Lande Alchajmer je selo na jugozapadu Francuske koje se od ostatka zemlje razlikuje po tome što svi njegovi stanovnici imaju demenciju.
Zapravo je reč o selu u kojem je ustanova za brigu o dementnim osobama.
U prodavnici na glavnom seoskom trgu prodaju se osnovne namirnice, među kojima je najvažniji baget, ali se ne koristi novac, tako da niko ne mora da pamti kako mu treba novčanik. Među stanovnicima ovog sela je bivši farmer Fransis. Na pitanje novinara javnog servisa Bi-Bi-Sija (BBC) kako je reagovao kada mu je lekar rekao da ima Alchajmerovu bolest, odgovorio je: "Vrlo teško".
Život ide dalje
Njegov otac je takođe imao Alchajmerovu bolest, ali se Fransis ne plaši.
"Ne plašim se smrti jer će se jednog dana desiti. U međuvremenu ću živeti uprkos bolesti. Ovde sam da živim. Ako se predaš, onda je to to. Zato treba nastaviti najbolje što možeš", poručio je Fransis.
Osim što idu u prodavnice i restorane, stanovnici se podstiču da posećuju pozorišta i pridruže se njihovim aktivnostima.
Novo istraživanje pokazalo je da redovno hodanje može prepoloviti rizik od demencije, a stručnjaci navode da oko 9.800 koraka dnevno značajno poboljšava zdravlje mozga i kognitivne funkcije.
Stručnjaci upozoravaju da poteškoće s jednostavnim radnjama poput korišćenja daljinskog upravljača mogu biti rani znak demencije, bolesti koja postepeno narušava kognitivne funkcije.
Filip i Vivijan nastoje da žive normalnim životom koliko god mogu nakon što im je dijagnostikovana demencija.
"Idemo u šetnje, hodamo", rekao je Filip, gledajući u daljinu.
Upitan da li su on i Vivijan srećni, s osmehom je odgovorio da zaista jesu. Stanovnici nemaju određeno vreme za sastanke, kupovinu i čišćenje, već samo blagi ritam kojim se podstiču na aktivnosti kako bi imali što više slobode. Profesorka Elen Amijeva ukazala je da upravo takav način života utiče na tok bolesti.
"Ono što smo primećivali kada ljudi uđu u uobičajene institucije jeste ubrzano kognitivno propadanje, ali se to ovde ne primećuje. Vidimo neku vrstu postepene evolucije. Imamo razloga da verujemo da se ovakvim pristupom može uticati na tok kliničkih ishoda", konstatovala je Amijeva.
Primetili su i drastično smanjenje osećanja krivice i anksioznosti u porodici onih koji imaju pomenute bolesti. Posete meštanima moguće su u bilo koje vreme.
Svaka od prizemnih planinskih kuća ima osam stanara, koji dele kuhinju, dnevni boravak i trpezariju. Stanari plaćaju tekuće troškove koji su jednaki troškovima u prosečnom staračkom domu, dok vlasti pokrivaju ostale troškove. Vlasti su za izgradnju ovog sela izdvojile skoro 20 miliona evra.
Kada je otvoreno 2020. godine, bilo je selo druge vrste kao deo istraživačkog projekta. U svetu postoji manje od deset ovakvih sela i privlači one koji traže rešenje zbog mogućeg eksponencijalnog rasta demencije. Patrisija je naglasila da joj je ovo selo vratilo život.
"Bila sam kod kuće, ali mi je bilo dosadno. Imala sam ženu koja mi je kuvala. Bila sam umorna i nije mi bilo dobro. Znala sam da Alchajmerova bolest nije laka i plašila sam se. Želela sam da budem negde gde mogu da budem od koristi. U domovima je ovako ili onako, ali ništa ne rade. Ovde je pravi život. Kada kažem pravi, onda zaista to mislim", navela je Patrisija.
