Bogdanović: 3. oktobar je važan za Beograd

Gost: Nenad Bogdanović, potpredsednik DS, kandidat za gradonačelnika Beograda
Voditelj: Aleksandar Timofejev

B92: Moje poštovanje, dobro jutro, dobrodošli u Kažiprst radija B92. Danas smo imali drugačiji program nego što je uobičajeno. Dakle, od 8 do 9 gost je bio g. Aleksandar Vučić, a u Kažiprstu gost će biti Nenad Bogdanović. Dva kandidata za gradonačelnika Beograda. Danas je poslednji dan ovog drugog kruga kampanje.

Gospodine Bogdanoviću, kakva će biti izlaznost, šta mislite?

Bogdanović: To je stvarno teško proceniti, jer i ljudi koji se bave istraživanjem posle nekoliko ne baš preciznih procenjivanja ne usuđuju se da kažu, ali eto ja da kažem da očekujem da će beograđani izaći u mnogo većem broju nego u prvom krugu, jer mislim da je važno da što više beograđana odluči ko će biti gradonačelnik. Ne treba misliti da nije bitno, kao što su možda mnogi mislili - imali smo skoro i parlamentarne i predsedničke izbore - bitno je, jer ova lokalna vlast i mesto gradonačelnika su izuzetno značajni za budućnost Beograda. Tako da sam ja ubeđen da su beograđani to shvatili i da ćemo imati mnogo veću izlaznost nego u prvom krugu.

B92: Ono što je zanimljivo je da praktično i vi i vaš protivkandidat pozivate lude da izađu na izbore.

Bogdanović: To je ja mislim normalno. Dobro je da izađe šro više ljudi. Onda se više ljudi izjasni i da kažemo, onda je taj rezultat relevantniji, ako više ljudi izađe na izbore.

B92: Ja sam zamislio da ova danas emisija bude pre svega posvećena našim slušaocima i čitaocima našeg sajta, tako da smo još juče pre podne postavili baner za pitanja čitalaca, a od ovog trenutka biće otvoren i telefon: 3012-092, tako da ćemo u narednih sat vremena čuti šta ljudi žele da vas pitaju, jer mislim da nema više šta vas nismo pitali, ni mi novinari, ni protivkandidat Vučić, ni vi njega.

Evo, juče ste imali tv duel na Studiju B, kako ste zadovoljni?

Bogdanović: Ja sam zadovoljan, zato što je u tom duelu demonstrirano u stvari pravo lice i g. Vučića i Srpske radikalne stranke. Znači onog trenutka kada je očaj, kada je panika, onda više nema dijaloga, nema razgovora o programima, nema razgovora o tome šta treba uraditi u Beogradu, pa na kraju krajeva ni ocene onoga što smo mi radili, naravno, nekim argumentom. Onda se prelazi u klasičnu njihovu tehnologiju vređanja ljudi, govorenja neistina i naravno, pošto sad oni znaju da narod nervira korupcija generalno kao pojam, onda su uzeli za temu reč korupcija i tu reč – juče je jedan naš saradnik vukao crtice – znači za 90 minuta, 97 puta je g. Vučić izgovorio reč korupcija.

Naravno, ono što je interesantno, kad je u pitanju korupcija, ono što je on govorio, ustvari je bio poziv na korupciju. On je od nas tražio da radimo nezakonito. Sve primere koje je iznosio, on je praktično tražio od nas da ne poštujemo zakon. Za njega nije zakon ako nečiju žalbu potvrdi Republička uprava za javne nabavke, znači odbije te neke njegove ponuđače koje on očigledno štiti i vrši pritisak na donošenje odluka. Ali vrhunac onoga što ja prosto nisam mogao da verujem da on može sebi da dopusti, recimo za jednu nabavku koja je u toku, on je izašao i praktično vršio pritisak na komisiju da se dodeli nabavka nekoj firmi.

B92: Pošto on nije tu ... ali večeras ćete imati prilike jedan drugom još jednom da se obratite.

Bogdanović: Imaćemo, ja sam to i njemu juče objašnjavao, pokušao sam da mu kažem da to nije to, da on zna dobro šta je korupcija, jer je vrlo uvežbano to radio dok je bio vlast, ali dobro. To je jedina tema oko koje smo možda i mogli da raspravljamo, pošto oko drugih on nije imao ništa.

B92: Dosta pričam sa običnim svetom, jer uvek me interesuje, kao novinara i taj "glas naroda", dosta njih kažu – ja mislim da je Bogdanović pošten, nego ovi oko njega, barabe.

Bogdanović: To i ja ponekad, da ne bude pretenciozno da kažem često – čujem. Ali to nije, ne može to tako da funkcioniše.

B92: To je uvek bilo, dobar je drug Tito, dobar je drug Sloba, ali svi oko njega kvare.

Bogdanović: Ne mislim čak ni to. Da li sam ja lično pošten i da li su moji saradnici lično pošteni, to je bitno, naravno. To je već predispozicija da vi sprečite bilo kakvu korupciju ili bilo šta. Ali, jedina odbrana od korupcije je sistem i ozbiljno bavljenje time, ali bukvalno dnevno. To je ono što smo mi četiri godine radili. Naravno i g. Vučić i bilo ko, ako ima bilo kakvu sumnju, bilo kakve dokumente, mogao je da dođe, pa s nama, zajedno bi ih hvatali, te, za koje on tvrdi da su korumpirani. Na kraju krajeva, mogao je to da uradi i pre tri meseca.

On tri meseca zna da je kandidat za gradonačelnika. Nemoguće da je sve u zadnja tri dana dobio, pred izbore, mogao je pre 3 meseca da svutu dokumentaciju preda organima koji se time bave i onda bi imao, ako je to tačno što on govori, imao bi jedan izuzetno jak argument. Međutim, naravno, nije to uradio i moram da dam jednu ocenu. Ne znam u istorji neke borbe političke da je bilo koji kandidat protiv svog protivkandidata na četiri ili pet dana od izbora podneo neku krivičnu prijavu tog tipa. Ali dobro, to je tehnologija koja još uvek u Srbiji postoji i šta da radimo.

B92: Je l' vi očekujete da će uopšte biti to suđenje?

Bogdanović: Ne, nije on uopšte predao krivičnu prijavu. Prvo su naravno novine koje njega prate objavile da je podneo krivičnu prijavu. Nije on predao krivičnu prijavu. On je uzeo to sve što navodno ima i odneo to negde, predao i to je jedna procedura koja je uobičajena. Prošli smo mi to u toku predsedničkih izbora, ne znam koliko se sećate, ali tada su ti ljudi koji su to radili bili malo, da tako kažem, da ne bude pogrešno shvaćemo, ali pametniji. Oni su to uradili 2 meseca pred finale predsedničkih izbora, tako da je bilo dovoljno vremena da policija sve to istraži i da naravno napiše izveštaj da tu nema ni jednog krivičnog dela.

