Otišao u Zadar na odmor, pa se naljutio zbog onoga što mu se dogodilo: "Više se ne vraćam"

Međutim, poslednjih godina sve se češće mogu čuti prigovori na cene, zbog čega je čak i premijer Andrej Plenković više puta pozvao sve učesnike u turizmu na razumno formiranje cena i oprez.

Upravo je pitanje cena podstaklo jednog turistu da na Redditu zatraži savete pre petodnevnog putovanja u Hrvatsku koje planira u drugoj nedelji oktobra. Čuo je, kaže, da je Hrvatska nekada bila povoljna destinacija, ali da se sada situacija promenila.

"Da li je Hrvatska uopšte više povoljna destinacija? Čuo sam da je Hrvatska bila cenovno pristupačna, ali stalno čitam da je sada postala jako skupa. Padaju li cene u oktobru? Planiram da provedem pet dana u Hrvatskoj tokom druge nedelje oktobra. Odsešću u hostelima, ali zanima me koliko koštaju hrana i ostale stvari. Ima li neko preporuku za jeftinija i manje turistička mesta koja bih mogao da posetim?", upitao je.

"Split je praktično skup kao Rim"

Odgovori ljudi koji su nedavno boravili u Hrvatskoj brzo su počeli da se nižu, a nekoliko korisnika uporedilo je cene na hrvatskoj obali s onima u Italiji.

"Upravo sam otišao iz Splita i praktično je skup kao Rim. Ljudi mi stalno govore da umesto toga odem u Albaniju jer je jeftinija, ali tamo još nisam stigao", napisao je jedan korisnik.

Shutterstock/trabantos

Drugi smatra da je razlika između Hrvatske i Italije čak i veća nego što se na prvi pogled čini.

"Bar u Rimu postoji mnogo lokalnih mesta koja su još uvek cenovno pristupačna, a grad je i puno veći. Italija mi se na nekim mestima činila skupom, ali i dalje se moglo dobro jesti ili popiti nešto po pristupačnoj ceni, dok mi se Hrvatska činila skupom posvuda", napisao je.

Jedan korisnik koji je posetio i Split i Rim složio se s tom procenom.

"Slažem se da je Split praktično skup kao Rim. Ovog leta sam bio u oba grada", napisao je.

Obrok za troje najmanje 50 evra

Jedan turista je hrvatske cene uporedio s nemačkim.

"Rekao bih čak da su cene bile na nivou Nemačke. Na nekim je mestima Aperol Špric koštao 12 evra, a testenina s raguom više od 20 evra, što je suludo", napisao je.

Na taj se komentar nadovezao korisnik koji se nije složio s kritikama turista iz Nemačke. Uporedio je cene u Hrvatskoj s onima koje je tokom života u Nemačkoj plaćao za hranu i piće.

"Da, kafa od 2,40 evra je skupa u poređenju s onim što u Nemačkoj zovete kafom, platite 4,80 evra i još morate sami da je napravite na aparatu, na primer u Birgartenu (pivnici). Jako volim kada se Nemci žale na cene, a u Nemačkoj za iste stvari plaćate mnogo više nego u Zagrebu", napisao je.

Kaže da je u Nemačkoj živeo sedam godina i da za obrok za tri osobe gotovo nikada nisu plaćali manje od 50 evra.

"Nas troje nikada nismo platili manje od 50 evra. Živeli smo tamo sedam godina, kupili stan u Nemačkoj, imali službeni automobil i plata nam je bila znatno iznad proseka. U Zagrebu obrok iste kvalitete i sve ostalo platimo od 33 do 36 evra", napisao je, a kao primer je naveo i javni prevoz.

"U Zagrebu karta za javni prevoz za 30 minuta vožnje stoji 0,53 evra. Koliko stoji u Nemačkoj? Recite mi", dodao je.

Da li je Albanija zaista toliko jeftinija?

U raspravi se kao alternativa Hrvatskoj pojavila Albanija, ali jedan korisnik koji je tamo već putovao tvrdi da razlika nije toliko velika koliko se često predstavlja.

