Pre nekoliko hiljada godina velikom erupcijom nastao je današnji oblik Santorinija, a sada naučnici prvi put ozbiljno istražuju koliko bi opasna mogla biti iduća velika erupcija.
Novinari BBC Newsa proveli su dan na britanskom kraljevskom istraživačkom brodu Discovery, koji traga za odgovorima. Samo nekoliko nedelja ranije gotovo polovina od 11.000 stanovnika Santorinija pobegla je s ostrva u strahu, nakon što je niz potresa paralizovao svakodnevni život. Bio je to oštar podsetnik da se ispod bajkovitih sela, restorana s girosom, bazena i vinograda na plodnom vulkanskom tlu sudaraju dve tektonske ploče.
Istraživanje vodi profesorka Izobel Jeo, stručnjakinja za podmorske vulkane visokog rizika iz Nacionalnog okeanografskog centra Ujedinjenog Kraljevstva. Oko dve trećine svih vulkana nalaze se ispod morske površine, no retko se prate.
"Kao da vredi 'daleko od očiju, daleko od uma' u poređenju s poznatijim vulkanima poput Vezuva", kaže Jeo na palubi dok dvojica inženjera uz pomoć vitla spuštaju podvodnog robota veličine automobila u more. Ovo istraživanje, koje je počelo odmah nakon zemljotresa, može pomoći naučnicima da bolje razumeju kakva seizmička aktivnost može upućivati na to da sledi erupcija.
Shutterstock/Roman Sigaev
Poslednja erupcija Santorinija dogodila se 1950., ali već 2012. zabeleženo je "nemirno razdoblje", kaže Jeo. Magma je tada prodrla u vulkanske komore i ostrvo se "naduvalo".
"Erupcije podmorskih vulkana mogu biti zaista velike i izrazito razorne", upozorava.
"Naviknemo se na manje erupcije i uverimo sami sebe da je sve pod kontrolom. Očekujemo da će iduća biti slična, ali ne mora biti", kaže.
Podseća na erupciju vulkana Hunga Tonga 2022. godine u Tihom okeanu, koja je uzrokovala najveću podvodnu eksploziju ikad zabeleženu i cunami u Atlantiku, a talasi su stigli sve do Ujedinjenog Kraljevstva. Neka ostrva u Tongi bila su toliko razorena da se njihovi stanovnici nikada nisu vratili.
Ispod palube broda, na 300 metara dubine, nalaze se hidrotermalni izvori - pukotine iz kojih izlazi topla voda te pretvara morsko dno u svet jarko narandžastih stena i oblaka plinova. "O površini nekih planeta znamo više nego o ovom dnu okeana", kaže Jeo.
Robot se spušta na dno kako bi prikupio uzorke te odlomio komade stena.
Hidrotermalni izvori obično se nalaze u blizini vulkana i nastaju kad voda prodre duboko u Zemljinu koru, zagreje se i vrati na površinu. Upravo su oni razlog zbog kojeg je Jeo na brodu s još 22 naučnika iz celog sveta u ekspediciji koja traje mesec dana.
Zasad niko nije siguran čini li mešanje morske vode i magme erupciju eksplozivnijom ili ne. "Pokušavamo mapirati hidrotermalni sastav. Moramo gledati unutar Zemlje", kaže.
Discovery istražuje Santorini i plovi prema Kolumbu, drugom velikom vulkanu na tom području, koji se nalazi oko 7 kilometara severoistočno od ostrva. Ne očekuje se da će ijedan od ta dva vulkana eruptirati odmah, ali ostaje samo pitanje vremena.
"Ekspedicija će stvoriti baze i karte geoloških opasnosti za grčku Agenciju za civilnu zaštitu", kaže profesorka Paraskevi Nomikou, članica vladinog kriznog tima koji se svakodnevno sastajao tokom krize zbog potresa. Ona je rođena na Santoriniju i odrasla je slušajući priče svog dede o potresima i erupcijama. Upravo ju je taj vulkan nadahnuo da postane geološkinja.
John Liakos / AFP / Profimedia
"Ovo istraživanje izuzetno je važno jer će lokalnom stanovništvu dati podatke o tome koliko su vulkani aktivni te označiti zone kojima će biti zabranjen pristup tokom erupcije", kaže Nomikou. Takođe će pokazati koji su delovi morskog dna oko Santorinija najopasniji, dodaje. Ekspedicije poput ove izuzetno su skupe pa Jeo sprovodi eksperimente danju i noću.
Rade u smenama po 12 sati
"Geološka okolina se posve razlikuje od većine drugih".
