Pre nekoliko hiljada godina velikom erupcijom nastao je današnji oblik Santorinija, a sada naučnici prvi put ozbiljno istražuju koliko bi opasna mogla biti iduća velika erupcija.
Novinari BBC Newsa proveli su dan na britanskom kraljevskom istraživačkom brodu Discovery, koji traga za odgovorima. Samo nekoliko nedelja ranije gotovo polovina od 11.000 stanovnika Santorinija pobegla je s ostrva u strahu, nakon što je niz potresa paralizovao svakodnevni život. Bio je to oštar podsetnik da se ispod bajkovitih sela, restorana s girosom, bazena i vinograda na plodnom vulkanskom tlu sudaraju dve tektonske ploče.
Istraživanje vodi profesorka Izobel Jeo, stručnjakinja za podmorske vulkane visokog rizika iz Nacionalnog okeanografskog centra Ujedinjenog Kraljevstva. Oko dve trećine svih vulkana nalaze se ispod morske površine, no retko se prate.
"Kao da vredi 'daleko od očiju, daleko od uma' u poređenju s poznatijim vulkanima poput Vezuva", kaže Jeo na palubi dok dvojica inženjera uz pomoć vitla spuštaju podvodnog robota veličine automobila u more. Ovo istraživanje, koje je počelo odmah nakon zemljotresa, može pomoći naučnicima da bolje razumeju kakva seizmička aktivnost može upućivati na to da sledi erupcija.
Shutterstock/Roman Sigaev
Poslednja erupcija Santorinija dogodila se 1950., ali već 2012. zabeleženo je "nemirno razdoblje", kaže Jeo. Magma je tada prodrla u vulkanske komore i ostrvo se "naduvalo".
"Erupcije podmorskih vulkana mogu biti zaista velike i izrazito razorne", upozorava.
"Naviknemo se na manje erupcije i uverimo sami sebe da je sve pod kontrolom. Očekujemo da će iduća biti slična, ali ne mora biti", kaže.
Podseća na erupciju vulkana Hunga Tonga 2022. godine u Tihom okeanu, koja je uzrokovala najveću podvodnu eksploziju ikad zabeleženu i cunami u Atlantiku, a talasi su stigli sve do Ujedinjenog Kraljevstva. Neka ostrva u Tongi bila su toliko razorena da se njihovi stanovnici nikada nisu vratili.
Ispod palube broda, na 300 metara dubine, nalaze se hidrotermalni izvori - pukotine iz kojih izlazi topla voda te pretvara morsko dno u svet jarko narandžastih stena i oblaka plinova. "O površini nekih planeta znamo više nego o ovom dnu okeana", kaže Jeo.
Robot se spušta na dno kako bi prikupio uzorke te odlomio komade stena.
Hidrotermalni izvori obično se nalaze u blizini vulkana i nastaju kad voda prodre duboko u Zemljinu koru, zagreje se i vrati na površinu. Upravo su oni razlog zbog kojeg je Jeo na brodu s još 22 naučnika iz celog sveta u ekspediciji koja traje mesec dana.
Zasad niko nije siguran čini li mešanje morske vode i magme erupciju eksplozivnijom ili ne. "Pokušavamo mapirati hidrotermalni sastav. Moramo gledati unutar Zemlje", kaže.
Discovery istražuje Santorini i plovi prema Kolumbu, drugom velikom vulkanu na tom području, koji se nalazi oko 7 kilometara severoistočno od ostrva. Ne očekuje se da će ijedan od ta dva vulkana eruptirati odmah, ali ostaje samo pitanje vremena.
"Ekspedicija će stvoriti baze i karte geoloških opasnosti za grčku Agenciju za civilnu zaštitu", kaže profesorka Paraskevi Nomikou, članica vladinog kriznog tima koji se svakodnevno sastajao tokom krize zbog potresa. Ona je rođena na Santoriniju i odrasla je slušajući priče svog dede o potresima i erupcijama. Upravo ju je taj vulkan nadahnuo da postane geološkinja.
John Liakos / AFP / Profimedia
"Ovo istraživanje izuzetno je važno jer će lokalnom stanovništvu dati podatke o tome koliko su vulkani aktivni te označiti zone kojima će biti zabranjen pristup tokom erupcije", kaže Nomikou. Takođe će pokazati koji su delovi morskog dna oko Santorinija najopasniji, dodaje. Ekspedicije poput ove izuzetno su skupe pa Jeo sprovodi eksperimente danju i noću.
