Izvor: Dragoslav Dedović
Reč pijaca je u rođačkom odnosu sa italijanskom rečju piazza koja označava i gradski trg i pijacu. Trg, trgovište, tržnica imaju isti koren - mesta na raskršćima gde se razmenjuju robe i pričaju priče.
Sedim u pirotskoj kafeteriji Euphoria. Zadovoljan sam vikendom u gradu ispod Stare planine. Otkako sam pre desetak godina prvi put boravio tu, trudim se da svratim makar jednom godišnje.
I ovaj put je šetnja preko Golemog mosta do pijace spadala u obavezni pirotski ritual. Jutro je nezamislivo bez vrućih mekika u pekari kod pijace.
Mekike svojataju kao svoje jelo Srbi, Bugari i Makedonci, što mene navodi na zaključak da pripadaju nadnacionalnoj šopskoj kulinarskoj zoni. U Pirotu se zovu - mećici.
Pročitao sam negde, da su se mekike isprva pravile sedam dana posle rođenja deteta, da novorođenčetu život bude lep i mek kao - mekike. Ovi pirotski "uštipci" su veličine duguljastog somuna.
Na samoj pirotskoj pijaci koju je geografski položaj blagoslovio obiljem planinskih mlečnih proizvoda, svaki put odemo u prodavnicu Mlekarske škole, koja ove godine slavi osamdeseti rođendan. Tamo kupljeni pirotski kačkavalj spada u najbolje što Srbija može da ponudi svetu.
Najpre sa kazandžijom na početku pijace proćaskamo o lošem kvalitetu limenih ploča koje se stavljaju na ringle, kako bi se dobila površina za pečenje paprika.
Kazandžija kaže da on ne pravi takve plehane komade, ali zna da su najbolji kod Latifovića u Kruševcu. Automatski se setim kruševačke pijace pored koje čovek mora da prođe ako ide prema Lazarici.
Sa proizvođačem Sašom Manićem iz sela Krupac kod Pirota na pijaci smo razgovarali o kultnoj „peglanoj kobasici“. Ona je zbog velike potražnje dostigla cenu od fantastična 43 evra po kilogramu. Saša je pravi samo za svoje potrebe. On smatra da je cena pirotskog brenda naduvana.
Kod njega na tezgi uzimamo domaću pečenicu. Ispostavlja se da je to bila sjajna odluka. Kvalitet i ukus tog mesa može da se meri čak i sa steljom koju donosim iz Bosne.
Sedim tako u Euforiji uoči odlaska iz Pirota i uz kafu prebirem po pijačnim sećanjima. Zuko Džumhur je smatrao da je pijaca duša grada. Do istog zaključka sam i ja došao. Pijace sam oduvek voleo.
Od Istanbula do Lisabona, od Palerma do Hamburga, švrljao sam po njima opijen melodijom različitih jezika, u lavirintima ukusa, boja, mirisa. Ali prve pijace, koje na tom mestu više nema, možda se sećam najbolje.
U bosanskoj varošici gde sam odrastao pijačni dan je bio četvrtak. Kada sam prvi put pomogao majci da sa pijace donese povrće, drške plastičnog cegera su se duboko urezale u moje dečije dlanove. Ali nisam za to mario.
Pijaca je bila svega nekih 300 metara od našeg ulaza u centru. Uživao sam u zbrci ljudskih glasova, dovikivanju i pošalicama, gužvi koja je bivala nesnošljiva na ulazu u pijacu između kafane Lovac i stambene dvospratnice.
U detinjstvu su svi mirisi puni, nefiltrirani iskustvom i navikama. Sve boje gledaš kao da ih prvi put vidiš. A ukus? Nepce reaguje vatrometnim senzacijama.
Prelomljeni krastavac opran na pijačnoj česmi i umočen u so, paradajz koji mi majka daje da ga zagrizem kao jabuku da bi crveni sok štrcnuo na belu suknju gospođe ispred mene.