Za ove stvari o kojima g. Vučić priča, verujte apsolutno znam da ne postoji nikakav problem. Neće biti nikakvog problema, a opet pozivam i njega i sve druge građane, ako imate bilo kakvu izdiciju, ali ozbiljnu, da postoji neko u gradskoj upravi ko je korumpiran, 'ajte zajedno da ga uhvatimo i pozivam sve one koji nude, po stoti put, bilo šta gradu – nemojte nikome ništa da date, lažu vas da mogu da vam pomognu.

B92: Meni su krenuli da govore adrese nekih stanova, kao, ko je gde "dobar" za tri stana, dva stana i tako. Govorim o ovim prodavcima, automehaničarima, pekarima, građanima s kojima sam pričao.

Bogdanović: Ne znam, možda oni znaju da neko ima stanove, ali nema, svako živi u svom stanu. Znate kako, mi možemo jedan drugome da kažemo svašta, možemo u kafani kada pričamo, možemo kod automehaničara ili pekara da pričamo o tome opušteno, jer tu se ipak vodi jedna druga vrsta razgovora. Ali, kad izađete javno i optužite nekog čoveka, to je vrlo teška optužba, a da pri tome nemate dokumenta. No, to je sastavni deo političkog miljea kod nas. Verujte, nije lako normalnom čoveku da se na to navikne, ali ako se bavite ovim poslom, morate, šta da radite.

B92: Ja mislim da beograđane interesuju neke druge stvari mnogo više od ove priče ko je korumpiran na ovaj način ili na onaj način i ko lažne prijave podnosi. Mislim da njih pre svega zanimaju ove neke životne stvari i ono od čega se živi, kako i gde žive. Već imamo masu ljudi na vezi.

Izvolite, dobar dan, vi ste prvi.

Slušaoc: Molim vas ja sam vlasnik jednog lokala u Borči. U pitanju je škola, zbog gradnje škole, navodno se lokali ruše. Mi smo zabrinuti zbog toga, a rušio ns je i JUL i SPS i sad je došla Demokrtska stranka s kojom smo uvek dobro sarađivali. Ne znamo više, nemamo pravu informaciju. To je 15 lokala u nizu u Borči koja nema ništa faktički ni jedan kafić, ništa specijalno i sad neko to ruši. Ti lokali su jedina lepa strana Borče.

Bogdanović: Ja stvarno ne znam konkretno o čemu se radi, pošto je to u nadležnosti opština, ali mogu da kažem da mi imamo veliki problem u izgradnji, odnosno dogradnji škola i fiskulturnih sala, što je u nekoj da kažemo bliskoj prošlosti, to je 5 do 10 godina, na mnogim zemljištima škola podignuto ono što ne bi smelo da bude. Ne znam da li je to slučaj ovo u Borči, ali jedan od razloga što recimo nekoliko objekata nije krenulo u izgradnju, je upravo to što su ti placevi koji su predvišeni za školstvo napadnuti ili divljom gradnjom ili nekim dozvolama nekadašnjeg Ministarstva prosvete od pre desetak godina, da se tu nešto privremeno napravi. Ne znam da li je to takav slučaj, ali videćemo.

B92: Ali ima tu kako bih rekao, od 5. oktobra na ovamo, gomila ljudi je razočarana, nisu očekivali, kažu – pa vi ste naši i sad rušite, gubim posao i tako.

Bogdanović: Jeste, ali evo ja znam u Batajnici. Tamo imamo sličan problem. Treba srediti školu, dograditi i napraviti fiskulturnu salu. Tamo je jedno zamešateljstvo neviđeno. ali ne može tu odlučivati prijateljski odnosi, da li simpatišemo neku političku opciju, to ne može odlučivati o tome da li ćemo dograđivati školu, graditi fiskulturnu salu. Ponekad jeste možda to razočarenje, ali mi tu ne možemo ništa.

B92: Evo pitanje sa sajta: Gospodine Bogdanoviću i vi i većina vaših protivkandidata se zalažete za izgradnju jeftinijih stanova. Podsetio bih vas da je uvođenje zakona o PDV-u za koji je i vaša stranka glasala, porez na nove stanove povećan sa 5 na 18%. Nisam ekonomista, ali zar neće na taj način cena novih stanova da raste? Takođe me interesuje da li će biti izgrađeni stanovi u Vojvođanskoj ulici i po kojoj stopi će se plaćati porez na te stanove.

To je zanimljivo pitanje i mi smo pravili prilog o tome, da li će cene da skoče kd krene PDV ili ne.

Bogdanović: To je sad pitanje računice. Kad je konkretno za stanove, mi je nemamo, ali ima jedna logika druga koja govori da možda ne bi smelo da se desi povećanje cene, zato što ste vi do sada kada prodajete na kraju jedan stan, kada kupujete materijal, pa onda na uslugu itd., nekoliko puta plaćali onaj porez od 20%, a na kraju je tek dolazio porez od 5%. Ono što je sad važno, trebalo bi da sad kroz PDV samo jedanput na nešto platite porez. Da nemate akumulaciju poreza, što znači da bi osnovna cena trebalo da bude ništa i da bi ovih 18% trebalo da da sličnu cenu stana. To je nekakva računica, ali videćemo.

Morate da znate da u Beogradu, na tržištu recimo, nije razlika između proizvodne cene i prodajne cene 5, 10, 12%. Razlike su 70, 80, 90 do 100%. Znači imamo drugi problem. Zašto su tako skupi stanovi na tržištu. Mi smo pokušali jednom malom akcijom, izgradnjom hiljadu stanova, da utičemo malo na tržište, ali očigledno je još velika potražnja.

B92: Investitori i oni koji grade stanove viču poskupeće zbog PDV, a agencije za prodaju nekretnina kažu, neće poskupeti.

Bogdanović: Zato što oni koji grade vrlo često ne govore istinu. I ja sam polemisao sa njima i pitao ih, pošto su se žalili da im je građevinsko zemljište skupo, pa uređenje, komunalni priključci i sve ono što opterećuje cenu stana, pa sam ih pitao – ali dobro, vaša cena je tamo gde smo mi izgradili stanove koji koštaju 720 evra, vaša cena je 1.100-1.200 evra. To su enormni profiti. Da li je moguće da vi niste zainteresovani. Imamo lokaciju u gradu da se grade stanovi, ali gradite ih sa zaradom 100-150 evra po kvadratu, a ne po 500 evra, gradite veliki broj stanova.

