Italijansko ostrvo Kapri, jedno od najpoznatijih i najposećenijih mesta na Mediteranu, uvodi nova pravila kako bi unapredilo iskustvo turista.
Cilj ovih mera je smanjenje pritiska na posetioce i očuvanje prijatnije atmosfere na ostrvu. Na taj način Kapri želi da zadrži svoju prepoznatljivu eleganciju, ali i da obezbedi mirniji i kvalitetniji boravak za svoje goste.
Kapri se već godinama suočava sa problemom velikog broja turista u odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika. Tokom špica sezone, ostrvo dnevno poseti i do 50.000 ljudi, dok tamo živi tek oko 13.000 do 15.000 stanovnika. Takav nesklad stvara gužve, pritisak na infrastrukturu, ali i potrebu za strožim pravilima ponašanja.
Jedna od glavnih promena odnosi se na zabranu agresivnog nuđenja turističkih usluga na ulici. Vlasnicima turističkih agencija, vodičima i zaposlenima u ugostiteljstvu više nije dozvoljeno da prilaze prolaznicima na nametljiv način. Takođe, zabranjeno je nuđenje izleta, restorana ili drugih usluga na uporan i neprijatan način. Posebno se ističe da nije dozvoljeno stalno zaustavljanje turista, i ne sme se ni insistirati na ponudama kada osoba jasno ne pokazuje interesovanje.
Lokalne vlasti poručuju da se ne osporava potreba za promocijom ponude. Ona mora biti diskretna i u skladu sa imidžom ostrva. Kapri želi da zadrži svoju reputaciju elegantne i luksuzne destinacije, a ne mesta gde se posetioci osećaju pritisnuto već pri izlasku iz luke.
Pored zabrane uličnog „navaljivanja”, ostrvo je već ranije uvelo i druge mere. Ograničen je broj turističkih grupa, a vodičima je zabranjeno korišćenje zvučnika i upadljivih rekvizita koji mogu narušiti mir i estetiku prostora. Ove promene predstavljaju deo šireg pokušaja da se balansira između masovnog turizma i kvaliteta boravka. Kapri, kao simbol mediteranske lepote i prestiža, želi da zadrži svoju privlačnost, ali i da posetiocima obezbedi prijatnije i opuštenije iskustvo bez osećaja konstantnog pritiska.
Shutterstock/Neirfy
Kakav je sučaj u zemljama regiona?
U našem regionu već postoji sličan trend kao na Kapriju, ali se on uvodi postepeno i neujednačeno, zavisno od zemlje i destinacije.
U turistički najopterećenijim mestima, poput Dubrovnika, Budve, Kotora, Istre ili Kvarnera, sve češće se uvode mere koje imaju isti cilj kao na Kapriju. smanjenje gužvi i zaštita kvaliteta života lokalnog stanovništva. To uključuje ograničavanje broja kruzera, regulisanje kretanja velikih turističkih grupa, pa čak i pravila ponašanja u starim gradskim jezgrima, gde se pokušava očuvati autentičnost prostora i smanjiti prekomerni pritisak turizma.
Posebno u gradovima kao što je Dubrovnik, vlasti su već ranije uvele različite mehanizme upravljanja masovnim turizmom, uključujući kontrolu broja posetilaca u starom gradu i ograničenja za kruzerske dolaske. Slični problemi preopterećenosti pojavljuju se i u Crnoj Gori, gde se tokom leta mali obalni gradovi suočavaju sa velikim prilivom turista u odnosu na infrastrukturu i kapacitete.
Shutterstock/JeniFoto
Za razliku od Kaprija, gde su mere fokusirane na ponašanje na ulici (poput zabrane agresivnog nuđenja usluga), u regionu su češće sistemske mere. One uključuju kvote, regulacija saobraćaja, naplata ulaska u istorijske zone ili upravljanje kruzerskim turizmom. Međutim, cilj je isti, smanjiti osećaj prenatrpanosti i povećati kvalitet turističkog iskustva.
Region i dalje balansira između ekonomskog značaja turizma i potrebe da se sačuvaju lokalni život, prostor i autentičnost destinacija. Zato se sve češće govori o „održivom turizmu”. U tom pristupu nije važan samo broj posetilaca, već i način na koji oni doživljavaju destinaciju. Takođe, sve veći fokus stavlja se na to kako destinacija funkcioniše tokom cele godine, a ne samo u jeku turističke sezone.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Više cene avionskih karata u Evropi su "neizbežne" zbog rasta troškova mlaznog goriva, upozorio je generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), Vili Volš.
Planiranje putovanja u Evropsku uniju za državljane van EU postaje složenije kako se približava uvođenje sistema ETIAS, dok istovremeno raste interesovanje za takozvane zlatne vize. Iako se pominju zajedno, reč je o dva različita instrumenta za putovanja.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Planiranje putovanja u Evropsku uniju za državljane van EU postaje složenije kako se približava uvođenje sistema ETIAS, dok istovremeno raste interesovanje za takozvane zlatne vize. Iako se pominju zajedno, reč je o dva različita instrumenta za putovanja.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Vrlika, mali gradić u Dalmatinskoj zagori između planina Dinare i Svilaje, privlači posetioce svojom prirodom, Peručkim jezerom, bogatom istorijom i mirnim ambijentom idealnim za odmor i beg od gužve.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Više cene avionskih karata u Evropi su "neizbežne" zbog rasta troškova mlaznog goriva, upozorio je generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), Vili Volš.
Planiranje putovanja u Evropsku uniju za državljane van EU postaje složenije kako se približava uvođenje sistema ETIAS, dok istovremeno raste interesovanje za takozvane zlatne vize. Iako se pominju zajedno, reč je o dva različita instrumenta za putovanja.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Uoči nastupa Delte Gudrem, koja ove godine predstavlja Australiju na Evroviziji, mnogi se ponovo pitaju kako je moguće da zemlja udaljena više od 14.000 kilometara učestvuje na evropskom muzičkom takmičenju.
Iako su mu lekari odmah savetovali operaciju, on je iz straha to odbio i odlučio da nastavi da živim sa štapićem u grlu. Ipak, osam godina kasnije dobio je strašne bolove zbog kojih je hitno hospitalizovan.
Stanovnici grada Kastelginest, severno od Tuluza u Francuskoj, u stanju su opreza nakon što je u naselju primećena i fotografisana otrovna naočarasta kobra, čiji ugriz može da bude smrtonosan.
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist saopštila je danas da su svi kontakti osoba koje su bile pozitivne na hantavirus u Francuskoj testirani i imali negativan rezultat "bez izuzetka".
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi javljaju lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određeni tipovi bola mogu ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja.
Zdravstvene vlasti potvrdile su izbijanje virusnog gastroenteritisa na kruzeru usidrenom u luci Bordo, uz delimično ukidanje ranije uvedenih mera karantina za deo putnika.
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
