U potrazi za vampirima

Podeli

Vampiri i priče o njima oduvek su predstavljali misteriju i privlačili ljude da saznaju sve o tome. Otkrijte najbolje destinacije posvećene ovim stvorenjima.

Drakula tura, London

Kako je britanska prestonica dobila ulogu u romanu Drakula, nije čudno što postoji posebna tura posvećena vampirima. Natprirodna dešavanja počinju u kući Highgate gde je živeo vampir, zatim se sele kod duhova na Highgate groblju i satanista u Highgate šumi. Ceo događaj se završava srednjevekovnim banketom. Krv ipak nije na meniju. Tura se održava noću, svakog dana osim ponedeljka.

Zamak Bran, Rumunija (Bran Castle, Romania)

Nema ništa bolje od odlaska do izvora, u ovom slučaju najpoznatijeg vampira Vlada Cepeša, legendarnog vladara Vlaške. Njegova krvoločna reputacija inspirisala je Brama Stokera da ga iskoristi za svoj lik grofa Drakule. Zamak Bran u Transilvaniji, jedno od njegovih uporišta, danas je muzej posvećen rumunskoj kraljici Mariji. Njegov impresivni prizor idealna je scenografija za vampirski film.

Slepi miševi, Kosta Rika (Vampire Bats, Costa Rica)

Slepi miševi su neodvojivi deo legende o vampirima. Inspirisan novinskim člancima o ovim stanovnicima Južne i Centralne Amerike, Bram Stoker je njihove navike sisanja krvi pretočio u roman. Ovi mali šišmiši hrane se krvlju životinja, ali vrlo retko imaju posla sa ljudima, tek se sporadično pojave izveštaji o takvim slučajevima u Vencueli ili Brazilu. Najbolje mesto gde ih možete videti jeste Kosta Rika, naročito Santa Rosa i Korkovado(Corcovado) nacionalni parkovi. Slepe miševe možete sresti u mnogom pećinama u Srbiji.

Muzej vampira, Francuska (Musee Des Vampires, France)



Skriven u Les Lilas oblasti Pariza, ovaj mistični muzej posvećen je vampirima. Posetioci moraju unapred da rezervišu svoj dolazak. Ovde se čuvaju najrazličitiji predmeti - knjige, oružje, fotografije, maske, model ii kostimi iz vampirskih legendi. Sa dvorišne strane postoji i mali gotički vrt.

Forks, SAD

Kada je Stefani Mejer, autorka romana “Sumrak” (Twillight) smestila radnju u gradić Forks u državi Vašington, nije imala predstavu kakav će talas turizma pokrenuti u ovom do tada nepoznatom mestu. Danas posetioci mogu videti lokacije koje podsećaju na scene iz knjige, a takođe i proslaviti rođendan glavnih junaka 13. septembra.

Vampirska tura San Franciska, SAD

Svako ko je čitao Stokerovog Drakulu seća se Mine Harker koju je grof napao sa namerom da je pretvori u vampira. Možda ćete se začuditi kada je sretnete u San Francisku kako vodi ture na istorijskom Nob Hilu (Nob Hill). Ona otkriva dokumenta o istoriji ovog grada, kao i navodne natprirodne događaje. Tura se odvija svakog petka i subote od 20h.

Pontianak, Indonezija (Pontianak, Indonesia)

Vampirska stvorenja nisu samo zapadnjačka opsesija. Malezija i Indonezija dele legendu pontianaka, posvećenu prikazanju žene koja je umrla tokom porođaja. Ova natprirodna pojava je u vidu lepe žene koja odvodi u smrt muškarce koje privlači, a zatim ubija svojim oštrim noktima. Ako ste hrabri, posetite Pontianak, prestonicu indonežanske provincije Kalimantan, na ostrvu Borneo.

