Pre nekoliko hiljada godina velikom erupcijom nastao je današnji oblik Santorinija, a sada naučnici prvi put ozbiljno istražuju koliko bi opasna mogla biti iduća velika erupcija.
Novinari BBC Newsa proveli su dan na britanskom kraljevskom istraživačkom brodu Discovery, koji traga za odgovorima. Samo nekoliko nedelja ranije gotovo polovina od 11.000 stanovnika Santorinija pobegla je s ostrva u strahu, nakon što je niz potresa paralizovao svakodnevni život. Bio je to oštar podsetnik da se ispod bajkovitih sela, restorana s girosom, bazena i vinograda na plodnom vulkanskom tlu sudaraju dve tektonske ploče.
Istraživanje vodi profesorka Izobel Jeo, stručnjakinja za podmorske vulkane visokog rizika iz Nacionalnog okeanografskog centra Ujedinjenog Kraljevstva. Oko dve trećine svih vulkana nalaze se ispod morske površine, no retko se prate.
"Kao da vredi 'daleko od očiju, daleko od uma' u poređenju s poznatijim vulkanima poput Vezuva", kaže Jeo na palubi dok dvojica inženjera uz pomoć vitla spuštaju podvodnog robota veličine automobila u more. Ovo istraživanje, koje je počelo odmah nakon zemljotresa, može pomoći naučnicima da bolje razumeju kakva seizmička aktivnost može upućivati na to da sledi erupcija.
Shutterstock/Roman Sigaev
Poslednja erupcija Santorinija dogodila se 1950., ali već 2012. zabeleženo je "nemirno razdoblje", kaže Jeo. Magma je tada prodrla u vulkanske komore i ostrvo se "naduvalo".
"Erupcije podmorskih vulkana mogu biti zaista velike i izrazito razorne", upozorava.
"Naviknemo se na manje erupcije i uverimo sami sebe da je sve pod kontrolom. Očekujemo da će iduća biti slična, ali ne mora biti", kaže.
Podseća na erupciju vulkana Hunga Tonga 2022. godine u Tihom okeanu, koja je uzrokovala najveću podvodnu eksploziju ikad zabeleženu i cunami u Atlantiku, a talasi su stigli sve do Ujedinjenog Kraljevstva. Neka ostrva u Tongi bila su toliko razorena da se njihovi stanovnici nikada nisu vratili.
Ispod palube broda, na 300 metara dubine, nalaze se hidrotermalni izvori - pukotine iz kojih izlazi topla voda te pretvara morsko dno u svet jarko narandžastih stena i oblaka plinova. "O površini nekih planeta znamo više nego o ovom dnu okeana", kaže Jeo.
Robot se spušta na dno kako bi prikupio uzorke te odlomio komade stena.
Hidrotermalni izvori obično se nalaze u blizini vulkana i nastaju kad voda prodre duboko u Zemljinu koru, zagreje se i vrati na površinu. Upravo su oni razlog zbog kojeg je Jeo na brodu s još 22 naučnika iz celog sveta u ekspediciji koja traje mesec dana.
Zasad niko nije siguran čini li mešanje morske vode i magme erupciju eksplozivnijom ili ne. "Pokušavamo mapirati hidrotermalni sastav. Moramo gledati unutar Zemlje", kaže.
Discovery istražuje Santorini i plovi prema Kolumbu, drugom velikom vulkanu na tom području, koji se nalazi oko 7 kilometara severoistočno od ostrva. Ne očekuje se da će ijedan od ta dva vulkana eruptirati odmah, ali ostaje samo pitanje vremena.
"Ekspedicija će stvoriti baze i karte geoloških opasnosti za grčku Agenciju za civilnu zaštitu", kaže profesorka Paraskevi Nomikou, članica vladinog kriznog tima koji se svakodnevno sastajao tokom krize zbog potresa. Ona je rođena na Santoriniju i odrasla je slušajući priče svog dede o potresima i erupcijama. Upravo ju je taj vulkan nadahnuo da postane geološkinja.
John Liakos / AFP / Profimedia
"Ovo istraživanje izuzetno je važno jer će lokalnom stanovništvu dati podatke o tome koliko su vulkani aktivni te označiti zone kojima će biti zabranjen pristup tokom erupcije", kaže Nomikou. Takođe će pokazati koji su delovi morskog dna oko Santorinija najopasniji, dodaje. Ekspedicije poput ove izuzetno su skupe pa Jeo sprovodi eksperimente danju i noću.
