kvalitetni ljudi, podigli smo gruzijsku košarku na viši nivo. Moj odnos sa njima je mnogo jači od ugovora – on postoji samo formalno, bazira se na poverenju i dogovoru. Oni ne bi pravili nikakav problem za moje eventualno dalje angažovanje u nekim drugim timovima. Što se tiče Kavalirsa, ne postoji NBA organizacija koja bi stala na put treneru da ima aktivno i kvalitetno leto. Nisam imao problem ni sa Sansima ni sa Pistonsima u vezi sa mojim radom u Gruziji, pa to neće biti ni problem sa Srbijom, koja je košarkaška institucija cenjena u svetu“.

Srpskog trenera naša javnost i navijači nisu imali priliku toliko često da gledaju, pa se zato mnogi pitaju kakva je njegova trenerska filozofija.

„Mislim da je veoma važno za trenera da se prilagodi timu koji ima, naročito u reprezentaciji. Naravno, trener mora da bude dosledan svom načinu shvatanja košarke, ali fleksibilnost je jedna od najvažnijih osobina dobrog trenera. Inteligencija trenera jeste sposobnost prilagođavanja, mora da prepozna snagu i kvaltet tima, da njih učini vidljivim, a da slabosti što je moguće više sakrije. Npr, vrlo se često manipuliše pojmom ’moderna košarka’, ako ste očekivali da ću vam reći da taj stil igre forsiram. Moderna košarka ne znači nužno igru sa mnogo tranzicije, odbranu po celom terenu i slično, moderna košarka znači pobediti utakmicu“.

Pre odlaska u SAD, Kokoškov je sedam godina radio u Jugoslaviji – trenirao je juniorske selekcije Partizana i OKK Beograda, a radio je i sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije. Od 2000. do 2003. godine bio je član stručnog štaba Los Anđeles Klipersa, zatim je pet godina proveo u Detroit Pistonsima, još toliko u Finiks Sansima, a od maja ove godine pomoćnik je u Klivlend Kavalirsima. Postao je prvi čovek van SAD koji je u NBA ligi stalno zaposlen kao asistent.

„Sve ove godine gradio sam svoje ime, a bio sam i pravi čovek na pravom mestu – imao sam sreće da u SAD radim sa vrhunskim trenerima i igračima. U NBA ligi mnogo može da se nauči zbog neverovatnog individualnog kvaliteta igrača, ali i zbog vrhunske organizacije, koja omogućuje treneru da se koncentriše isključivo na posao. Sa druge strane, mnogo toga može da se implementira iz evropske košarke, tako da mi u NBA dosta pomaže to što pratim stanje u Evropi. Sebe vidim kao evropskog trenera koji radi u NBA. Moram da ostanem dosledan košarkaškoj kulturi iz koje potičem, a to što sam drugačiji ovde u SAD pokušavam da pretvorim u svoju prednost“.

Kokoškov je saglasan sa ocenama da je 24 ekipe previše za evropski šampionat

„Tek završeno Evropsko prvenstvo bilo je glomazno i izgubilo se na draži i dinamičnosti. Igra se gotovo tri nedelje, nemoguće je držati nivo i koncentraciju – ne samo ekipa i trenera, nego i medija i navijača. To mora da se koriguje, što verujem da će se i dogoditi“

A šta je potrebno da Srbija ponovo bude u vrhu evropske i svetske košarke?

„Tu magije nema. Sebe vidim kao mladog veterana – u staroj Jugoslaviji postojao je sistem i u klupskom i u reprezentativnom radu. Sada smo u tranziciji, a preko nam je potrebno da se nastavi proizvodnja mladih igrača, tu smo uvek bili avangarda. Stanje u celokupnom društvu je loše i normalno je da se to reflektuje na sport, to nije lako ignorisati i biti iznad toga. Najvažnije je da nastavimo vredno da radimo, tu filozofije nema – mi smo košarkaška nacija i uvek smo najviše radili na terenu“.