B92: U Srbiji ako nije zarada 1:2 ...

Bogdanović: Pa jeste, ali ozbiljna je to problematika i tu država mora da se umeša.

Slušateljka: Kada biste imali hendikepirano, a intelektualno očuvano dete na Opštini Rakovica, gde biste ga odveli u vrtić i kažite mi molim vas zašto je za hendipepirane ljude bilo određeno samo 5 stanova, a prijavilo se 75 ljudi.

Bogdanović: To jeste problem. Za hendikepiranu decu organizovanje čuvanja, jer to do sada nije postojalo u Beogradu. I postoji jedan projekat, ja znam da ljudi koji imaju decu koja su na taj način hendikepirana, imaju mnogo problema. Oni kad imaju takvo dete, ukoliko nemaju gde da ga ostave, ne mogu da rade. Ne mogu da žive normalno. Mi smo spremili jedan projekat i ja se nadam za godinu-dve dana da ćemo konačno i taj deo populacije uspeti da pokrijemo time. Mnogo je on komplikovan, nije samo pitanje novca, pitanje kadrova, pitanje organizacije, sistema. Mi smo vršili anketu među roditeljima, većina bi se teško odlučila da se upusti u to. Ozbiljan je problem, on ima i sociološku svoju stranu. Ja se nadam da ćemo u nekom skorijem vremenu to rešiti.

Ali bih nešto drugo rekao. Mi smo za invalide odvojili jedan broj stanova. Verujte da su nam osporavali da imamo zakonsku osnovu. Velika je bitka bila ok toga, zato što zakon kako danas definiše koliko kome možete dozvoliti kao Gradska skupština dozvoliti da kupi stan, vrlo je komplikovano. I onemogućava praktično svakoga ko radi van neke državne institucije. Mi smo proširili na sportiste, za mlade brane parove i odlučili smo da to bude jedan deo za invalide.

B92: Očigledno premali za ogromno interesovanje.

Bogdanović: Naravno, ali od 1000 stanova to je sve trebalo rasporediti. Na kraju je onoliko koliko smo imali i mogu vam reći da smo imali određene probleme, zašto smo to odlučili, jer su neke institucije čak pokušale da nas ubede da smo prekršili zakon. To je ova budžetska inspekcija koja je spominjana, ali smo se na kraju ubedili da tu nije prekršen zakon. Mi smatramo da invalidima i dalje treba, samo invalidi imaju po dva osnova, ova gospođa što se javila, to su stanovi solidarnosti. To nisu stanovi za kupovinu, ovih stanova za kupovinu je bilo mnogo više. Znači po povlašćenim cenama.

Slušaoc: Poštovanje g. Bogdanoviću. Drago mi je što ste u programu, mislim da trpite dosta ovih raznoraznih komentara koji možda i nisu najkorektniji, ali ja imam jedno pitanje. Mislim da ste sposoban i skroman čovek vrlo i da puno radite, ali zanima me, jedan prilog je skoro bio na BK televiziji, tamo nedaleko od Ministarstva u Bloku 70, oko deponije, one ogromne deponije gde se smestilo ne znam koliko buradi neidentifikovanog otpada, gde se smetilo ne znam koliko kilograma staklene vune, guma, noću dolaze ti raznorazni kamioni, šta je to i možete li to objasniti?

Bogdanović: Ako postoji bilo gde neka deponija te vrste, mi apsolutno u roku od 24-48 sati čistimo i sklanjamo to negde na sigurnije mesto. Jednotavno, kod nas i građevinske firme, a često ni građani potpuno nemaju osećaj o tome šta mogu da urade ako ostave negde nešto. Znači, gume su jedan problem koji je opterećivao Beograd 20 godina, sad se rešava jedna po jedna deponija tih guma. Neko je smislio nekad da će to nekome trebati kao sekundarna sirovina, naravno desilo se u zemlji šta se desilo i imate grad kao deponiju guma. Imamo mašinu koja to sada secka i polako odlaže na sigurno mesto. Ja ne znam prosto konkretno o toj buradi, evo, javite odmah ili Beokom servisu ili Gradskoj čistoći. Oni će doći, proveriće, ako je opasna materija, uzećemo stručna lica da vidimo šta je, gde i kako to treba skloniti.

Ne zaboravite, moram da kažem, piralen, kao jedna od najopasnijih materija, je izašao iz Beograda. Prvi put smo mi u ove četiri godine izvezli gotovo 90% ,  još desetak posto, uvek je bio problem da se u Srbiju uvoze opasne materije. Mi smo našli način kako da izvezemo, jer jedino u Francuskoj, to je sreća, postoji postrojenje koje prerađuje piralen, kao jedan od velikih otrova. Ni ne znam u šta ga oni prerađuju, ali oni to znaju da rade.

B92: Ovako – zanima me da li ste prilikom izrade , u svetu inače nepostojećeg lakog metroa, tj. u drugim zemljama ga uglavnom zovu tramvaj koji neke deonice prolazi podzemno, uzeli u obzir i brzinu kretanja lakog metroa i pravog metroa, tj. koliko bi vremena građanima bilo potrebno u jednom, a koliko u drugom slučaju da se prevezu od tačke A do tačke B. Znamo da je vreme novac, a kako se budemo razvijali, tako će vreme postajati sve bitniji faktor u našim životima.

Bogdanović: Tehnologija lakog metroa u zemlji 10 godina je u velikom zamahu. I tehnologija tramvaja je u velikom zamahu. I to je ono što, naravno mi imamo zagovornike izgradnje teškog metroa u Beogradu i ništa nije sporno, jedino što za 30-40 godina nisu izgradili ni jedan metar i što naravno to košta mnogo više nego ovo.

Nije tačno da nije poznato šta je laki metro, on je u stručnim krugovima, to sam se ja upoznao, nije moja struka, ali postoje eksperti, stručnjaci svetski koji se time bave – recimo Moskva danas svoje druge delove grada rešava tehnologijom lakog metroa. Laki metro može da bude i ukopan potpuno, a može ići kombinovano. Ukopano i nad zemljom.

B92: Pitanje je brzine.

Bogdanović: I na kraju brzina. ali to su najveće primedbe. Na kraju što se tiče brzine. Nije problem lakog metroa brzina. Recimo, on je podjednako brz kao i klasičan metro. On ima nešto manji kapacitet, ali u Beogradu nije problem kapacitet, problem je brzo. Šta to znači? Da vi krenete od Tvorničke do Ustaničke, sa lakim metroom će vam trebati između 25 do 28 minuta, to su procene, a vi danas krenite pa da vidite koliko vam treba da dođete od Tvorničke do vrha Ustaničke automobilom, ne gradskim prevozom.

