Manastir Svetog Arhangela Gavrila, u selu Lopardince kod Bujanovca, jedna je od možda najlepših i najstarijih svetinja Eparhije vranjske, ali nažalost bez monaštva.
Na svega desetak kilometara severno od Bujanovca, ušuškana u brdima, nalazi se crkva, koja je obnovljena u 16. veku, a temelji na kojima je izgrađena, sežu ranije, još u vreme vladavine Nemanjića.
Do manastira se može pola sata od sela pešice ili terenskim vozilom, jer je makadamski put na mestima u veoma lošem stanju. Ovde je naročito živo u vreme manastirske slave 26. jula, ali i za Đurđevdan, kada je takođe seoska slava.
Za svetinju i njenu neposrednu okolinu vezuju se brojne legende, o kojima za Blic priča Stefan Stojanović, mladić koji se sa diplomom beogradskog univerziteta, vratio u rodno selo.
Smešten na brdovitom uzvišenju iznad Novog Pazara, manastir Đurđevi stupovi, sve do danas ostao je ne samo kulturno i istorijsko, već i duhovno središte.
U ataru kragujevačkog sela Velike Pčelice okružen gustom šumom u srcu Šumadije, smestio se Svetovaznesenjski manastir – Sarinac, posvećen Svetoj Sari jednoj od tri sestre i svaka ima svoju zadužbinu.
Sada, kao profesor istorije, predaje đacima u tri susedna sela, ali bez punog fonda časova.
"Ušuškan između dva brda, uz potok, smešten je manastir. Pored crkve, tu je stari konak, od nje zapadno i novi konak istočno. Manastir nema bratstvo i opslužuje ga sveštenstvo iz Bujanovca. Hramovnu slavu, mi iz sela slavimo na jedan jedinstven način. Tog dana, nema nikakvog veselja, ne peva se, ne igra, zbog odavanja počasti devojci, meštanki, koja je po drevnom predanju ovog kraja, uspela da se otrgne od Turaka, koji su je oteli", priča Stojanović.
Kako priča, devojka je sedela na konju sa Turčinom, udarila je konja jako, on je poskočio, okliznuo se sa kamena, koji je u blizini manastira, pa su se svo troje survali u dolinu sa kamena pored puta, gde su stajali.
Do nedavno, na kamenu se, pričaju stariji ljudi, stvarno mogao videti otisak konjske kopite.
"Od tada se ovaj kamen zove Devojkin kamen. Podvig devojke ovde se poštuje kao svetinja, kao nešto sveto, a način kako se crkvena slava proslavlja, potvrđuje negovanje starih običaja. Takođe, za Đurđevdan pravimo litije, a polazno mesto je u podnožju brda gde je manastir", priča Stefan.
Mesto u brdima gde je bukvalno i sakrivena svetinja, odiše mirom i spokojnošću, pokazujući svu lepotu pravoslavlja, koje ovde tihuje, na način kako to i ljudi rade, kada se izoluju baš na mestima, poput ovog.
Legenda zbog koje ga posećuju mnogi
Poviše crkve nalazi se još jedan kamen i to u obliku mosta za koji se takođe vezuju legende.
"Priča se da ko ima probleme sa kičmom ili da žene koje ne mogu da ostanu u drugom stanju, treba da se provuku kroz ovaj kamen, te da posle toga njihovi problemi nestaju ili budu ublaženi".
"Taj prolaz nije nešto širok, a sa druge strane se sa stene pravo ide na potok, tako da provlačenje zahteva prave veštine i sposobnosti"dodaje Stefan.
Slikarstvo crkve iz postvizantijskog perioda, takođe je upečatljivo na svoj način.
" Lopardince je staro srpsko selo, koje danas broji između 600 i 700 duša. U jednom spisu iz 1380. godine, koji je srpski velikaš iz tog doba Konstantin Dejanović priložio Hilandaru, spominje se kao Lopardinci ," navodi sagovornik Blic-a.