Strašni i egzotični likovi. Hero u turskim čakširama, poluslep, sa flašom piva u ruci, skoro obeznanjen pićem, viče da ga svi čuju – nešto o partizanima i o ratu.
Neobrijani Rakovac, koji nije mogao da podnese haotični pijačni poredak - hodao je unaokolo sa praznim džakom i štapom sa kojeg je štrčao esker, te nabadao papire i otpad, mrseći kroz zube nešto o stoci bez repa. Njegova unutrašnja prinuda – kasnije sam shvatio da se radilo o opsesivno-kompulzivnom poremećaju - u vreme traljavih socijalističkih komunalnih službi bila je društveno korisna.
Meško kojeg je, kažu, u detinjstvu konj ritnuo u glavu, pa je zauvek ostao u trećoj godini života. Onako poguren, tupog pogleda i konjskog osmeha, namotavao bi kaiš oko ruke. Umeo je njime raspaliti čoveka po leđima bez najave i razloga. Ako bi ga neki prolaznik kraćeg fitilja udario, znao bi da zagrize sopstvenu nadlanicu. Ljudi su se te krvi bojali više od kaiša.
Grube fizionomije brđana koji su na prodaju doterali plodove svoje svakodnevne muke. Nakupci iz Srbije koji sede na gajbi ispred šatorskog krila sa gomilom lubenica, režući tanko slaninu i potežući dugačke gutljaje rakije iz čokanja.
Oštar miris šljivovice mešao bi se sa mirisom zgnječenog paradajza, pečenog pileta čiji batak upravo zubima kida kazandžija sedeći ispred svojih limova.
Lupkali su tegovi na tasovima, zveckao je escajg na jeftinim tanjirima pune kafanske bašte, radosno su se sudarale crvenkaste pivske flaše - zvukom koji slavi životno obilje.
Kada obilazimo evropske gradove, diveći se pijačnim trgovima, smeštenim uglavnom ispred katedrala, imamo onaj varljivi osećaj da nas uredne fasade, popločane površine i ukusno postavljene tende iznad izloga radnji, sugestivno povezuju sa prošlošću.
Zamišljam generacije onih koji su pazarnog dana odlazili na pijac po nove vesti i ogovaranja, da čuju ko je još živ, a čije se ime počelo šapatom izgovarati. Da se pazari, pojede, popije.
U Triru je na jednom ćošku najstarija apoteka u Nemačkoj. U ovakvo nedeljno jutro nemački turisti probaju belo vino i akapela pevaju mozelsku vinsku pesmu.
U Berlinu, na Vinterfeldplacu. Tamo sam pre dve decenije neko vreme živeo u obližnjoj Bavarskoj četvrti, pa sam umeo da prošetam subotom do pijace. Seo bih u italijanski lokal na ćošku, naručio espreso i grapu i posmatrao pijačnu gužvu na trgu. Tako je i na mnogim drugim mestima.
Dragoslav Dedović/DW
Naspram pijace u Ljubljani lepo se sedi u baštama restorančića i usred februara. U Lisabonu se čuvena pijačna hala Merkado da dibera pretvorila u gastronomski hram.
Ali, ta našminkana prošlost na koju ukazuju lepi pijačni trgovi i fensi hale evropskih gradova nikada nije postojala. Tako barem kažu istorijski izvori.
Ostao je, recimo, zapis da je nemački car Fridrih III u 15. veku posetio grad Rojtlingen. Skoro da je do guše upao u smrdljivo blatište na ulicama koje su vodile ka centru. Usledila je zabrana stanovnicima da đubre jednostavno kroz prozor bacaju na ulicu. A trgovi su na kraju svakog pijačnog dana morali da budu očišćeni.
Današnji Našmarkt u Beču, Viktualienmarkt u Minhenu, Riblja pijaca u Hamburgu, Centralna pijaca u Budimpešti ili živopisna nedeljna pijaca u prialpskoj varoši Vangen, u našem su vremenu skoro besprekorna mesta na kojima sam rado provodio vreme.