Rade u smenama po 12 sati
"Geološka okolina se posve razlikuje od većine drugih".
Džon Džejmson, profesor sa Univerziteta Memorial u Kanadi, pokazuje uzorke vulkanskih stena izvučenih iz izvora. "Nemojte dirati ovu", upozorava. "Prepuna je arsena." Pokazujući drugu stenu, kaže: "Ova je prava enigma, ne znamo od čega se tačno sastoji."
Te stene otkrivaju istoriju fluida, temperature i materijala unutar vulkana.
EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOU
Središte misije smešteno je u tamnom kontejneru na palubi, gde četvoro ljudi gleda u ekrane na zidu. Dvoje inženjera upravlja podvodnim robotom.
Nedavna kriza s potresima na Santoriniju još je jednom pokazala koliko su stanovnici ostrva izloženi seizmičkim pretnjama i koliko zavise od turizma. Na kopnu je fotografkinja Eva Rendl na svojoj omiljenoj lokaciji za snimanja venčanja. Kad je u februaru započeo niz potresa, otišla je s ostrva.
"Postajalo je sve strašnije kako su potresi jačali", kaže za BBC. Vratila se, ali posao ide slabije. "Ljudi su otkazali rezervacije. Inače počnem raditi već u aprilu, ali ove godine prva svadba mi je tek u maju", kaže Eva.
Na glavnom trgu u luksuznom delu Santorinija, Oiji, britansko-kanadska turistkinja Janet kaže da je šest od deset članova njene grupe otkazalo odmor. Veruje da bi preciznije naučne informacije o riziku od potresa i erupcija pomogle drugima da se osećaju sigurnije kad odlučuju o putovanju.
"Dobijam upozorenja Gugla, pratim obaveštenja naučnika i to mi stvarno pomaže da se osećam sigurno", rekla je.
Pozdrav stjuardesa pri ulasku u avion nije samo znak ljubaznosti. Kabinsko osoblje već tokom ukrcavanja procenjuje putnike, proverava da li su sposobni za let i traži one koji bi u slučaju evakuacije mogli da pomognu posadi.
Prema novom sistemu ulaska u EU, putnici iz zemalja van EU, poput Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, moraju da registruju svoje otiske prstiju i sliku lica pri prvom ulasku u EU na kraći boravak.
Ovo slikovito selo na poluostrvu Kasandra uspelo je da sačuva svoj tradicionalni izgled uprkos velikoj popularnosti među turistima, pa ga mnogi smatraju jednim od najlepših mesta na severu Grčke.
Pozdrav stjuardesa pri ulasku u avion nije samo znak ljubaznosti. Kabinsko osoblje već tokom ukrcavanja procenjuje putnike, proverava da li su sposobni za let i traži one koji bi u slučaju evakuacije mogli da pomognu posadi.
Prema novom sistemu ulaska u EU, putnici iz zemalja van EU, poput Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, moraju da registruju svoje otiske prstiju i sliku lica pri prvom ulasku u EU na kraći boravak.
Postoje znakovi koje svesno ignorišemo jer ne želimo da saznamo istinu, a postoje i oni koji su toliko neprimetni da nam ne dozvoljavaju da stvari sagledamo realno.
Predloženi scenario, iako potpuno nerealan i pravno nemoguć u trenutnim međunarodnim okolnostima, izazvao je oštre osude i gotovo jednoglasno odbijanje hrvatskih građana koji su učestvovali u raspravi.
Glumica iz Netfliksove serije "Bridgerton", Ženevjev Šenur, progovorila je o nedavnoj strastvenoj romansi sa ženom tokom poslovnog putovanja na Mikonos.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da selen ne treba uzimati na svoju ruku. Prekomeran unos može dovesti do trovanja, poznatog kao selenoza, čiji su simptomi metalni ukus u ustima, zadah po belom luku, gubitak kose i drugi.
Skopska zdravstvena ustanova naglašava da trenutno nema razloga za paniku, ali preporučuje povećan oprez, posebno u letnjem periodu kada je aktivnost komaraca najveća.
Naučnici sa Tufts University navode da bi nalazi mogli da omoguće personalizovanu prevenciju dijabetesa, ali upozoravaju da suplementacija ne treba da se uzima bez medicinskog nadzora.
Uzdah je prirodan refleks koji pomaže plućima da pravilno funkcionišu i često donosi osećaj olakšanja. Međutim, učestalo uzdisanje može biti povezano sa stresom, anksioznošću ili respiratornim tegobama.