B92: Evo jedno političko pitanje koje je stigo od nekoga ko se potpisao sa Milan: Bogdanoviću da li ćete obećati da ako pobedite DS neće krasti glasove u skupštini grada, nećete izbacivati iz Skupštine neistomišljenike, odnosno članove DSS-a ili druge, da neće biti Sablje i da neće biti korupcije kao na Opštini Savski Venac čiji ste bili gost.

Bogdanović. Ja to mogu lako da obećam zato što se takvo ništa nije dešavalo ni prethodne četiri godine.

B92: Ovo je asocijacija na Skupštinu Srbije, naravno.

Bogdanović: Dobro, ali mi smo četiri godine upravljali u koaliciji od 8 stranaka Gradskom skupštinom. Ljudi treba da budu potpuno svesni. Po dva osnova mogu da budu problemi. Ja se nadam politički – nikad. Mi smo imali jedan, on je bio opet rezultat događanja na nivou republičke vlasti i mi smo tada rekli nemojte da prenosite ono što se dešava u republičkoj vlasti u Gradsku skupštinu, to ne može. Drugi je problem da li neko dobro radi ili ne radi svoj posao. E, to može da bude problem. Ja tu neću imati nikakvog kompromisa i znam, već unapred, da ću imati problema sa nekim strankama, koje misle da kada postave nekog svog negde, da taj mora biti doživotno.

B92: Nema nekim strankama, ima jedna stranka, DS i DSS će biti u vlasti u Gradu.

Bogdanović: Pa pitanje je.

B92: Bićete šire?

Bogdanović: Ne znamo, videćemo.

B92: Jesu li pregovori u toku?

Bogdanović: Nisu, nismo pregovarali, zato ne mogu da kažem kako će biti. Nismo još počeli.

Slušaoc: Pozdrav predsedniku Bogdanoviću. Samo kratko – potok Paripovac u Žarkovu i ulica Zorina. To je, poješće nas pacovi. Čoveče, pa mi ne možemo ni da živimo, a deca prolaze po blatu. To je kafastrofa. Da li to predsednik zna?

Bogdanović: Ne, Paripovac je jedan ozbiljan problem i on ima jednu uobičajenu beogradsku priču. Imovinski odnosi u ovom trenutku su u rešavanju i ne možete da verujete kakav je problem. Znači, znamo tačno šta je, zahteva mnogo novca i postoji sada u planu da se to reši, kao što je i ova kanalizacija za Krnjaču. Ovaj deo prvi koji je najugroženiji. Najveći problem s kojim se mi srećemo je što jedna grupa ljudi koja ima tu svoje placeve i imovinu, želi da iskoristi ovu priliku naravno, jer im zakon to dozvoljava, da dođu do više novca. Neki čak dotle idu da jednostavno neće ni da razgovaraju. Verovatno misleći da će time utvrditi neku bolju poziciju u pregovaranju oko novca. Imamo dve ekipe koje se dnevno bave sa te dve lokacije.

Naravno, mi imamo jednu kranju metodu, koju uvek izbegavamo, prosto poštujući privatnu imovinu, jer ja mislim da je to važno u Srbiji izgraditi to osećanje, a to je da kažemo da je nešto od životne važnosti. U zakonu ima neka klauzula koja kaže da ako je nešto od životne važnosti za rešavanje da vi možete primeniti i neku prisilu oko toga. Želimo da izbegnemo prisilu, ali rešavanje Paripovca i rešavanje kanalizacije u Krnjači su apsolutno dve najcrnje tačke u Beogradu i slažem se sa gospodinom. Nadam se da će sledeće godine jedan i drugi problem vrlo ozbiljno biti rešavani.

B92: Krako pitanje i kratak odgovor, dugo čekate, hajde da vas čujemo. Recite ...

Slušateljka: Dobar dan, htela sam da vas pozdravim i vašeg gosta Bogdanovića. Takođe htela sam i sve ove građane da pitam koji postavljaju Bogdanoviću pitanje zašto nije urađeno u predgrađima i zašto nije kanalizacija sprovedena i sve ostalo. Gde su bili ti ljudi kada je finansijska moć bila u rukama radikala i SPS-a, kada niste smeli u Ministarstvo da odete da predate pismo. Sada slobodno odlazite, predate, da vas niko ne hvata za ruku i izbacuje napolje. Pa da li ti ljudi iole malo imaju mozga da razmisle koliko Vučić obećava i ide po predgrađima, ljudi mu veruju, šta je on uradio ...

B92: Gospođo pitanje. Insistiram na pitanjima, naravno. Imam ovde jedno pitanje, kaže: Bogdanoviću, da li vi delite i zašto delite predgrađe od centra grada.

Bogdanović: Ne, to je teza koja je od g. Vučića izražena. Pokušaću stvarno da budem što je moguće kraći. Moraju ljudi da znaju. Gradska uprava praktično ima nadležnosti za 10 gradskih opština. Tako je podeljeno nekad. Svaka prigradska opština ima apsolutno svoj novac i sva prava u uređenju. Drugo, pre 20-30 godina nekoliko katastrofalnih poteza je povučeno kad je Beograd u pitanju. To je da se recimo, razbije vodovod na gradski i na prigradski. Da se razbiju deponije na gradsku i prigradsku. Da se razbije grejanje ... sve je to odvojeno. I praktično ti ljudi tamo imaju velikih problema. Oni koji su apsolutno nadležni.

Šta grad radi? Grad pomaže. Znači, grad na osnovu projekata koji se u prigradskim opštinama definišu, i ako je bolja uprava prigradska, mi više pomognemo. Zato smo mi ove četiri godine pokušali da to potpuno reorganizujemo. Da, recimo, vodovod bude potpuno edinstven u Beogrdu. Da se problem čistoće čišćenja deponija unificira u Beogradu i sa standardima i sa načinom rada. Da razmislimo kako uopšte ceo grad, kad je zelenilo, ekologija, treba da funkcioniše i tu se srećemo, naravno, sa otporom lokalnih da kažemo političkih snaga u prigradskim opštinama, jer one smatraju da što više vlasti treba da bude kod njih.

Ja ću tu biti i dalje vrlo uporan, naravno, bez velike agresije, da im objasnim da moraju građani u prigradskim opštinama da znaju – četiri puta više novca sa gradskih opština odlazi prigrdskim opštinama nego što one imaju danas potencijal. I prigrdske opštine imaju još jedan problem – što su velike, vrlo razuđene, u njima 20 godina na infrastrukturi nije rađeno ništa. Prosto samo treba još vremena. Videćete, moja je procena, za jedno četiri godine i prigradske opštine što se tiče infrastrukture i kad se vežu za ove gradske komunalne sisteme, izgledaće mnogo, mnogo pristojnije. Ali prosto treba vremena.