Ništa na njima više ne podseća na ono vreme, pre mnogo vekova, kada bi se na peskovitom, blatnom zemljištu pod gradskim zidinama sjatilo staro i mlado da pazari žive ili tek zaklane životinje, probijajući se kroz teški vonj urina, izmeta i krvi.
Naravno, u Sremskoj Mitrovici na pijaci našao sam domaću sremsku kobasicu, popričao sa mesarom u penziji koji pravi kobaje i slaninu kao Zvezdin dres. To sam poneo kao suvenir.
U Somboru sam se divio paprikama somborkama. Na Brčanskoj Malti u Tuzli kupujem stelju – ovčije sušeno meso kojem nema ravna. Jednom je na zemunsku pijacu sa mnom pošao nemački književnih Uve Dik i tamo kupio velike vence belog luka. Uspeo je da ih prokrijumčari preko nekoliko granica, sve do Bavarske.
Na zagrebačkoj tržnici Dolac jeo sam odlične sudžukice koje su se tamo, nominalno lišene orijentalnog prizvuka, zvale - domaće kobasice. Srećom, sarajevski recept nisu dirali. Ne znamo koliko Sarajlija zna etimologiju reči Markale - tamo je najpoznatija sarajevska pijačna hala (na nemačkom Markthalle), ali i pijaca iza nje.
U Kelnu sam rado odlazio u kraj koji se zove Nipes. Ni po čemu se nije razlikovao od ostalih kelnskih četvrti koje su varoši za sebe. Ali je imao bolju pijacu. Na njoj i oko nje su dominirali Turci. Najbolje povrće u gradu. I najbolja jagnjeća čorba u turskim lokalima oko pijace - pravougaonog trga okruženog zgradama iz vremena istoricizma. A u pravougaoniku čisti Orijent.
Dragoslav Dedović/DW
Bila je to dobra priprema za istanbulsku Kapali čaršiju. Beskonačni Orijent sa svim mirisima u ukusima iz istočnih fantazija jednog Evropljanina. Sećam se prvog jutra u Istanbulu. Hteo sam odmah tamo, na Veliki bazar.
Nekoliko pijačnih prodavaca su govorili neku zastarelu verziju štokavskog narečja. Skoro svi su govorili ruski. Posle nekoliko sati hoda najvećom zatvorenom pijačnom halom u Evropi, umor je bio uporediv sa onim posle celodnevnog jurcanja za loptom u detinjstvu.
Nisam verovao da taj doživljaj trgovinskog mravinjaka može išta da nadmaši. Bivao sam posle i na istočnomediteranskim pijacama u Alanji, Češmeu, Alačatiju, na pijacama u Atini i Solunu, u Nišu i Strugi. Sve one ne kriju svoj zagrljaj sa Orijentom.
Tek kada sam stigao u Izmir, na pijacu Kemeralti, shvatio sam da je cela četvrt zapravo bazar iz "Hiljadu i jedne noći". Zapravo je to celi grad u gradu, desetak Baščaršija na jednom mestu. Sokak ribe, sokak mesa, sokak čaja, sokak ćilima. I tako u beskraj.
Dragoslav Dedović/DW
U Barseloni je pijaca La Bokerija postala toliko tražena da je teško naći mesto u nekom od lokala.
Sa globalizacijom turizma i trgovine menjaju se i fizionomije na pijacama. Ali ostaje prisutan njihov duh, naslonjen na generacije hamala, tezgaroša, seljaka, nakupaca, švercera, doušnika, pijanaca.
Kada bih morao da izaberem jednu pijacu na koju moram da se vratim, onda je to ona u Palermu, na Siciliji. Ne znam ni sam zašto, boraveći nekoliko dana u prestonici najvećeg mediteranskog ostrva, jurcao sam unaokolo, a tek kad sam napuštao grad shvatio sam da nisam proveo dovoljno vremena na pijaci u centru.