Demencija često može da izoluje ljude, ali u ovom selu postoji snažno osećanje zajedništva među ljudima koji su iskreno zainteresovani da se viđaju i pridruže različitim aktivnostima. Istraživači smatraju da bi to moglo biti deo rešenja za srećniji i zdraviji život s demencijom.
U selu je 120 ljudi, isto toliko zdravstvenih radnika, a tu su i volonteri. Okrutna činjenica jeste da ne postoji lek za ovu bolest. Ipak, kako bolest napreduje kod svakog stanovnika, oni dobijaju podršku koja im je potrebna, piše BBC.
Dok mnogi ljudi u šezdesetim s nestrpljenjem gledaju ka penziji, Bridžit Rajs (62) nije obukla tople papuče i udobno sela u fotelju. Umesto toga, prodala je kuću, dala otkaz i krenula na put.
Izmenjeni red vožnje Srbijavoza stupa na snagu od ponedeljka, 12. oktobra, a njime se, između ostalog, predviđa da vozovi "Soko" polaze iz Beograda šest minuta ranije, a iz Subotice devet minuta ranije.
Njegova posebnost nije u velikom broju atrakcija, već u spoju univerzitetske tradicije, istorije, arhitekture i pejzaža. Hajdelberg je dovoljno mali da se može upoznati za jedan dan.
Upravo činjenica da nije među najrazvikanijim srpskim banjama jedan je od razloga zbog kojih bi mogla da bude zanimljiva onima koji traže mirniji predah od grada.
Tokom rutinske kontrole carinici su uočili neobičnu izbočinu na njegovim pantalonama, a primetili su i njegovo nervozno ponašanje, zbog čega su odlučili da obave detaljniji pregled.
Dok mnogi ljudi u šezdesetim s nestrpljenjem gledaju ka penziji, Bridžit Rajs (62) nije obukla tople papuče i udobno sela u fotelju. Umesto toga, prodala je kuću, dala otkaz i krenula na put.
Tokom rutinske kontrole carinici su uočili neobičnu izbočinu na njegovim pantalonama, a primetili su i njegovo nervozno ponašanje, zbog čega su odlučili da obave detaljniji pregled.
Upravo činjenica da nije među najrazvikanijim srpskim banjama jedan je od razloga zbog kojih bi mogla da bude zanimljiva onima koji traže mirniji predah od grada.
Dok mnogi ljudi u šezdesetim s nestrpljenjem gledaju ka penziji, Bridžit Rajs (62) nije obukla tople papuče i udobno sela u fotelju. Umesto toga, prodala je kuću, dala otkaz i krenula na put.
Izmenjeni red vožnje Srbijavoza stupa na snagu od ponedeljka, 12. oktobra, a njime se, između ostalog, predviđa da vozovi "Soko" polaze iz Beograda šest minuta ranije, a iz Subotice devet minuta ranije.
Njegova posebnost nije u velikom broju atrakcija, već u spoju univerzitetske tradicije, istorije, arhitekture i pejzaža. Hajdelberg je dovoljno mali da se može upoznati za jedan dan.
Nakon što su sva jela prošla sudijsku arbitražu, došlo je vreme da Filip, LJubica i Nenad saopšte ko od Plavih ide na balkon, ako ko definitivno iz kuhinje MasterChef Srbija.
Došao je red da Plavi takmičari nakon svog prvog eliminacionog zadatka stanu pred sudije. Iako su se tokom kuvanja malo „otkravili“, početna strepnja im se sada vratila.
Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja i vodeći uzrok invaliditeta u svetu, a pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatno lečenje od ključnog su značaja za oporavak.
U domovima zdravlja na dečjim odeljenjima uvećan broj pregleda dece zbog respiratornih i stomačnih infekcija, uobičajeno za početak školske godine i jesen, ali lekari kažu da svi virusi kruže cele godine.
Nakon što je u Hrvatskoj privremeno obustavljena primena BCG (Be-Se-Že), bugarski proizvođač tvrdi da je u dva slučaja deci data čak 10 puta veća doza od propisane