"Osim Skadra i smeštaja, nisam primetio da je Albanija mnogo jeftinija od Hrvatske. Hrana je bila otprilike slične cene, kao i aktivnosti. Autobusi su bili jeftiniji, ali budući da se gotovo sve plaća gotovinom, naknade za podizanje novca na bankomatima bile su ogromne. Bar je takvo bilo moje iskustvo", napisao je.

Shutterstock/Zysko Sergii

"Prošlog leta sam posetio i Albaniju i Saranda je bila nešto jeftinija, ali ne mnogo. Albanija kao celina još uvek razvija turističku infrastrukturu i nije mi bila ništa toliko posebno kao što je neki predstavljaju", napisao je.

Prelazak na evro

Jedan turista koji se iz Hrvatske vratio pre dve nedelje pokušao je da objasni zbog čega su cene toliko porasle.

"Prema onome što mi je rekao jedan lokalac, preduzetnici su 2023. preko noći prešli s cena u kunama na cene u evrima. Tako su, praktično, ono što je stajalo sedam kuna počeli da naplaćuju sedam evra i samo zamenili oznaku valute. Dodajte tome poreze od 15 do 23 posto na platu, inflaciju i rast popularnosti i dobićete destinaciju čije su cene poput onih u velikim evropskim turističkim odredištima", napisao je.

Na tu je tvrdnju reagovao drugi korisnik i upozorio da prelazak na evro nije funkcionisao na način kako je prethodni komentator opisao.

"Ne, sedam kuna nije postalo sedam evra. Sedam kuna bilo je oko jednog evra. Uvođenje evra, naravno, imalo je određenog uticaja, ali to zapravo nije glavni razlog. Rast cena u Dalmaciji mnogo je veći nego u Istri, a u Istri veći nego u Zagrebu, što pokazuje da prekomorski, odnosno američki turizam ima značajan uticaj. Ako neko u Dubrovniku naplaćuje 30 evra za užinu, to nema veze s evrom", napisao je.

Još jedan korisnik odbacio je tvrdnju da su se cene jednostavno pretvorile iz kuna u evre.

"Ne, nije se dogodilo da je sedam kuna postalo sedam evra. Postojao je fiksni kurs konverzije i kontrola cena. Ono što se posle dogodilo bila je inflacija, i to ne samo ovde nego posvuda. Rat u Ukrajini, rat u Iranu, svi to osećaju, a naša je prosečna plata u sedam ili osam godina porasla s oko 800 na 1500 evra. I to je uticalo na sve", napisao je.

"I mi želimo viši standard"

Isti je komentator turistima dao i nekoliko saveta za jeftiniji boravak.

"Ako želite da pijete kafu u ekskluzivnom laundž baru, platićete je od tri do 3,50 evra, ali ako odete u normalan kafić, kapućino, kafa s mlekom i slično obično stoje oko dva do 2,50 evra", napisao je.

"Ljudi očekuju da se mi samo okrenemo i sve im damo jeftino, posebno oni koji dolaze iz zemalja s višim životnim standardom. Pa i mi želimo viši standard. Ako želite jeftino i prenapučeno, idite na Majorku u Španiju i pogledajte kakve probleme tamo imaju. Ako želite opušten odmor s istorijom svuda oko vas, dobrodošli u Hrvatsku", napisao je.

Turistima je preporučio i da umesto najpoznatijih destinacija razmotre manja mesta.

"Preporučujem manja mesta za nedelju ili dve odmora. Definitivno će biti jeftinija od Splita. Na primer, u starom gradu Poreču u Istri pica stoji devet do deset evra, a pola litre piva tri evra, i to na lepom mestu", napisao je.

"Cene nisu drugačije od londonskih"

Jedan turista uporedio je Hrvatsku s Londonom.

"Istina je da cene u Hrvatskoj nisu mnogo drugačije od londonskih. Obrok vas može stajati oko 20 do 40 evra, zavisno od toga uzimate li piće, predjelo i ostalo. Druge su aktivnosti uglavnom besplatne ili imaju razumne cene, na primer plaže i ulaznice za zamkove. Ni trajekti nisu jeftini, povratna karta može biti oko 50 evra", napisao je.

