Italijansko ostrvo Kapri, jedno od najpoznatijih i najposećenijih mesta na Mediteranu, uvodi nova pravila kako bi unapredilo iskustvo turista.
Cilj ovih mera je smanjenje pritiska na posetioce i očuvanje prijatnije atmosfere na ostrvu. Na taj način Kapri želi da zadrži svoju prepoznatljivu eleganciju, ali i da obezbedi mirniji i kvalitetniji boravak za svoje goste.
Kapri se već godinama suočava sa problemom velikog broja turista u odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika. Tokom špica sezone, ostrvo dnevno poseti i do 50.000 ljudi, dok tamo živi tek oko 13.000 do 15.000 stanovnika. Takav nesklad stvara gužve, pritisak na infrastrukturu, ali i potrebu za strožim pravilima ponašanja.
Jedna od glavnih promena odnosi se na zabranu agresivnog nuđenja turističkih usluga na ulici. Vlasnicima turističkih agencija, vodičima i zaposlenima u ugostiteljstvu više nije dozvoljeno da prilaze prolaznicima na nametljiv način. Takođe, zabranjeno je nuđenje izleta, restorana ili drugih usluga na uporan i neprijatan način. Posebno se ističe da nije dozvoljeno stalno zaustavljanje turista, i ne sme se ni insistirati na ponudama kada osoba jasno ne pokazuje interesovanje.
Lokalne vlasti poručuju da se ne osporava potreba za promocijom ponude. Ona mora biti diskretna i u skladu sa imidžom ostrva. Kapri želi da zadrži svoju reputaciju elegantne i luksuzne destinacije, a ne mesta gde se posetioci osećaju pritisnuto već pri izlasku iz luke.
Pored zabrane uličnog „navaljivanja”, ostrvo je već ranije uvelo i druge mere. Ograničen je broj turističkih grupa, a vodičima je zabranjeno korišćenje zvučnika i upadljivih rekvizita koji mogu narušiti mir i estetiku prostora. Ove promene predstavljaju deo šireg pokušaja da se balansira između masovnog turizma i kvaliteta boravka. Kapri, kao simbol mediteranske lepote i prestiža, želi da zadrži svoju privlačnost, ali i da posetiocima obezbedi prijatnije i opuštenije iskustvo bez osećaja konstantnog pritiska.
Shutterstock/Neirfy
Kakav je sučaj u zemljama regiona?
U našem regionu već postoji sličan trend kao na Kapriju, ali se on uvodi postepeno i neujednačeno, zavisno od zemlje i destinacije.
U turistički najopterećenijim mestima, poput Dubrovnika, Budve, Kotora, Istre ili Kvarnera, sve češće se uvode mere koje imaju isti cilj kao na Kapriju. smanjenje gužvi i zaštita kvaliteta života lokalnog stanovništva. To uključuje ograničavanje broja kruzera, regulisanje kretanja velikih turističkih grupa, pa čak i pravila ponašanja u starim gradskim jezgrima, gde se pokušava očuvati autentičnost prostora i smanjiti prekomerni pritisak turizma.
Posebno u gradovima kao što je Dubrovnik, vlasti su već ranije uvele različite mehanizme upravljanja masovnim turizmom, uključujući kontrolu broja posetilaca u starom gradu i ograničenja za kruzerske dolaske. Slični problemi preopterećenosti pojavljuju se i u Crnoj Gori, gde se tokom leta mali obalni gradovi suočavaju sa velikim prilivom turista u odnosu na infrastrukturu i kapacitete.
Shutterstock/JeniFoto
Za razliku od Kaprija, gde su mere fokusirane na ponašanje na ulici (poput zabrane agresivnog nuđenja usluga), u regionu su češće sistemske mere. One uključuju kvote, regulacija saobraćaja, naplata ulaska u istorijske zone ili upravljanje kruzerskim turizmom. Međutim, cilj je isti, smanjiti osećaj prenatrpanosti i povećati kvalitet turističkog iskustva.
Region i dalje balansira između ekonomskog značaja turizma i potrebe da se sačuvaju lokalni život, prostor i autentičnost destinacija. Zato se sve češće govori o „održivom turizmu”. U tom pristupu nije važan samo broj posetilaca, već i način na koji oni doživljavaju destinaciju. Takođe, sve veći fokus stavlja se na to kako destinacija funkcioniše tokom cele godine, a ne samo u jeku turističke sezone.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Novi snimak otkriva trenutke drame u avionu Rajanera kada je tokom leta iz Soluna za Minhen pukao prozor. Putnici su držali Srbina Ljubišu Karovića da ne bude povučen kroz otvor nakon dekompresije kabine.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Španija, Grčka, Francuska, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo predvode snažan oporavak evropskog turizma, dok sve veći broj američkih turista bira Stari kontinent za gradske odmore, letovanja na obali i putovanja koja obuhvataju više destinacija.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Put Tolkinovog romana ka nacističkoj Nemačkoj postao je čuven jer je osvetlio ksenofobičnu prirodu tadašnje nemačke vlasti, ali i jasno definisao političke stavove samog autor.
Naučnici ističu da ovaj test za sada nije namenjen širokoj, rutinskoj upotrebi, već bi prvenstveno mogao da bude koristan za izbor učesnika u kliničkim ispitivanjima novih lekova i preventivnih terapija.
Dijetetičarka Kelsi Kunik otkriva zašto svakog dana jede grčki jogurt. Bogat je proteinima i probioticima, doprinosi zdravlju creva, dužem osećaju sitosti i lakšem održavanju telesne težine.
Dug boravak na suncu može dovesti do dehidratacije, umora i iscrpljenosti. Saznajte koje namirnice i napici, poput lubenice, kokosove vode, dinje, krastavca i grčkog jogurta, mogu pomoći telu da nadoknadi tečnost.
Koren cikorije bogat je inulinom, prirodnim vlaknima koja poboljšavaju zdravlje creva i pomažu u regulaciji šećera u krvi. Napitak od cikorije odlična je zamena za kafu bez kofeina.