B92: Je l' to obećanje?

Bogdanović: To nije obećanje, to je realnost. Verujte, evo uzmite Barajevo. Barajevo je imalo neviđenih problema godinama sa vodom. Već sada, dve trećine Barajeva je potpuno sređeno. Mi sad investiramo u Vodovod, da rećimo vodovod u Barajevu više nego za mnoge gradske opštine, zato što znamo da je to naš cilj. Mladenovac, kad se završi fabrika Makiš II, Sopot, dve trećine Grocke. Ali šta nam samo treba? Treba nam da lokalni, znači ljudi koji su vlast u prigradskim opštinama shvate da nije moć to što vi raspolažete samo budžetom. Mora se vrlo blisko sarađivati sa gradom.

B92: Dobar dan, izvolite ...

Slušaoc: Pozdrav za gosta, ovde Sale, taksista. Interesuje me situacija i tako dalje, super napreduje, da li će tako biti i u buduće, a u vezi ovog regulacionog plana, da li će biti uskoro usvojen za Vračar?

B92: Ovo je neki vaš obožavalac, očigledno.

Bogdanović: Dobro, mi smo inače sa taksistima jedan dobar posao radili ove četiri godine i nastavićemo, znam da taksisti žele da taksi služba bude u Beogradu, onako, reprezentativna. Imamo još problema, pričano je o tome, ali biće to u redu.

Regulacioni planovi za Vračar se donose vrlo brzo. Ja mislim da će već na prvoj skupštini koja bude novog saziva biti jedno dva regulaciona plana za koje smo mi prošli proceduru za Vračar. Inače, regulacionih planova, to  moram da kažem, zajedno sa Generalnim urbanističkim planom koji je ustav jednog grada, je doneseno za ove četiri godine, kao za jedno prethodno 20 godina.

B92: Ali ljudi očekuju brže.

Bogdanović: Ne, ali ne možete brže zato što je procedura tu vrlo ... Evo uzmite Altinu, znaju ljudi. Ljudi ne žele brže, oni žele da učestvuju u tome. Oni žele da kažu svoju reč. Žele da diskutuju o tome. U toj proceduri ne može brže.

B92: Na primer baš na Vračaru je bilo potpuno stalo izdavanje regulacionih planova.

Bogdanović: Ne samo da je stalo, mi smo imali jednu potpuno nenormalnu situaciju. Po našem GUP-u prethodnom i po regulacionim planovima koje smo imali – je l' vi znate da u Beogradu nije mogla da se izgradi kuća, znači niste mogli individualnu kuću da izgradite i niste mogli da izgradite poslovni objekat na zonama koje su idealne za poslovne objekte. To je ovo uz glavne, praktično magistralne puteve. Brže, brže je koliko dozvoljava novac, nemojte da zaboravite da i to košta.

Znači, izrada regulacionog plana to je jedan ozbiljan stručni posao koji košta i naravno, koliko svi oni koji rade u tome dovoljno brzo učestvuju, uključujući i građane.

B92: Da li ste svesni posledica kada skoro polovinu biračkog tela Srbije svrstavate u kategoriju ekstremista i ako je Radikalna stranka ekstremistička, da li je to i HDZ u Hrvatskoj, koju niko u Hrvatskoj tako ne zove, bez obzira na proteranih 500.000 Srba. Ako je odgovor negativan, zbog čega dvojni standardi, pita Mladen Mladenović.

Bogdanović: Prvo mi apsolutno ne svrstavamo birače koji glasaju za SRS u ekstremiste. To bi bilo besmisleno. Znači ni jedna politička stranka, pa ni Demokrtska stranka ne kaže da su birači, građani koji glasaju za SRS ekstremisti. Mi tvrdimo da su ljudi koji vode SRS, oni koji je vode ekstremisti. Jer su bili ekstremisti 10 godina. Upropastili su zemlju. Doveli su je bukvalno do kolapsa. Naneli su veliku štetu našem narodu koji je živeo u drugim republikama bivše Jugoslavije. Oni sad pokušavaju da se promene, jer znaju da to više ne može biti politika budućnosti, politika evropske Srbije, ali ne mogu isti ljudi da budu i ono što su bili i danas da budu neki drugi.

Birači, normalno, kada glasaju, oni se iz raznih razloga opredeljuju za neke stranke. Opredeljuju se za Srpsku radikalnu stranku zato što imaju neku svoju nevolju. Što imaju neku svoju muku. Da li je ona rezultat tranzicije, da li je rezultat izbeglištva, znate da su mnogi ljudi dobili državljanstvo za vreme DOS-ove vlasti. Ja bih podsetio, svi oni kojima nije Milošević i SRS dala državljanstvo, oni su dobili sad. Oni imaju neka svoja nezadovoljstva i oni naravno ta svoja nezadovoljstva iskazuju time što glasaju za SRS. I nije tačno da je 50%.

Izvinite, na ovim izborima ubedljivo je najviše glasova dobila Demokratska stranka. Ubedljivo najveći broj odbornika. U 82 grada mi imamo u drugom krugu kandidata za gradonačelnika, SRS u 39. Ne, ali to moram da kažem, to je važno, zato što vi kad slušate ljude iz SRS i g. Vučića, on kaže 70% glasova je dobio u Beogradu. Pa nije tačno. Ali mi imamo pravo kao politička stranka da upozorimo na opasnost od ljudi koji vode SRS danas. Isti su to ljudi koji su radili ono što su radili zadnjih 10 godina 20. veka.

B92: Nakon pobede Vučića očekujete li vaše hapšenje, jer ste kako kaže Ranko koji je poslao e mail, poodavno upetljani u kriminal. U ostalom kao i sve dosmanlije.

Bogdanović: Ja to ne mogu ni da komentarišem, zato što g. Ranko, kada bi mene poznavao i kada bi znao moju životnu bigrafiju, shvatio bi da ja u životu nisam ušao u policijsku stanicu, ni u sud ni u tužilaštvo i neću nikad u životu ući.

B92: Ući ćete sad, Vučić vas je tužio.

Bogdanović: Ne, ne morate da uđete. Za razliku od g. Vučića koji ima ozbiljne probleme, ali to će on da objasnjava.

B92: Koliko procentualno, ali zaista realno će biti ostvarenje iz vašeg programa do kraja mandata ako budete izabrani za gradonačelnika, pita Mile Koralj. Znači od onoga što ste sada govorili, obećavali u kampanji. Uvek je manje.

