Popularno ostrvo kaže "dosta": Stroža pravila za turiste zbog preopterećenja

Cilj ovih mera je smanjenje pritiska na posetioce i očuvanje prijatnije atmosfere na ostrvu. Na taj način Kapri želi da zadrži svoju prepoznatljivu eleganciju, ali i da obezbedi mirniji i kvalitetniji boravak za svoje goste.

Kapri se već godinama suočava sa problemom velikog broja turista u odnosu na svoju veličinu i broj stanovnika. Tokom špica sezone, ostrvo dnevno poseti i do 50.000 ljudi, dok tamo živi tek oko 13.000 do 15.000 stanovnika. Takav nesklad stvara gužve, pritisak na infrastrukturu, ali i potrebu za strožim pravilima ponašanja.

Jedna od glavnih promena odnosi se na zabranu agresivnog nuđenja turističkih usluga na ulici. Vlasnicima turističkih agencija, vodičima i zaposlenima u ugostiteljstvu više nije dozvoljeno da prilaze prolaznicima na nametljiv način. Takođe, zabranjeno je nuđenje izleta, restorana ili drugih usluga na uporan i neprijatan način. Posebno se ističe da nije dozvoljeno stalno zaustavljanje turista, i ne sme se ni insistirati na ponudama kada osoba jasno ne pokazuje interesovanje.

• Popularno italijansko ostrvo uvodi stroga pravila: Nove zabrane za turiste već od ovog leta
• Poznato ostrvo uvelo stroga pravila za turiste: Ovo je sada zabranjeno
• Turisti se nakon zabrane vraćaju na poznato ostrvo

Lokalne vlasti poručuju da se ne osporava potreba za promocijom ponude. Ona mora biti diskretna i u skladu sa imidžom ostrva. Kapri želi da zadrži svoju reputaciju elegantne i luksuzne destinacije, a ne mesta gde se posetioci osećaju pritisnuto već pri izlasku iz luke.

Pored zabrane uličnog „navaljivanja”, ostrvo je već ranije uvelo i druge mere. Ograničen je broj turističkih grupa, a vodičima je zabranjeno korišćenje zvučnika i upadljivih rekvizita koji mogu narušiti mir i estetiku prostora. Ove promene predstavljaju deo šireg pokušaja da se balansira između masovnog turizma i kvaliteta boravka. Kapri, kao simbol mediteranske lepote i prestiža, želi da zadrži svoju privlačnost, ali i da posetiocima obezbedi prijatnije i opuštenije iskustvo bez osećaja konstantnog pritiska.

Shutterstock/Neirfy

Kakav je sučaj u zemljama regiona?

U našem regionu već postoji sličan trend kao na Kapriju, ali se on uvodi postepeno i neujednačeno, zavisno od zemlje i destinacije.

U turistički najopterećenijim mestima, poput Dubrovnika, Budve, Kotora, Istre ili Kvarnera, sve češće se uvode mere koje imaju isti cilj kao na Kapriju. smanjenje gužvi i zaštita kvaliteta života lokalnog stanovništva. To uključuje ograničavanje broja kruzera, regulisanje kretanja velikih turističkih grupa, pa čak i pravila ponašanja u starim gradskim jezgrima, gde se pokušava očuvati autentičnost prostora i smanjiti prekomerni pritisak turizma.

Posebno u gradovima kao što je Dubrovnik, vlasti su već ranije uvele različite mehanizme upravljanja masovnim turizmom, uključujući kontrolu broja posetilaca u starom gradu i ograničenja za kruzerske dolaske. Slični problemi preopterećenosti pojavljuju se i u Crnoj Gori, gde se tokom leta mali obalni gradovi suočavaju sa velikim prilivom turista u odnosu na infrastrukturu i kapacitete.

Shutterstock/JeniFoto

Za razliku od Kaprija, gde su mere fokusirane na ponašanje na ulici (poput zabrane agresivnog nuđenja usluga), u regionu su češće sistemske mere. One uključuju kvote, regulacija saobraćaja, naplata ulaska u istorijske zone ili upravljanje kruzerskim turizmom. Međutim, cilj je isti, smanjiti osećaj prenatrpanosti i povećati kvalitet turističkog iskustva.

Region i dalje balansira između ekonomskog značaja turizma i potrebe da se sačuvaju lokalni život, prostor i autentičnost destinacija. Zato se sve češće govori o „održivom turizmu”. U tom pristupu nije važan samo broj posetilaca, već i način na koji oni doživljavaju destinaciju. Takođe, sve veći fokus stavlja se na to kako destinacija funkcioniše tokom cele godine, a ne samo u jeku turističke sezone.