Drakulini duhovi, Vitbi, Velika Britanija (Dracula’s Haunts, Whitby, UK)

Pre nego što je došao u London, Drakula je posetio Vitbi, severnojorkširsko mesto na moru, poznato još i kao baza 18-ovekovnog kapetana Kuke. Nijedna istorijska činjenica ne može da pobije Stokerov opis ruskog broda Demeter oduvanog iz Vitsbi luke sa svojim mrtvim kapetanom kako se razbija o istočnu liticu. Vitsbi je postao popularna destinacija za ljubitelje vampira. Vitbijski gotički vikend se održava 2 puta godišnje, u aprilu i oktobru.

Prava krv lokacije, SAD (True Blood locations, USA)

Bon Temps u Luzijani je izmišljeni grad u Pravoj krvi, nasledniku vampir-manije koja je počela sa Bafi. Glavni lik je takođe devojka, Suki Stekhaus (Sooke Steakhouse), koja se, kao i Bafi, zaljubljuje u vampira. Neka od mesta u Kaliforniji gde su snimane scene ovog filma sada su turističke atrakcije koje privlače ljubitelje vampira

Legenda o Savi Savanoviću, Srbija

Reč "vampir" je jedina reč srpskog porekla opšteprihvaćena u svim jezicima. Legenda kaže da čovek postaje vampir tako sto ga inficira neki vampir ugrizom ili ogrebotinom, naravno ako preživi bol koju sama infekcija nanosi. Postoje i oni koji se rode kao vampiri. Takvi su najopasniji jer nisu svesni svog porekla.

Izveštaj austrougarskog dvorskog patologa govorio je o događaju koji se zbio nekad na granici sa turskom imperijom. Radilo se o nekom Savi Savanovicu, Srbinu koji je umro ali nakon njegove smrti ljudi u njegovom selu su naglo počeli da umiru. Seljaci su počeli da paniče, govorili su da se taj Sava noću diže iz groba i davi seljane, čak i da se hrani njihovom krvlju.

Da bi sprečili izbijanje nemira u tom području austrijske vlasti su poslale iz Beča dvorskog patologa da istraži ceo slučaj. Kada je došao u selo, patolog je uz pratnju celog sela i lokalnog sveštenika otišao do groba Save Savanovića, otkopao grob i otvorio sanduk.

U sanduku je bio leš u potpunosti očuvan, iz usta mu se širio smrad i curela je topla krv. Sava nije imao puls i telo je bilo potpuno mrtvo. Patolog je konstatovao da je mrtav ali da je očuvanost njegovog tela vrlo čudna.

Sveštenik je uz saglasnost seljana osveštao grob i poprskao telo svetom vodicom nakon čega je iz usta Save Savanovica izleteo neobičan crni leptir kojeg su seljani odmah počeli da jure ne bi li ga ubili, ali leptir je uspeo da umakne.

Zatim su uzeli drveni kolac koji je sveštenik doneo iz crkve i njime proboli leš pokojnika. Legenda kaže da je taj drveni kolac napravljen od glogovog drveta u koje je udario grom nekada davno.

I ako Pravoslavna Crkva negira vršenje egzorcizma od strane njihovih svestenika i slične okultne rituale, u izvestaju piše da je sveštenik tokom rituala čitao stihove iz neke plave knjige koja se zvala Gromovnik.

Priča o Savi Savanoviću se moze naći u “Antologiji priča o vampirima”. Srpski pisac Milovan Glišić je samo uzeo kao osnov priču o vampiru Savi za svoju pripovetku “Posle devedeset godina” gde je zapravo glavna tema ljubavna drama Strahinje i Radojke. Međutim kako je Glišić bio ljubitelj narodnih verovanja i legendi ne treba da čudi sto je Sava dobio svoju rolu u ovoj priči. Imao je Glišić jos nekoliko horor priča, gde je to opet samo potka ali vrlo dobro ubačena u pricu – “Glava šećera”, “Nagraisao”… Sve to je vešto Glisic iskoristio za priču.

Film “Leptirica”, iako rađen po pripoveci, ne prati samu radnju novele, vec dosta odstupa, ali se i dalje smatra jednim od naših najstrašnijih filmova.

Pratite 92Putovanja na Instagramu!
strana 1 od 1900 idi na stranu