Bogdanović: Naravno. Mi smo pre četiri godine kada smo sagledali situaciju obećali neke stvari i mislim da smo ostvarili oko 90% od toga, iz različitih razloga. Mi tačno za ove četiri godine znamo šta treba da se desi u Beogradu da bi rešili sve bitne probleme. Naravno, to zavisi od novca, to zavisi od političkih prilika u zemlji, ali ja očekujem da će one biti dobre. Da neće biti nekih velikih problema. Očekujem da ćemo od ovoga što smo planirali, ne što smo obećavali, ja mislim da smo mi to planirali, isto ostvariti 90%. U ostalom, imaće građani prilike to da vide, videćemo da li su to bila obećanja ili realni planovi.

B92: Ako izgubite g. Bogdanoviću da li ćete znati časno da priznate poraz i da li ćete to smatrati katastrofon, pita Nemanja Ribić.

Bogdanović: Ne, ja nemam taj problem, što se mene tiče. Ja sam u životu i pre nego što sam počeo da radim ovaj posao jako dobro živeo, imao sam dobar posao. Znači, nije to problem. Ali da pobedi g. Vučić, to bih stvarno smatrao katastrofon za Beograd.

B92: Da li vam Studio B deluje nepristrasno politički i primamljivo sa stanovišta običnog gledaoca, takođe pitanje mejlom.

Bogdanović: Imali su prilike juče da gledaju na Studiju B kako je izgledao duel, da su g. Vučiću data sva prava i on ih je, naravno, maksimalno zloupotrebljavao i to je Studio B. Naravno, Studio B je gradska televizija. Govori o onome što se dešava u gradu.

B92: A niste ga vratili deoničarima?

Bogdanović: Ne, nismo zato što ne možemo. Zakon nam ne dozvoljava. Ako se promeni zakon, što se nas tiče, moja strategija je bila ... Hajde da kažemo za Studio B. Vi znate, koji ste radili tamo, Studio B je imao V, VI sprat, ima XIX, XXII sprat studio, imao je turističku organizaciju, otišla je turistička organizacija, vratio je V i VI sprat poslovnom prostoru jer je previše, smanjio je broj zaposlenih, sredila se ta televizija i sad su se stekli uslovi da uđe privatni kapital, na način kako to zakon predviđa. I to je bio naš plan. Naravno, što god zakon dozvoli bivšim deoničarima, što se mene tiče, svakako.

B92: A planirate privatizaciju?

Bogdanović: To je apsolutno normalno.

B92: Znači grad više neće imati televiziju.

Bogdanović: Imaće deo udela, ali manjinski paket, sa idejom da mora da postoji gradska televizija. Znači to je ono što je neka naša želja. Mi smatramo da Beogradu, gradu od 2 miliona stanovnika, je potrebna jedna televizija koja će biti, ne nacionalna, koja će imati regionalni status i koja će biti posvećena dnevnom životu Beograda.

Slušateljka: Dobar dan Saša, pozdrav vama i pozdrav g. Bogdanoviću, kome pre svega želim uspeh na izborima. A sad, g. Bogdanoviću da vas zamolim, da notirate, vratiću se na gospođu koja je govorila o hendikepiranoj deci... Nije potreban tu nikakav novac, stvar je u predrasudama i vi biste mogli, to mora da se reguliše nekim zakonom, da budete inicijator da ta deca koja su telesno oštećena, ali su intelektualno vrlo talentovana, ne budu getoizirana, da im se omogući da budu primljeni u ustanove ... postoje defektolozi saradnici koji mogu ljude da usmere, oni jednostavno njih neće da prime u vrtiće. Trebalo bi da te ustanove snose sankcije za te stvari i da im se naredi. Vi to možda ne možete potpuno da regulišete, ali budite inicijator politike da se toj deci omoguće elementarna prava.

Bogdanović: Da, potpuno je gospođa u pravu. Ja sam i rekao da to nije pitanje novca. Nije suštinsko pitanje novca.

B92: Ali je tačna reč koju je gospođa upotrebila – predrasude.

Bogdanović: I predrasude i kadrovi i struka i oni koji treba to da rade. Prošli smo mi u desetak, petnaestak godina jedan period u kome je mnogo toga urušeno. Imamo mi predrasude ne samo kad je to u pitanju, nego i u mnogim drugim stvarima. O tome smo imali prilike da pričamo dosta. Tako, mi moramo da menjamo svoje glave. Najteže je to.

B92: To su pitanja na kojima niko nema dilemu, ko god da bude izabran, koliko bude u mogućnosti i koliko je u okviru njegovog zaduženja.

Bogdanović: Naravno.

B92: Kako mislite da rešite problem sa psima lutalicama, nadam se da ste humaniji od vaše predhodnice i da ćete imati sluha za ova osetljiva pitanja. Bar jedan novi azil i ništa radikalno. Pita Marija Đorđević.

Bogdanović: Jedan novi azil, bice, ali neće rešiti pitanje pasa lutalica, jer jednostavno, evo, tu imamo opet problem sa građanima. I dan danas građani koji drže pse, puštaju svoje ljubimce na ulice. Znači, to imamo i dan danas. To jeste ozbiljan problem. U Beogradu imamo dve strane, obe su vrlo ljute. Kada radite i pokušavate i jedno i drugo, a i jedno i drugo je sastavni deo regulisanja tog problema, mi se trudimo da budemo humani i da budemo umereni. I zato nas kritikuje i jedna i druga strana.

Znači, kad god nekog ugrize pas, vi ne možete da zamislite šta mi doživimo. Imali smo skoro da je jednu voditeljku na jednoj televiziji ugrizao pas, tri dana smo bili tema i to na ozbiljnoj televiziji od jutra do večeri.

S druge strane, organizacije koje se bave zaštitom, ja ih molim, umesto da nam stalno savetuju šta treba da radimo, da koriste te međunarodne fondove koji postoje za to i da zajedno sa nama pokušavaju da rešavaju i taj deo znači azilstva za životinje. Ozbiljan je problem u Beogradu, mislim da se polako sređuje i mislim da ćemo i u sledeće tri-četiri godine morati da to sredimo, nećemo kao Bukurest, to sigurno.

Slušaoc: Imam dva konkretna pitanja za gospodina Bogdanovića. Prvo pitanje je zašto uokviru onih 1000 stanova koji su dodeljeni od gradske vlade radnici Bezbednosno informativne agencije nisu mogli da konkurišu i drugo pitanje je kada će organi opštinske uprave poštovati rešenja koja donose o bespravnoj gradnji. Konkretno, radi se o kafiću Zamak na opštini Voždovac, koji drži ovaj bivši član DS i telohranitelj Zorana Đinđića iz kojeg se diluju narkotička sredstva.

B92: Sad to već necemo da idemo...