Džon Džejmson, profesor sa Univerziteta Memorial u Kanadi, pokazuje uzorke vulkanskih stena izvučenih iz izvora. "Nemojte dirati ovu", upozorava. "Prepuna je arsena." Pokazujući drugu stenu, kaže: "Ova je prava enigma, ne znamo od čega se tačno sastoji."
Te stene otkrivaju istoriju fluida, temperature i materijala unutar vulkana.
EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOU
Središte misije smešteno je u tamnom kontejneru na palubi, gde četvoro ljudi gleda u ekrane na zidu. Dvoje inženjera upravlja podvodnim robotom.
Nedavna kriza s potresima na Santoriniju još je jednom pokazala koliko su stanovnici ostrva izloženi seizmičkim pretnjama i koliko zavise od turizma. Na kopnu je fotografkinja Eva Rendl na svojoj omiljenoj lokaciji za snimanja venčanja. Kad je u februaru započeo niz potresa, otišla je s ostrva.
"Postajalo je sve strašnije kako su potresi jačali", kaže za BBC. Vratila se, ali posao ide slabije. "Ljudi su otkazali rezervacije. Inače počnem raditi već u aprilu, ali ove godine prva svadba mi je tek u maju", kaže Eva.
Na glavnom trgu u luksuznom delu Santorinija, Oiji, britansko-kanadska turistkinja Janet kaže da je šest od deset članova njene grupe otkazalo odmor. Veruje da bi preciznije naučne informacije o riziku od potresa i erupcija pomogle drugima da se osećaju sigurnije kad odlučuju o putovanju.
"Dobijam upozorenja Gugla, pratim obaveštenja naučnika i to mi stvarno pomaže da se osećam sigurno", rekla je.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvoren za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
Kastelučo di Norča u Umbriji poznat je po spektakularnoj Fiorituri, šarenim visoravnima, sočivu, planinama i legendama. Saznajte šta ovo mesto čini posebnim.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Australijska aviokompanija navodi da će direktni letovi skratiti ukupno vreme putovanja za više od tri sata u poređenju sa današnjim letovima sa jednim presedanjem
Snimak iz Polihrona još jednom je pokrenuo pitanje kulture ponašanja na plažama i toga da li je ostavljanje stvari preko noći prihvatljiv način da se rezerviše mesto za naredni dan.
Čisto more i odmor bez glasne muzike i velikih žurki privlače turiste koji na crnogorskom primorju traže mirniju atmosferu. Za ovo mesto vezana je i jedna sjajna legenda u koju se i dan danas veruje.
Na južnoj padini i podnožju Fruške Gore, ušuškala se banja Vrdnik nadaleko čuvena po lepoti i izuzetnoj lekovitosti. Smeštena na 240 metara nadmorske visine, ova banja može se pohvaliti sa čak 2.200 sunčanih sati godišnje, št
Antička arena u Rimu, Koloseum, neće biti otvoren za javnost pre subote, zbog smrti radnika Andrea Moretija (22) koji je poginuo dok je postavljao novi sistem osvetljenja.
Kastelučo di Norča u Umbriji poznat je po spektakularnoj Fiorituri, šarenim visoravnima, sočivu, planinama i legendama. Saznajte šta ovo mesto čini posebnim.
Ona je jedna od onih dama koje pišu modnu istoriju, a ovog puta je pokazala kako jedan atraktivni odevni komad može da poprimi dozu nenametljive elegancije.
„Ono što su oni hteli je bukvlano čorba od krompira i piletine“, rekao je izrevoltirani Nenad nakon što je njegova verzija paprikaša dobila kritike sudija...
Fenilketonurija je retka metabolička nasledna bolest sa kojom se živi, ali zahvaljujući neonatalnom skriningu koji se sprovodi od 1983. godine, može biti otkrivena u prvim danima od rođenja.
Prema rečima Mijalkovića, multidisciplinarni pristup u lečenju je veoma važan, jer više nijedan pacijent ne sme da se operiše odmah bez prikazivanja njegove dokumentacije na multidisciplinarnom timu.
Dolaskom hladnijih dana organizmu je potrebna dodatna podrška, a farmaceutkinja Aleksandra Dimitrijević otkriva koje namirnice i suplementi mogu pomoći da se pripremimo za jesen i zimu.
Groznica Zapadnog Nila je relativno opasna bolest jer se uglavnom prijavljuju samo neuroinvazivni oblici ove bolesti koji predstavljaju samo jedan odsto svih zaraženih, izjavio je infektolog prof.dr Darko Nožić.
Nije svako crvenilo na koži atopijski dermatitis. Stručnjaci upozoravaju i na čestu "kortikofobiju", ali i na pogrešno povezivanje atopijskog dermatitisa sa alergijama na hranu.