Trebalo je da češće šetam između tezgi kroz celi splet ulica. Da slušam taj jezik, udišem te mirise, da sednem u neki lokal na kapućino. Da pustim da me opije taj prizor. Pa da opet hodam lavirintom ne tražeći izlaz.
Jednom sam, budeći se u Palermu, zapisao da je taj grad susret pijace i dvora, susret raskoši i bede. Susret mene – stranca – sa svim tim u sopstvenoj dubini.
Dragoslav Dedović/DW
Sećam se svojih pijačnih pohoda u metropolama i varošicama sedeći u pirotskoj kafeteriji Euphoria.
Zalazio sam među tezge zaboravljenih palanki čak i kada tamo nema nikoga, kao jednom u Kuršumliji. Nešto od bluza kafanskog fajronta prisutno je i u vetru koji lista stare novine na praznoj pijaci.
Da mogu, obišao bih još jedan krug stotinama pijaca, od istočnog do zapadnog Sredozemlja, od Jadrana do Baltika. Sada, na polasku iz grada, rado bih ovaj kafe preimenovao u Kafeterija Melanholija. Jedno je sigurno - vratiću se prvom prilikom bar u Pirot. I u Palermo.
Turistička organizacija Beča svojim novim zvučnim projektom čini zlato čujnim i donosi sjaj grada u sobe svojih gostiju.
20. maj
22:00
5 h
Sotine srpskih turista svake sezone suoči se sa situacijom za koju mislimo da može da se desi samo nekome drugome, ne i nama. Nju ukratko opisuje jedna rečenica – "Ne možete dalje".
20. maj
18:30
9 h
Amerikanac Bret Mekmehen, koji već mesecima putuje Balkanom, postao je viralan na društvenim mrežama nakon što je otvoreno govorio o tome koliko ga je oduševila Srbija, a poslednjih dana nalazi se u selu nadomak Sokobanje, te je podelio svoje utiske odatle.
20. maj
15:59
11 h
Amerikanci su popularno turističko odredište zbog mreže kanala nazvali "američkom Venecijom" i tvrde da putnici ovaj grad smatraju jednim od najlepših na svetu.
20. maj
11:20
16 h
Tajland drastično skraćuje dužinu bezviznog boravka za turiste iz 93 zemlje, u nastojanju da obuzda kriminal u koji su uključeni strani državljani, saopštili su zvaničnici te zemlje.
20. maj
9:24
18 h
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
18. maj
20:26
2 dana
Letovalište Rimini na italijanskoj obali Jadrana uvelo je potpunu zabranu pušenja na plažama, uključujući i elektronske cigarete.
19. maj
19:16
1 dan
Sezona je sve bliže, a poznati Srbin Radmilo Belić iz Atine otkrio je važna pravila za letovanje, a naručito se osvrnuo na važna pravila i kazne.
19. maj
21:35
1 dan
"Ne možemo da kažemo kad se očekuje da stignemo na destinaciju, to sad mnogo zavisi od granice zbog EES sitema", bila je prva rečenica koji smo čuli u autobusu koji je krenuo iz Beograda za Beč.
15. maj
14:15
5 dana
S jednom jeftinom avionskom kartom, jednim rancem proporcija 40x30x20 i jednom drugaricom, stigla sam na tlo Barahas aerodroma sa namerom da za dva i po dana istražim Almodovarov grad.
21. april
18:45
4 nedelje
Jedna od znamenitosti na zapadu Nemačke svakako je bunker koji su šezdesetih godina prošlog veka izgradile vlasti za slučaj atomskog rata. Ta bizarna Nojeva barka danas je muzej.
04. april
19:39
1 mesec
Minus, mećava, sneg... Sredina februara u Moskvi nosi svoj surov šarm, ali šarm "trećeg Rima" upravo se najbolje oseti u danima kada ruska zima pokaže svoje pravo lice.
21. mart
13:29
1 mesec
Turistička organizacija Beča svojim novim zvučnim projektom čini zlato čujnim i donosi sjaj grada u sobe svojih gostiju.
