Pred izbore se najviše laže

Za sve stranke u predizbornoj kampanji najvažnije je pitanje kako da privuku oko 1.650.000 birača koji su politički pasivni, ocenio je juče Srećko Mihajlović jedan od saradnika projekta koji je juče predstavio Centar za slobodne izbore i demokratiju.

Mihajlović je rekao da realno biračko telo u Srbiji iznosi oko 5,5 miliona građana, naglašavajući da su to oni građani kojima je na dan glasanja biračko mesto dostupno u fizičkom smislu, uz putne troškove koji nisu veći od 100 dinara.

Prema njegovim rečima, 40 odsto građana pokazuje znake političke identifikacije i oni uglavnom znaju za koga će da glasaju, isto toliko građana je izborno neopredeljeno, dok je 20 odsto građana politički i izborno pasivno. Govoreći o biračima, Mihajlović je ukazao da se građani na izborima opredeljuju na osnovu tri činioca - stranačke identifikacije, racionalnog glasanja i glasanja na osnovu imidža stranaka i njihovih lidera.

On je stranke koje učestvuju u izbornoj trci podelio u tri grupe - u prvoj su DS, G17 plus, DA i GSS, u drugoj DSS, SPO i NS, Liberali Srbije, dok treću sačinjavaju SRS, SPS, SSJ i JUL.

- Može se reći da se za prvu grupu opredeljuju racionalni birači. Drugu grupu biraju i racionalni i oni koji se odlučuju na osnovu emocija ili imidža. Trećoj grupi pružaju poverenje birači koji se isključivo rukovode imidžom lidera, funkcionera i emocijama - pojasnio je Mihajlović. On je naglasio da je aktuelna kampanja tek nešto bolja, urednija i moralnija od prethodnih, a da se izborna ponuda stranaka može svesti u rečenicu koja se pripisuje Bizmarku: Najviše se laže pre izbora, za vreme rata i posle lova.

Mihajlović smatra da će predstojeći izbori doneti smanjenje lakoverja, a da će mnogi političari biti iznenađeni jer će shvatiti „da narod baš i nema kratko pamćenje i da se ne može u sve i svašta ubediti“.

Marko Blagojević, član UO CeSID i portparol ove organizacije, rekao je da će CeSID pored praćenja izbornog procesa, posle izbora pratiti i u kojoj meri će stranke koje uđu u novi saziv parlamenta težiti ostvarenju obećanja koja su dala pre izbora. On je naglasio je da u Srbiji ne postoji jasna procedura za formiranje vlade, ali da bi posle izbora predsednika Skupštine Srbije, trebalo da se postupi slično proceduri koja postoji u Hrvatskoj.

- U Hrvatskoj predsednik ili v.d. predsednika države obavi konsultacije posle kojih mandatara dodeljuje političkoj stranci ili predizbornoj ili postizbornoj koaliciji za koju se utvrdi da poseduje većinu u Skupštini. Činjenica je da će posle izbora predsednika novog saziva Skupštine Srbije biti poznato i kojoj političkoj grupaciji će pripasti pravo da odredi mandatara - objasnio je Blagojević.