"U selu se pored Đurđevdana i Svetog Arhangela Gavrila, kao seoskih slava, obeležavaju i tri krsne slave. To su Sveti Đorđe, Sveti Nikola i Sveti Arhangel Mihailo. Na putu do manastira, postoje tri letnjikovca, a na svakom od njih je i ikona jednog od ovih svetitelja"objašnjava profesor Stefan.
Predanje o devojci koja nije htela u turske ruke i danas je ovde jako ukorenjeno i to je jedan od utisaka, pored lepote i mira koju pruža svetinja, koji se ponese nakon obilaska ovog mesta. Legenda o devojci je moralna vertikala oko koje se i danas ovde sve vrti, tako da se priča da ništa iz neposredne blizine Devojkinog kamena ili manastira ne sme da se uzme.
Stariji ljudi ovde kažu da od kako je devojka pala u dolinu, pored Srba, Turci, a i Albanci iz susednog Trnovca, poštuju ovo mesto kao "svetinju u koju se ne dira". Lopardince je jedno od većih sela u Bujanovcu, naseljeno Srbima, koji uglavnom žive od rada u gradu, poljoprivrede ili privatnog biznisa.
Selo ima dobre puteve, vodovod, školu i drugu infrastrukturu, što je i razlog zašto nema masovnog iseljavanja iz njega.
Gradovi koji uspevaju da spoje bezbednost, dobru infrastrukturu i otvorenost prema ljudima iz drugih zemalja sve češće postaju najprivlačnije destinacije, ne samo za turiste već i za doseljenike.
Jurovings je naglasio da bezbednost leta ni u jednom trenutku nije bila ugrožena, ali da su avion nakon sletanja tehničari temeljno pregledali, a putnici su prebačeni na druge letove.
Gradovi koji uspevaju da spoje bezbednost, dobru infrastrukturu i otvorenost prema ljudima iz drugih zemalja sve češće postaju najprivlačnije destinacije, ne samo za turiste već i za doseljenike.
Na tako skučenom prostoru gotovo da nema slobodnog mesta. Improvizovane kuće od talasastog lima izgrađene su jedna uz drugu,a između njih se nalaze tek uski prolazi.
Ovaj grad je vekovima bio mesto odmora i inspiracije za rimske vladare i aristokratiju, koji su u ovom kraju gradili raskošne vile i vrtove, želeći da uživaju u miru daleko od gradske vreve.
Gradovi koji uspevaju da spoje bezbednost, dobru infrastrukturu i otvorenost prema ljudima iz drugih zemalja sve češće postaju najprivlačnije destinacije, ne samo za turiste već i za doseljenike.
Na plaži Bećova stijena u Brodarevu održan je Memorijal "Armin Dunjo Adilović", tradicionalno takmičenje u skokovima u vodu koje je i ove godine okupilo vrhunske skakače.
Kavendiš bananu ne ugrožavaju pad potražnje ili promenjene navike potrošača, već agresivna gljivična bolest protiv koje za sada ne postoji efikasan lek.
Fudbaler madridskog Atletika naglasio je da komentari javnosti nemaju veliki uticaj na njega i da mu je mnogo važnije da ostane veran sopstvenim vrednostima.
Pojavile su se spekulacije da pesma francuske pop zvezde Sante, "Popcorn Salé", veoma liči na pesmu Zdravka Čolića "Kuća puna naroda", čak i da je njen plagijat.
Globalne prehrambene kompanije navodno ometaju usvajanje vitalnih mera za unapređenje javnog zdravlja i podsetio da se u svetu izdvajaju milijarde dolara za zdravstvene usluge i pravne troškove
Sve veći broj istraživanja ukazuje na to da dugotrajna izloženost visokim temperaturama može uticati i na raspoloženje. Neki ljudi primećuju veću razdražljivost, anksioznost i osećaj iscrpljenosti.
