Manastir Svetog Arhangela Gavrila, u selu Lopardince kod Bujanovca, jedna je od možda najlepših i najstarijih svetinja Eparhije vranjske, ali nažalost bez monaštva.
Na svega desetak kilometara severno od Bujanovca, ušuškana u brdima, nalazi se crkva, koja je obnovljena u 16. veku, a temelji na kojima je izgrađena, sežu ranije, još u vreme vladavine Nemanjića.
Do manastira se može pola sata od sela pešice ili terenskim vozilom, jer je makadamski put na mestima u veoma lošem stanju. Ovde je naročito živo u vreme manastirske slave 26. jula, ali i za Đurđevdan, kada je takođe seoska slava.
Za svetinju i njenu neposrednu okolinu vezuju se brojne legende, o kojima za Blic priča Stefan Stojanović, mladić koji se sa diplomom beogradskog univerziteta, vratio u rodno selo.
Smešten na brdovitom uzvišenju iznad Novog Pazara, manastir Đurđevi stupovi, sve do danas ostao je ne samo kulturno i istorijsko, već i duhovno središte.
U ataru kragujevačkog sela Velike Pčelice okružen gustom šumom u srcu Šumadije, smestio se Svetovaznesenjski manastir – Sarinac, posvećen Svetoj Sari jednoj od tri sestre i svaka ima svoju zadužbinu.
Sada, kao profesor istorije, predaje đacima u tri susedna sela, ali bez punog fonda časova.
"Ušuškan između dva brda, uz potok, smešten je manastir. Pored crkve, tu je stari konak, od nje zapadno i novi konak istočno. Manastir nema bratstvo i opslužuje ga sveštenstvo iz Bujanovca. Hramovnu slavu, mi iz sela slavimo na jedan jedinstven način. Tog dana, nema nikakvog veselja, ne peva se, ne igra, zbog odavanja počasti devojci, meštanki, koja je po drevnom predanju ovog kraja, uspela da se otrgne od Turaka, koji su je oteli", priča Stojanović.
Kako priča, devojka je sedela na konju sa Turčinom, udarila je konja jako, on je poskočio, okliznuo se sa kamena, koji je u blizini manastira, pa su se svo troje survali u dolinu sa kamena pored puta, gde su stajali.
Do nedavno, na kamenu se, pričaju stariji ljudi, stvarno mogao videti otisak konjske kopite.
"Od tada se ovaj kamen zove Devojkin kamen. Podvig devojke ovde se poštuje kao svetinja, kao nešto sveto, a način kako se crkvena slava proslavlja, potvrđuje negovanje starih običaja. Takođe, za Đurđevdan pravimo litije, a polazno mesto je u podnožju brda gde je manastir", priča Stefan.
Mesto u brdima gde je bukvalno i sakrivena svetinja, odiše mirom i spokojnošću, pokazujući svu lepotu pravoslavlja, koje ovde tihuje, na način kako to i ljudi rade, kada se izoluju baš na mestima, poput ovog.
Legenda zbog koje ga posećuju mnogi
Poviše crkve nalazi se još jedan kamen i to u obliku mosta za koji se takođe vezuju legende.
"Priča se da ko ima probleme sa kičmom ili da žene koje ne mogu da ostanu u drugom stanju, treba da se provuku kroz ovaj kamen, te da posle toga njihovi problemi nestaju ili budu ublaženi".
"Taj prolaz nije nešto širok, a sa druge strane se sa stene pravo ide na potok, tako da provlačenje zahteva prave veštine i sposobnosti"dodaje Stefan.
Slikarstvo crkve iz postvizantijskog perioda, takođe je upečatljivo na svoj način.
" Lopardince je staro srpsko selo, koje danas broji između 600 i 700 duša. U jednom spisu iz 1380. godine, koji je srpski velikaš iz tog doba Konstantin Dejanović priložio Hilandaru, spominje se kao Lopardinci ," navodi sagovornik Blic-a.
"U selu se pored Đurđevdana i Svetog Arhangela Gavrila, kao seoskih slava, obeležavaju i tri krsne slave. To su Sveti Đorđe, Sveti Nikola i Sveti Arhangel Mihailo. Na putu do manastira, postoje tri letnjikovca, a na svakom od njih je i ikona jednog od ovih svetitelja"objašnjava profesor Stefan.
Predanje o devojci koja nije htela u turske ruke i danas je ovde jako ukorenjeno i to je jedan od utisaka, pored lepote i mira koju pruža svetinja, koji se ponese nakon obilaska ovog mesta. Legenda o devojci je moralna vertikala oko koje se i danas ovde sve vrti, tako da se priča da ništa iz neposredne blizine Devojkinog kamena ili manastira ne sme da se uzme.
Stariji ljudi ovde kažu da od kako je devojka pala u dolinu, pored Srba, Turci, a i Albanci iz susednog Trnovca, poštuju ovo mesto kao "svetinju u koju se ne dira". Lopardince je jedno od većih sela u Bujanovcu, naseljeno Srbima, koji uglavnom žive od rada u gradu, poljoprivrede ili privatnog biznisa.
Selo ima dobre puteve, vodovod, školu i drugu infrastrukturu, što je i razlog zašto nema masovnog iseljavanja iz njega.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Jutjuberka Hana Hamar podelila je iskustvo života na Islandu, zemlji koju često nazivaju "najbezbednijom na svetu" u koju se preselila iz Australije, ali je tamo provela samo sedam meseci.
Privatnim ugostiteljima je dozvoljeno da odbiju deci pristup u lokale, saopštila je vlada švajcarskog kantona Argau, nakon što je jedan vlasnik lokalnog kafea odbio da primi goste mlađe od 14 godina, prenose švajcarski mediji.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
