Italijansko ostrvo Kapri, jedno od najpoznatijih i najposećenijih mesta na Mediteranu, uvodi nova pravila kako bi unapredilo iskustvo turista.
Cilj ovih mera je smanjenje pritiska na posetioce i očuvanje prijatnije atmosfere na ostrvu. Na taj način Kapri želi da zadrži svoju prepoznatljivu eleganciju, ali i da obezbedi mirniji i kvalitetniji boravak za svoje goste.
Kapri se već godinama suočava sa problemom velikog broja turista u odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika. Tokom špica sezone, ostrvo dnevno poseti i do 50.000 ljudi, dok tamo živi tek oko 13.000 do 15.000 stanovnika. Takav nesklad stvara gužve, pritisak na infrastrukturu, ali i potrebu za strožim pravilima ponašanja.
Jedna od glavnih promena odnosi se na zabranu agresivnog nuđenja turističkih usluga na ulici. Vlasnicima turističkih agencija, vodičima i zaposlenima u ugostiteljstvu više nije dozvoljeno da prilaze prolaznicima na nametljiv način. Takođe, zabranjeno je nuđenje izleta, restorana ili drugih usluga na uporan i neprijatan način. Posebno se ističe da nije dozvoljeno stalno zaustavljanje turista, i ne sme se ni insistirati na ponudama kada osoba jasno ne pokazuje interesovanje.
Lokalne vlasti poručuju da se ne osporava potreba za promocijom ponude. Ona mora biti diskretna i u skladu sa imidžom ostrva. Kapri želi da zadrži svoju reputaciju elegantne i luksuzne destinacije, a ne mesta gde se posetioci osećaju pritisnuto već pri izlasku iz luke.
Pored zabrane uličnog „navaljivanja”, ostrvo je već ranije uvelo i druge mere. Ograničen je broj turističkih grupa, a vodičima je zabranjeno korišćenje zvučnika i upadljivih rekvizita koji mogu narušiti mir i estetiku prostora. Ove promene predstavljaju deo šireg pokušaja da se balansira između masovnog turizma i kvaliteta boravka. Kapri, kao simbol mediteranske lepote i prestiža, želi da zadrži svoju privlačnost, ali i da posetiocima obezbedi prijatnije i opuštenije iskustvo bez osećaja konstantnog pritiska.
Shutterstock/Neirfy
Kakav je sučaj u zemljama regiona?
U našem regionu već postoji sličan trend kao na Kapriju, ali se on uvodi postepeno i neujednačeno, zavisno od zemlje i destinacije.
U turistički najopterećenijim mestima, poput Dubrovnika, Budve, Kotora, Istre ili Kvarnera, sve češće se uvode mere koje imaju isti cilj kao na Kapriju. smanjenje gužvi i zaštita kvaliteta života lokalnog stanovništva. To uključuje ograničavanje broja kruzera, regulisanje kretanja velikih turističkih grupa, pa čak i pravila ponašanja u starim gradskim jezgrima, gde se pokušava očuvati autentičnost prostora i smanjiti prekomerni pritisak turizma.
Posebno u gradovima kao što je Dubrovnik, vlasti su već ranije uvele različite mehanizme upravljanja masovnim turizmom, uključujući kontrolu broja posetilaca u starom gradu i ograničenja za kruzerske dolaske. Slični problemi preopterećenosti pojavljuju se i u Crnoj Gori, gde se tokom leta mali obalni gradovi suočavaju sa velikim prilivom turista u odnosu na infrastrukturu i kapacitete.
Shutterstock/JeniFoto
Za razliku od Kaprija, gde su mere fokusirane na ponašanje na ulici (poput zabrane agresivnog nuđenja usluga), u regionu su češće sistemske mere. One uključuju kvote, regulacija saobraćaja, naplata ulaska u istorijske zone ili upravljanje kruzerskim turizmom. Međutim, cilj je isti, smanjiti osećaj prenatrpanosti i povećati kvalitet turističkog iskustva.
Region i dalje balansira između ekonomskog značaja turizma i potrebe da se sačuvaju lokalni život, prostor i autentičnost destinacija. Zato se sve češće govori o „održivom turizmu”. U tom pristupu nije važan samo broj posetilaca, već i način na koji oni doživljavaju destinaciju. Takođe, sve veći fokus stavlja se na to kako destinacija funkcioniše tokom cele godine, a ne samo u jeku turističke sezone.
Na graničnom prelazu Evzoni, na granici sa Grčkom, večeras je došlo do problema nakon što je nevreme izazvalo udar groma u sistem za napajanje električnom energijom, nešto pre 21 čas.
Na graničnom prelazu Evzoni, na granici sa Grčkom, večeras je došlo do problema nakon što je nevreme izazvalo udar groma u sistem za napajanje električnom energijom, nešto pre 21 čas.
Veliki Rzav koji izvire u podnožju planine Mučanj i protiče kroz Arilje pravi je prirodni biser i zvanično jedna od dve najčistije reke u čitavoj Srbiji.
Na graničnom prelazu Evzoni, na granici sa Grčkom, večeras je došlo do problema nakon što je nevreme izazvalo udar groma u sistem za napajanje električnom energijom, nešto pre 21 čas.
Kompanija Telekom Srbija nastavlja da ulaže u obrazovanje mladih talenata i ove godine podržava treću generaciju stipendista koji će postdiplomsko usavršavanje nastaviti na prestižnom Koledžu Evrope.
Istoričar muzeja Kasper Andersen ocenio je da otkriće predstavlja važan doprinos razumevanju lokalne ekonomske, kulturne i političke strukture tokom vikinškog perioda.
Kritike dolaze u trenutku kada se Kraljevska pošta suočava sa istragom nacionalnog regulatora za komunikacione usluge Ofcom zbog neispunjavanja ciljeva isporuke.
Policija u Mađarskoj saopštila je u utorak da istražuje bolničkog portira zbog sumnje da je sakupljao i čuvao delove ljudskih tela u svom stanu radi sopstvene konzumacije.
Leto, fudbal i hladno pivo. Zvuči fantastično? Stručnjaci upozoravaju da taj osećaj vara. Alkohol i velike vrućine zajedno mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje.
Beta-karoten ima važnu ulogu u jačanju imunološkog sistema i održavanju zdravlja kože. Vitamin A, koji nastaje njegovom konverzijom u organizmu, učestvuje u rastu i obnavljanju ćelija, kao i u očuvanju zaštitne funkcije kože.
Mnogi veruju da čaša vode nakon trešanja izaziva bolove u stomaku, ali stručnjaci tvrde da je reč o mitu nastalom u vreme kada pitka voda nije bila bezbedna. Ipak, trešnje kod nekih ljudi mogu izazvati nadutost.
Saznajte šta se dešava u telu kada 30 dana ne jedete posle 18 sati - kako utiče na mršavljenje, metabolizam, hormone, šećer u krvi i zdravlje srca, prema najnovijim istraživanjima o vremenski ograničenom jedenju.
