Lande Alchajmer je selo na jugozapadu Francuske koje se od ostatka zemlje razlikuje po tome što svi njegovi stanovnici imaju demenciju.
Zapravo je reč o selu u kojem je ustanova za brigu o dementnim osobama.
U prodavnici na glavnom seoskom trgu prodaju se osnovne namirnice, među kojima je najvažniji baget, ali se ne koristi novac, tako da niko ne mora da pamti kako mu treba novčanik. Među stanovnicima ovog sela je bivši farmer Fransis. Na pitanje novinara javnog servisa Bi-Bi-Sija (BBC) kako je reagovao kada mu je lekar rekao da ima Alchajmerovu bolest, odgovorio je: "Vrlo teško".
Život ide dalje
Njegov otac je takođe imao Alchajmerovu bolest, ali se Fransis ne plaši.
"Ne plašim se smrti jer će se jednog dana desiti. U međuvremenu ću živeti uprkos bolesti. Ovde sam da živim. Ako se predaš, onda je to to. Zato treba nastaviti najbolje što možeš", poručio je Fransis.
Osim što idu u prodavnice i restorane, stanovnici se podstiču da posećuju pozorišta i pridruže se njihovim aktivnostima.
Novo istraživanje pokazalo je da redovno hodanje može prepoloviti rizik od demencije, a stručnjaci navode da oko 9.800 koraka dnevno značajno poboljšava zdravlje mozga i kognitivne funkcije.
Stručnjaci upozoravaju da poteškoće s jednostavnim radnjama poput korišćenja daljinskog upravljača mogu biti rani znak demencije, bolesti koja postepeno narušava kognitivne funkcije.
Filip i Vivijan nastoje da žive normalnim životom koliko god mogu nakon što im je dijagnostikovana demencija.
"Idemo u šetnje, hodamo", rekao je Filip, gledajući u daljinu.
Upitan da li su on i Vivijan srećni, s osmehom je odgovorio da zaista jesu. Stanovnici nemaju određeno vreme za sastanke, kupovinu i čišćenje, već samo blagi ritam kojim se podstiču na aktivnosti kako bi imali što više slobode. Profesorka Elen Amijeva ukazala je da upravo takav način života utiče na tok bolesti.
"Ono što smo primećivali kada ljudi uđu u uobičajene institucije jeste ubrzano kognitivno propadanje, ali se to ovde ne primećuje. Vidimo neku vrstu postepene evolucije. Imamo razloga da verujemo da se ovakvim pristupom može uticati na tok kliničkih ishoda", konstatovala je Amijeva.
Primetili su i drastično smanjenje osećanja krivice i anksioznosti u porodici onih koji imaju pomenute bolesti. Posete meštanima moguće su u bilo koje vreme.
Svaka od prizemnih planinskih kuća ima osam stanara, koji dele kuhinju, dnevni boravak i trpezariju. Stanari plaćaju tekuće troškove koji su jednaki troškovima u prosečnom staračkom domu, dok vlasti pokrivaju ostale troškove. Vlasti su za izgradnju ovog sela izdvojile skoro 20 miliona evra.
Kada je otvoreno 2020. godine, bilo je selo druge vrste kao deo istraživačkog projekta. U svetu postoji manje od deset ovakvih sela i privlači one koji traže rešenje zbog mogućeg eksponencijalnog rasta demencije. Patrisija je naglasila da joj je ovo selo vratilo život.
"Bila sam kod kuće, ali mi je bilo dosadno. Imala sam ženu koja mi je kuvala. Bila sam umorna i nije mi bilo dobro. Znala sam da Alchajmerova bolest nije laka i plašila sam se. Želela sam da budem negde gde mogu da budem od koristi. U domovima je ovako ili onako, ali ništa ne rade. Ovde je pravi život. Kada kažem pravi, onda zaista to mislim", navela je Patrisija.
Demencija često može da izoluje ljude, ali u ovom selu postoji snažno osećanje zajedništva među ljudima koji su iskreno zainteresovani da se viđaju i pridruže različitim aktivnostima. Istraživači smatraju da bi to moglo biti deo rešenja za srećniji i zdraviji život s demencijom.
U selu je 120 ljudi, isto toliko zdravstvenih radnika, a tu su i volonteri. Okrutna činjenica jeste da ne postoji lek za ovu bolest. Ipak, kako bolest napreduje kod svakog stanovnika, oni dobijaju podršku koja im je potrebna, piše BBC.
"Bilo je ljudi koji su zaista živeli naturizam – bili su opušteni, pristojni i nikoga nisu uznemiravali. Ali bilo je i onih koji su svojim ponašanjem kvarili iskustvo drugima."
Devet evropskih zemalja pozvalo je Evropsku komisiju da produži važenje privremenih olakšica u primeni novog sistema ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora (EES), jer još uvek postoje značajni tehnički i operativni izazovi.
Postoje mesta koja turisti još uvek nisu otkrili, a predstavljaju idealne alternative poznatim letnjim destinacijama. Jedan takav mediteranski biser krije se i u Španiji.
Na snimku se vidi apartman u potpunom haosu. Prostor je prepun smeća i velikog broja praznih flaša. Kreveti nisu namešteni, peškiri su razbacani po podu, a u kupatilu su ostali i ostaci rolni toalet papira.
Devet evropskih zemalja pozvalo je Evropsku komisiju da produži važenje privremenih olakšica u primeni novog sistema ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora (EES), jer još uvek postoje značajni tehnički i operativni izazovi.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1.534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Jedan američki turista sa Floride, koji je leto proveo u Hrvatskoj tokom nedavnog toplotnog talasa, izjavio je da ozbiljno razmišlja o tome da odustane od letnjih putovanja u Evropu.
"Bilo je ljudi koji su zaista živeli naturizam – bili su opušteni, pristojni i nikoga nisu uznemiravali. Ali bilo je i onih koji su svojim ponašanjem kvarili iskustvo drugima."
Devet evropskih zemalja pozvalo je Evropsku komisiju da produži važenje privremenih olakšica u primeni novog sistema ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora (EES), jer još uvek postoje značajni tehnički i operativni izazovi.
Postoje mesta koja turisti još uvek nisu otkrili, a predstavljaju idealne alternative poznatim letnjim destinacijama. Jedan takav mediteranski biser krije se i u Španiji.
Influenserka Ema Kejt Vilman postala je poznata na društvenim mrežama zahvaljujući snimcima u kojima pokazuje kako da napravite različite pletenice i repove.
Ovog leta Boni Tajler je trebalo da nastupi na festivalu Sunshine Festival u Vusteru, kao i na nekoliko koncerata širom Evrope. Bio je zakazan i njen koncert u Utilita Areni u Kardifu, planiran za 17. decembar.
Njegova izjava da je reperka "tako zgodna" izazvala je brojne reakcije, dok je ona Trampa javno pohvalila i nazvala ga svojim "omiljenim predsednikom svih vremena".
U Bugarskoj je 446 osoba zaraženo malim boginjama, uključujući 368 dece, pokazuju najnoviji podaci koje je objavilo Ministarstvo zdravlja te zemlje, prenosi danas portal Novinite.
Saznajte zašto su redovni dermoskopski pregledi mladeža važni, kako izgleda pregled kože, koje promene zahtevaju dermatološku kontrolu i kako zaštititi kožu od melanoma i štetnog UV zračenja.
Gubitak kose izazvan lekovima relativno je česta, ali najčešće privremena pojava. Stručnjaci savetuju da se nikada ne prekida terapija na svoju ruku, već da se uvek konsultuje lekar.