20. maj
22:00
5 h
Sotine srpskih turista svake sezone suoči se sa situacijom za koju mislimo da može da se desi samo nekome drugome, ne i nama. Nju ukratko opisuje jedna rečenica – "Ne možete dalje".
20. maj
18:30
9 h
Amerikanac Bret Mekmehen, koji već mesecima putuje Balkanom, postao je viralan na društvenim mrežama nakon što je otvoreno govorio o tome koliko ga je oduševila Srbija, a poslednjih dana nalazi se u selu nadomak Sokobanje, te je podelio svoje utiske odatle.
20. maj
15:59
11 h
Amerikanci su popularno turističko odredište zbog mreže kanala nazvali "američkom Venecijom" i tvrde da putnici ovaj grad smatraju jednim od najlepših na svetu.
20. maj
11:20
16 h
Tajland drastično skraćuje dužinu bezviznog boravka za turiste iz 93 zemlje, u nastojanju da obuzda kriminal u koji su uključeni strani državljani, saopštili su zvaničnici te zemlje.
20. maj
9:24
18 h
Iako mnogi misle da je ovde reč o čistom seksualnom odnosu, istina je malo drugačija. Evo šta kažu stručnjaci.
20. maj
21:53
5 h
Nekadašnja lepotica sada je neprepoznatljiva. Svi se pitaju jedno - šta je uradila s licem?
20. maj
21:30
6 h
Čini se da ne može da zaboravi svoju bivšu dragu...
20. maj
20:48
6 h
Šta god da obuče, njoj stoji savršeno - čak i ovo!
20. maj
19:59
7 h
Ovaj mali trik će vas spasiti muka...
20. maj
19:15
8 h
Dvadesetogodišnja Lara Brtan, članica grupe Lelek koja je ove godine pesmom "Andromeda" predstavljala Hrvatsku na Evroviziji, dirljivom objavom na društvenim mrežama otkrila je detalje teškog životnog perioda koji je prethodio njenom uspehu.
20. maj
21:19
6 h
Pojas Presvete Bogorodice, iz manastira Vatoped sa Hilandara, jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, donet je danas u Vaznesenjsku crkvu u Beogradu.
20. maj
20:25
7 h
Poručio je da "Evropa nikada ne sme biti podređena Trampu", a na reveru je nosio bedž sa natpisom "Free Palestine".
20. maj
19:58
7 h
Zahara Džoli-Pit je prošlog vikenda diplomirala na Spelman koledžu, a na ceremoniji je predstavljena imenom koje je ponovo pokrenulo priče o njenom odnosu sa ocem Bredom Pitom.
20. maj
18:58
8 h
Jedan pecaroški dan za Milana Gavrilovića iz Čačka pretvorio se u lepo ribolovačko iskustvo koje nikada neće zaboraviti.
20. maj
18:01
9 h
Dijabetesna polineuropatija (DPN) je jedna od najčešćih i najupornijih komplikacija dijabetesa, a predstavlja oštećenje perifernih nerava, najčešće tegobe su trnjenej i gubitak osećaja, pevkanje, osećaj mravinjanja.
20. maj
20:49
6 h
Američki lekar sa visokim rizikom od zaraze ebolom na putu je za Češku koja se intenzivno sprema za negu i lečenje ove izuzetno opasne bolesti.
20. maj
17:29
10 h
Konferencija "Zajedno u borbi za bolje lečenje inflamatornih bolesti creva: Podrška, razumevanje, snaga" održana je danas povodom Svetskog dana inflamatornih bolesti creva.
20. maj
15:09
12 h
Uzimanje vitamina D uz određene namirnice može pomoći organizmu da ga bolje apsorbuje. To se posebno odnosi na masnu hranu poput masne ribe, avokada i maslinovog ulja.
20. maj
12:15
15 h
Jetra ima ključnu ulogu u uklanjanju toksina iz organizma i proizvodnji energije, zbog čega lekari ističu koliko su ishrana i životne navike važne za njeno zdravlje.
20. maj
9:45
17 h