Bogdanović: Čitava ova priča je imala u stvari nameru da kaže samo to. Mi smo prošli kroz to u predsedničkoj kampanji i naravno, evo vidite zbog čega mi smatramo da su rukovodstvo Radikalne stranke ekstremisti. Kad čovek sebi javno sme da dozvoli da kaže ovako nešto, onda vam je sve jasno.

B92: Nemamo dokaz da je to iz Radikalne stranke.

Bogdanović: Zato što su oni o tome govorili za vreme predsedničke kampanje. Kao što im je sad reč korupcija glavna, tada im je droga bila glavna i prosto ne možete da verujete da neko može ovako da izjavi.

B92: Je l' ima odgovor na prvo pitanje?

Bogdanović: Prvo pitanje je jasno. Radnici BIA-e nisu bili u tom programu, zato što oni nisu imali gradsku ...

B92: Nema gradska BIA.

Bogdanović: Nema. Bio je gradski MUP. Mi smo tada odlučili, iako, to moram da kažem, to bi bilo mnogo bolje da je radila republička Vlada, stalno ih prozivam za to. Da uđe u sličan program kao što mi radimo. Ali mi smo tada odlučili da i tim institucijama, koje su republičke, ali brinu o gradu, znači i zdravstvu i prosveti i MUP-u, ali gradskom, da ih ubacimo na listu. BIA jednostavno nije institucija gradska i očekujem da će republička Vlada zajedno sa gradom rešavati pitanje i policije i vojske i BIA-e na sličnoj tehnologiji. Evo ja ih pozivam, jer grad prosto nema toliko novca da reši za sve gradske institucije.

Slušateljka: Dobar dan. G. Bogdanoviću i g. Timofejev, ja sam malo i uzbuđena. Ja stanujem u Stolačkoj br.4, to je na Dedinju, odnosno na Topčiderskom brdu, pored nemačke rezidendije, arapske ambasade, nije ni važno. Paralelna ulica sa Andre Nikolića, odnosno ulicom Banjičkih žrtava. Imamo veliki problem ulica je 200 metara dugačka. Nemamo mokri čvor. Pričate o prigradskim naseljima. Nisam član DS-a, glasala sam za g. Tadića, glasaću i sada za g. Bogdanovića, jer imam neku nadu da će kanalizacija da nam se uvede. Molim vas, nije to pitanje, sad je molba. Mi imamo peticiju stanara, ne znam da li je g. Bogdanović upoznat, mi se davimo u fekalijama. Mi imamo decu, kad su malo veće kiše, izliva nam se u stanove.

B92: Ja imam neke prijatelje koji žive baš u takvom delu Dedinja, Topčidera, niko ne bi verovao.

Bogdanović: To je ono što mi kažemo da u Beogradu ima 30% teritorije u kome nije rešena kanalizacija. To je jedan ozbiljan problem, ali zahteva ogroman novac. Mi imamo plan za to. Rekli smo kako ćemo rešavati. Ljudi moraju prosto da imaju strpljenje.

B92: Kako kažete ženi koja kaže kad padne kiša izliju mi se fekalije, da ima strpljenje. Potpuno je razumljivo da su ljudi očajni. 

Bogdanović: Ne, ja neću da obećam nešto što neće da se desi. I to je razumljivo. Ja kažem da ne mogu da obećam da će da se sutra desi ono što ne može da se desi. Znači, Beograd mora da reši generalno pitanje kanalizacije. To je ogromna investicija. Naša procena je skoro pola milijarde evra. Znamo kako da dođemo do toga, ja se nadam da ćemo u toku sledeće četiri godine to prestati da bude problem, ne samo za Dedinje, ne samo za gradsku zonu, nego i u velikom delu prigradske zone. Ali ja prosto molim još za malo strpljenja, to je nešto što prosto nije normalno.

Nije normalno da 30 ili 40 godina u gradskim zonama, u prigradskim zonama, niko  nije gradio fekalnu kanalizaciju. Znači, građene kuće, ali imamo mi još gorih primera. Imamo čuveni Grmovac. Kao najveći produkt zemunske vlasti Srpske radikalne stranke. Gde vi nemate struju, vodu i nemate, naravno o kanalizaciji da ne razmišljate, jer su izgrađeni na takvom mestu da pola gradskog budžeta treba da potrošite da bi za 100-150 kuća to obezbedili. Prosto, nije bilo predviđeno tu da se gradi bilo šta, onako kao lego kockice su kuće pobacane tuda. Prodati ljudima placevi, obećano biće sve tu. Znači, imamo mi u Beogradu mnogo problema i prosto ljude molim da imaju malo strpljenja.

B92: Pitanje je – šta ćemo sa plakatima koji su polepljeni po celom gradu?

Bogdanović: Ja kada bih rekao da i mene to nervira, verovatno bi zvučalo čudno, možda i smešno, ali u izbornoj kampanji imate jednostavno jednu kulturu koja kod nas postoji. Jednog trenutka će to morati da se prekine. To treba prekinuti, a da ne bude atak na političke stranke i da se ne protumači da je to ...

B92: Kako mislite da se prekine?

Bogdanović: Moraće se jednostvno reći više ne može da se lepi svuda. To naravno mora da bude represija. Ja se nadam da će Beograd dobiti tu komunalnu policiju.

B92: Ili ono, ima da se skida svuda.

Bogdanović: Ali ne možete, vidite sad u izbornoj kampanji šta je glavna taktika svih stranaka, da prelepe onu drugu. Čim neko nalepi negde, teže je skinuti, lakše mu je odmah prelepiti svoje.

B92: Sinoc na Bulevaru vaši idu samo lepe Bogdanovića.

Bogdanović: Onda posle dva sata idu Vučićevi i tako to. Ali to je jedna kultura za koju ja ne mislim da je dobra. Ali je možda malo bez veze da ja o tome pričam na ovaj način, pošto i moja stranka to radi, ali šta da radimo. Ja se nadam da ćemo uspeti da napravimo neki konsenzus, da kažemo i politički oko toga, da lokalna vlast ima da definiše – ovde možete da radite i da se niko neće ljutiti, ako bude kažnjavan zato što lepi negde drugde.

B92: G. Vučić je, danas kad je bio pre vas ovde, požalio se i pokazao nešto što čini mi se da je pokazao i juče u tv duelu, a to su ove neke novine koje su nepotpisane objavljene, kako on tvrdi da je štampao glas a da je izdavač vaša stranka. Uopšte neću da zalazim u to šta je unutra i kako je, ali što jeste jeste nije lepo da se pamfletski na tela Šešeljeve dece postave slike njega, Tome Nikolića.

Bogdanović: Nisam stvarno to video. On je mahao nečim, nisam pravo da vam kažem obraćao pažnju.

B92: Ovo je onako, malo degutantno.