Dreamer4787/Shutterstock

Drugi se turista iz Hrvatske vratio dan pre objave komentara.

"Vratio sam se juče. Pre godinu dana rekli su mi da je Hrvatska 'poput Italije, samo jeftinija', bar na severu zemlje. Bila je poput Italije, ali s gotovo istim cenama. Ipak, bila je prelepa i jako nam se svidela. Verovatno je još gore na jugu Hrvatske, gde svi žele da vide lokacije povezane s Igrom prestola, ali ova zemlja nudi mnogo više od toga", napisao je.

"Prošlog meseca sam potrošio 2100 evra za osam noćenja u Hrvatskoj, dva u Mađarskoj, gorivo, osiguranje, hranu, smeštaj i ostalo. Odabrali smo privatni smeštaj, a ne hotel. Studio u Brelima plaćao sam 125 evra po noćenju. Doručkovali smo hranu kupljenu na lokalnim pijacama, a ručali i večerali u lokalnim restoranima. Sve to za dvoje odraslih i jedno dete", napisao je jedan korisnik.

Dubrovnik uporedili s Venecijom

Turista koji je boravio u Dubrovniku i Splitu preneo je zanimljivu usporedbu koju je čuo od taksiste.

"Taksista nam je rekao da Dubrovnik smatraju svojom verzijom Venecije, uključujući i cene. Boravili smo u Dubrovniku i Splitu i, iako su letovi i smeštaj imali razumne cene, svakodnevni troškovi bili su veći nego što smo očekivali", napisao je.

Još jedan korisnik koji je živeo u Nemačkoj smatra da su neke usporedbe hrvatskih i nemačkih cena nepravedne.

"Morate napisati gde ste jeli, da li je reč o luksuznijem mestu i u kom gradu. Živeo sam u Nemačkoj sedam godina i vratio se prošle godine, a obrok u restoranu uporedive kvalitete i uređenja u Hrvatskoj mnogo je jeftiniji", napisao je i posebno istakao razliku kada je reč o vodi u ugostiteljskim objektima.

"U Nemačkoj nam nikada nisu hteli dati vodu iz slavine, nego morate platiti flašu. Voda uz kafu? U Nemačkoj je morate zatražiti i dobićete flašu koju ćete platiti. U Hrvatskoj je besplatna, a voda iz slavine jedna je od najkvalitetnijih na svetu. Uz kafu je ne morate ni tražiti, dobijete je automatski", napisao je.

Bezobrazno skupo

Uporedio je i sadržaje za decu i odnos prema kućnim ljubimcima.

"Pokušajte otići u zatvorene dečije igraonice u Nemačkoj. Deca mlađa od 13 godina prvo ne mogu sama, a onda morate skupo platiti i ulaznicu za dete i za sebe. Besplatna voda? Nema šanse, platićete tri do četiri evra po flaši. U Hrvatskoj deca starija od tri godine mogu sama jer postoji osoblje, što je uključeno u cenu koja je mnogo niža nego u Nemačkoj, a često postoje i besplatni dispenzeri s vodom za decu. U Hrvatskoj postoji i mnogo mesta na kojima možete besplatno piti vodu, čak postoje i gradske karte na kojima ih možete pronaći. Vaš pas će takođe u Hrvatskoj često besplatno dobiti činiju vode dok vi pijete kafu", napisao je.

Poslednji turista u raspravi takođe nije imao dvojbi oko odgovora na početno pitanje da li je Hrvatska još uvek povoljna destinacija.

"Definitivno uopšte nije cenovno pristupačna. Upravo smo se vratili iz Zadra i neke cene hrane i pića bile su bezobrazno visoke. Na nekim je mestima flaša piva stajala šest evra, što mi se čini skupo. Obroci su u proseku bili oko 20 evra. Da je Hrvatska cenovno pristupačna vratio bih se pre i ostao, ali jednostavno nije", zaključio je.