Pre nekoliko hiljada godina velikom erupcijom nastao je današnji oblik Santorinija, a sada naučnici prvi put ozbiljno istražuju koliko bi opasna mogla biti iduća velika erupcija.
Novinari BBC Newsa proveli su dan na britanskom kraljevskom istraživačkom brodu Discovery, koji traga za odgovorima. Samo nekoliko nedelja ranije gotovo polovina od 11.000 stanovnika Santorinija pobegla je s ostrva u strahu, nakon što je niz potresa paralizovao svakodnevni život. Bio je to oštar podsetnik da se ispod bajkovitih sela, restorana s girosom, bazena i vinograda na plodnom vulkanskom tlu sudaraju dve tektonske ploče.
Istraživanje vodi profesorka Izobel Jeo, stručnjakinja za podmorske vulkane visokog rizika iz Nacionalnog okeanografskog centra Ujedinjenog Kraljevstva. Oko dve trećine svih vulkana nalaze se ispod morske površine, no retko se prate.
"Kao da vredi 'daleko od očiju, daleko od uma' u poređenju s poznatijim vulkanima poput Vezuva", kaže Jeo na palubi dok dvojica inženjera uz pomoć vitla spuštaju podvodnog robota veličine automobila u more. Ovo istraživanje, koje je počelo odmah nakon zemljotresa, može pomoći naučnicima da bolje razumeju kakva seizmička aktivnost može upućivati na to da sledi erupcija.
Shutterstock/Roman Sigaev
Poslednja erupcija Santorinija dogodila se 1950., ali već 2012. zabeleženo je "nemirno razdoblje", kaže Jeo. Magma je tada prodrla u vulkanske komore i ostrvo se "naduvalo".
"Erupcije podmorskih vulkana mogu biti zaista velike i izrazito razorne", upozorava.
"Naviknemo se na manje erupcije i uverimo sami sebe da je sve pod kontrolom. Očekujemo da će iduća biti slična, ali ne mora biti", kaže.
Podseća na erupciju vulkana Hunga Tonga 2022. godine u Tihom okeanu, koja je uzrokovala najveću podvodnu eksploziju ikad zabeleženu i cunami u Atlantiku, a talasi su stigli sve do Ujedinjenog Kraljevstva. Neka ostrva u Tongi bila su toliko razorena da se njihovi stanovnici nikada nisu vratili.
Ispod palube broda, na 300 metara dubine, nalaze se hidrotermalni izvori - pukotine iz kojih izlazi topla voda te pretvara morsko dno u svet jarko narandžastih stena i oblaka plinova. "O površini nekih planeta znamo više nego o ovom dnu okeana", kaže Jeo.
Robot se spušta na dno kako bi prikupio uzorke te odlomio komade stena.
Hidrotermalni izvori obično se nalaze u blizini vulkana i nastaju kad voda prodre duboko u Zemljinu koru, zagreje se i vrati na površinu. Upravo su oni razlog zbog kojeg je Jeo na brodu s još 22 naučnika iz celog sveta u ekspediciji koja traje mesec dana.
Zasad niko nije siguran čini li mešanje morske vode i magme erupciju eksplozivnijom ili ne. "Pokušavamo mapirati hidrotermalni sastav. Moramo gledati unutar Zemlje", kaže.
Discovery istražuje Santorini i plovi prema Kolumbu, drugom velikom vulkanu na tom području, koji se nalazi oko 7 kilometara severoistočno od ostrva. Ne očekuje se da će ijedan od ta dva vulkana eruptirati odmah, ali ostaje samo pitanje vremena.
"Ekspedicija će stvoriti baze i karte geoloških opasnosti za grčku Agenciju za civilnu zaštitu", kaže profesorka Paraskevi Nomikou, članica vladinog kriznog tima koji se svakodnevno sastajao tokom krize zbog potresa. Ona je rođena na Santoriniju i odrasla je slušajući priče svog dede o potresima i erupcijama. Upravo ju je taj vulkan nadahnuo da postane geološkinja.
John Liakos / AFP / Profimedia
"Ovo istraživanje izuzetno je važno jer će lokalnom stanovništvu dati podatke o tome koliko su vulkani aktivni te označiti zone kojima će biti zabranjen pristup tokom erupcije", kaže Nomikou. Takođe će pokazati koji su delovi morskog dna oko Santorinija najopasniji, dodaje. Ekspedicije poput ove izuzetno su skupe pa Jeo sprovodi eksperimente danju i noću.
Rade u smenama po 12 sati
"Geološka okolina se posve razlikuje od većine drugih".