Bogdanović: On je mahao sa raznim papirima juče, pa i sa tim papirom. Neko je to štampao. Videćemo ko je to štampao. Nisam čak ni video kako izgleda.

B92: Izgleda prilično ružno.

Bogdanović: Pa dobro, ja nisam video.

B92: Videćete večeras verovatno pošto imate opet duel.

Bogdanović: Da, mogu da prihvatim s vaše strane da je ružno.

B92: Ružan je gest.

Bogdanović: Znate koliko ružnih gestova smo imali prilike da vidimo od Srpske radikalne stranke? Ako neko odreaguje možda i na neki ružan način kad su oni u pitanju strahovito su uvredljivi. To je interesantno. Ja ću biti vrlo raspoložen večeras da pročitam samo jednu rečenicu g. Vučiću koju je on dao samo nekoliko dana pre ubistva, koju je on izjavio, na njegovom sajtu ima, nekoliko dana pre ubistva g. Đinđića. Šta je rekao g. Đinđiću, šta je rekao g. Čoviću, šta je rekao g. Koštunici, šta je rekao g. Svilanoviću. Ali to je on rekao. I to on smatra normalnim. A to što neko smatra i vodi političku borbu, ne znam ko, protiv njih, sa nekim pamfletima, na kraju krajeva, nekim štampanim materijalom, to ga strahovito pogađa i on to smatra nekorektnim. A ja ću mu pročitati šta je on rekao. Ništa ružnije u životu nisam mogao da čujem

Slušateljka: Pozdravljam gospodina gradonačelnika.

B92: Budućeg, eventualnog.

Slušateljka: Pretpostvljam da će biti, zato ga i toliko zovemo. Pitanje je vezano za ove stanove koje ste delili prošle godine.

Bogdanović: Prodavali smo gospođo.

Slušateljka: Jeste, da i tu ste podstanarski staž, vezivali za radni staž. Nas većina, bilo nas je dosta, koji su dugo radili honorarno, po ugovorima i to su uglavnom visokoobrazovani ljudi i time su jako bili oštećeni, nisu imali mogućnost da im se taj deo uračuna u podstanarski staž. Pa pitanje glasi da li postoji neka mogućnost da se i honorarni rad prizna na neki način, jer praktično ti ljudi su obespravljeni i čitav jedan period kao da ne postoji.

B92: Hvala vam lepo što ste se javili. Evo, imamo i ovde pitanje: Koliko će trebati vremena polukvalifikovanom radniku Beogradskog vodovoda sa 20 godina staža isto toliko podstanarskog staža da ima šansu po uslovima koji su važili za 1000 stanova.

Bogdanović: Kriterijumi su uvek stvar diskusije. Mi smo za ovih 1000 stanova imali kriterijume, definisali smo i videli rezultat. Naravno, pošto planiramo svake godine po 500 stanova po tom principu da realizujemo, videćemo šta je možda bio nedostatak u kriterijumima. Šta smo mi imali kao ideju i možda je ona bila prestroga. Ovo oko honorarnog rada ćemo videti, sigurno bi trebalo uvažiti ako to nije uvaženo, ako imaju papire da su i honorarno radili.

Mi smo imali ovu ideju: Fond solidarnosti, koji se paralelno dešava sa ovim stanovima, to su jedini stanovi koji se još daju, čak je i više stanova urađeno u ovom periodu, tu prednost imaju u stvari oni koji su niže stručne spreme i tu prednost imaju oni koji ne mogu nikada da reše svoje stambeno pitanje. Ovo smo nekako mislili da malo eto tu napravimo neku razliku i da stvorimo i za srednju klasu mogućnost da i ona nekako rešava svoje pitanje. Da li smo tu bili u tim kriterijumima preoštri ili ne, to ćemo sad izanalizirati i možda treba neke da kažemo modifikacije napraviti. Kakve god kriterijume da napravite, uvek će biti primedbi, a neke su verovatno i opravdane. Kada bude skupština grada donosila tu odluku, o tome ćemo raspravljati i kako Skupština grada donese odluku, tako će biti.

B92: Ako bude, to jest, ako vi budete gradonačelnik.

Bogdanović: Ja verujem da ću biti gradonačelnik, zato tako i pričam.

B92: Da ne verujete ne biste se ni kandidovali.

Dobro, hvala vam lepo. Danas je poslednji dan, kako ćete da ga iskoristite?

Bogdanović: Imam još neka posla. Danas ćemo i drugu petlju praktično završiti, ovu u blizini vašeg studija, kod Arene, koja posebno nervira g. Vučića, ali ne znam zašto ga toliko nervira, to je nešto što Beogradu treba, kao i ona prethodna petlja. Onda ću imati neke poslove pripreme, večeras je u devet sati nastavak onog duela. Ja sam na kraju prihvatio i dva duela pošto sam video da to posebna je potreba g. Vučića, pa pošto ja uvek uvažavam svakoga, s njim ću sesti i večeras, da još malo popričamo o nekim stvarima, da mu još pokušam da objasnim neke stvari koje mi je pričao ovih dana, ukoliko to bude bilo moguće, pošto po nekad nije moguće doći do reči. Večeras ćemo znači to i završava se.

Hajde da iskoristim samo priliku da kažem još dve-tri rečenice.

Treći oktobar je važan za Beograd. Važan je i za Srbiju. Mislim da su lokalni izbori podjednako važni i da građani moraju polako da razvijaju tu svest, kao i izbori za predsednika, kao i parlamentarni izbori. Oni su prvi put bili sada van nekih velikih izbora i građanima se možda učinilo da nisu toliko bitni. Čak se mnogima učinilo da nisu bitni u prvom krugu, jer se gradonačelnik konačno bira u drugom krugu. Ja očekujem da će građani izaći, da će glasati, da će se opredeliti da glasaju ne između korupcije i promena, nego između zakonitosti i korupcije, između istine i laži.

I očekujem da će građani u velikom broju u Beogradu i u drugim gradovima Srbije izaći i omogućiti da se nastavi ono što se dešavalo prethodne četiri godine. Da od probuđenog Beograda napravimo centar jugoistočne Evrope. Ja očekujem za četiri godine da će Beograd biti preporođen grad. Ima sve uslove i moramo da ga volimo, moramo da radimo, moramo da znamo da radimo i ubeđen sam da će u Beogradu biti život mnogo bolji nego što je bio u nekoj vrlo bliskoj prošlosti koje se ja mislim svi mi sećamo kakva je bila.

B92: Hvala vam lepo.

Bio je ovo Nenad Bogdanović, kandidat za gradonačelnika Beograda, Petar Savić bavio se tonom, moje ime je Aleksandar Timofejev. Ostanite uz Radioteleviziju B92.