Džon Džejmson, profesor sa Univerziteta Memorial u Kanadi, pokazuje uzorke vulkanskih stena izvučenih iz izvora. "Nemojte dirati ovu", upozorava. "Prepuna je arsena." Pokazujući drugu stenu, kaže: "Ova je prava enigma, ne znamo od čega se tačno sastoji."
Te stene otkrivaju istoriju fluida, temperature i materijala unutar vulkana.
EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOU
Središte misije smešteno je u tamnom kontejneru na palubi, gde četvoro ljudi gleda u ekrane na zidu. Dvoje inženjera upravlja podvodnim robotom.
Nedavna kriza s potresima na Santoriniju još je jednom pokazala koliko su stanovnici ostrva izloženi seizmičkim pretnjama i koliko zavise od turizma. Na kopnu je fotografkinja Eva Rendl na svojoj omiljenoj lokaciji za snimanja venčanja. Kad je u februaru započeo niz potresa, otišla je s ostrva.
"Postajalo je sve strašnije kako su potresi jačali", kaže za BBC. Vratila se, ali posao ide slabije. "Ljudi su otkazali rezervacije. Inače počnem raditi već u aprilu, ali ove godine prva svadba mi je tek u maju", kaže Eva.
Na glavnom trgu u luksuznom delu Santorinija, Oiji, britansko-kanadska turistkinja Janet kaže da je šest od deset članova njene grupe otkazalo odmor. Veruje da bi preciznije naučne informacije o riziku od potresa i erupcija pomogle drugima da se osećaju sigurnije kad odlučuju o putovanju.
"Dobijam upozorenja Gugla, pratim obaveštenja naučnika i to mi stvarno pomaže da se osećam sigurno", rekla je.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Hiljade putnika ostalo je zbijeno u halama Dubai International Airport‑a dok su brojni letovi kasnili ili otkazani, usled eskalacije sukoba sa Iranom i zatvaranja vazdušnog prostora u regionu.
Termalno kupalište Szechenyi jedno je od najvećih atrakcija Budimpešte, a ujedno i jedno od najboljih i najvećih termalnih kupališta u Evropi. Ovih dana, posetioci baš i nemaju reči hvale.
Putnici kojima je cena jedan od najvažnijih kriterijuma pri izboru odmora, mogli bi da se obraduju novoj listi najpovoljnijih svetskih destinacija za 2026. godinu koja izdvaja brazilski Salvador kao najpovoljniji grad za putovanja.
Jutjuber Teri Lengli na svojoj platformi predstavio je putovanje u Tunis, u all-inclusive aranžmanu, koje ga je koštalo 74 evra po danu, što je čini kao putovanje iz snova.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Hiljade putnika ostalo je zbijeno u halama Dubai International Airport‑a dok su brojni letovi kasnili ili otkazani, usled eskalacije sukoba sa Iranom i zatvaranja vazdušnog prostora u regionu.
Holivud pod pojačanim merama bezbednosti dočekuje 98. dodelu Oskara, nakon što je FBI upozorio kalifornijske organe reda na mogućnost iranske odmazde dronovima ka zapadnoj obali SAD.
Preminula je čuvena italijanska glumica i voditeljka Enrika Bonakorti, u 77. godini života, kako prenose italijanski mediji, dugo je bolovala od teške bolesti – rak pankreasa.
Kao i svake godine na kraju ceremonije dodele Oskara, oko 1.500 gostiju će preći iz Dolbi teatra u prostranu balsku dvoranu Rej Dolbi, gde će se i ove godine na Balu guvernera na meniju naći brojni specijaliteti svetski poznatog kuvara Volfganga Paka.
Slovenački košarkaš Luka Dončić, zvezda Los Angeles Lakers, prvi put je viđen u javnosti nakon što je potvrđeno da je raskinuo veridbu sa dugogodišnjom partnerkom Anamarijom Goltes.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
Ishrana bogata rastvorljivim vlaknima, posebno beta-glukanom iz ovsa, može brzo da snizi "loš" LDL holesterol i smanji rizik od srčanih i moždanih udara, otkrila je dr Punam Krišan.
Nekoliko šoljica crnog čaja dnevno može da pomogne u smanjenju upala u organizmu – procesa koji se povezuje sa brojnim hroničnim bolestima, od srčanih oboljenja do dijabetesa, pokazala je nova analiza više studija.
Vitamini, minerali i bioaktivna biljna jedinjenja iz mladog luka mogu da doprinesu jačanju imuniteta, boljem radu probavnog sistema i očuvanju zdravlja srca, zbog čega ga nutricionisti posebno preporučuju u periodu prelaska iz zime u proleće.