Rade u smenama po 12 sati
"Geološka okolina se posve razlikuje od većine drugih".
Džon Džejmson, profesor sa Univerziteta Memorial u Kanadi, pokazuje uzorke vulkanskih stena izvučenih iz izvora. "Nemojte dirati ovu", upozorava. "Prepuna je arsena." Pokazujući drugu stenu, kaže: "Ova je prava enigma, ne znamo od čega se tačno sastoji."
Te stene otkrivaju istoriju fluida, temperature i materijala unutar vulkana.
EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOU
Središte misije smešteno je u tamnom kontejneru na palubi, gde četvoro ljudi gleda u ekrane na zidu. Dvoje inženjera upravlja podvodnim robotom.
Nedavna kriza s potresima na Santoriniju još je jednom pokazala koliko su stanovnici ostrva izloženi seizmičkim pretnjama i koliko zavise od turizma. Na kopnu je fotografkinja Eva Rendl na svojoj omiljenoj lokaciji za snimanja venčanja. Kad je u februaru započeo niz potresa, otišla je s ostrva.
"Postajalo je sve strašnije kako su potresi jačali", kaže za BBC. Vratila se, ali posao ide slabije. "Ljudi su otkazali rezervacije. Inače počnem raditi već u aprilu, ali ove godine prva svadba mi je tek u maju", kaže Eva.
Na glavnom trgu u luksuznom delu Santorinija, Oiji, britansko-kanadska turistkinja Janet kaže da je šest od deset članova njene grupe otkazalo odmor. Veruje da bi preciznije naučne informacije o riziku od potresa i erupcija pomogle drugima da se osećaju sigurnije kad odlučuju o putovanju.
"Dobijam upozorenja Gugla, pratim obaveštenja naučnika i to mi stvarno pomaže da se osećam sigurno", rekla je.
Niška banja važi za jednu od najstarijih termalnih banja u Srbiji, njene lekovite izvore koristili su još Rimljani, a danas privlači domaće i strane goste, stare i mlade.
Kompanija Er Srbija najavila je uvođenje osme destinacije u Španiji - Alikante, od 1. juna 2026. godine, a avionske karte za ovo odredište su od danas u prodaji.
Jedna osoba je poginula, a desetine su povređene nakon što je fenomen poznat kao meteorološki cunami u ponedeljak poslepodne pogodio plažu u argentinskom obalnom gradu Santa Klara del Mar.
Niška banja važi za jednu od najstarijih termalnih banja u Srbiji, njene lekovite izvore koristili su još Rimljani, a danas privlači domaće i strane goste, stare i mlade.
Grčka je počela da primenjuje nove cenovnike putarine na putu Egnatia Odosu koji vodi ka omiljenim letovalištima Srba. Cene su, u proseku, povećane za 20 odsto.
Niška banja važi za jednu od najstarijih termalnih banja u Srbiji, njene lekovite izvore koristili su još Rimljani, a danas privlači domaće i strane goste, stare i mlade.
Kompanija Er Srbija najavila je uvođenje osme destinacije u Španiji - Alikante, od 1. juna 2026. godine, a avionske karte za ovo odredište su od danas u prodaji.
Jedna osoba je poginula, a desetine su povređene nakon što je fenomen poznat kao meteorološki cunami u ponedeljak poslepodne pogodio plažu u argentinskom obalnom gradu Santa Klara del Mar.
Paziti na ishranu i unos kalorija često može biti izazovno, naročito uz užurban način života i stalnu dostupnost razne hrane. Da ne pominjemo i praznične trpeze u kojima smo uživali.
Argentinka Agustina Los Matrelja poslednjih meseci privlači pažnju javnosti - kako zbog svoje karijere sutkinje, tako i zbog atraktivnih fotografija na Instagramu.
U svakodnevnom životu često primećujemo ljude koji stalno odgađaju obaveze, izbegavaju odgovornost ili pronalaze izgovore za stvari koje moraju da urade.
Nekadašnji zavodnik i muškarac koji se hvalio da je spavao sa više od 500 žena danas živi sasvim drugačije. Odlučio je da osnuje porodicu i povuče se iz javnog života...
Jedino potpuno pomračenje Meseca u 2026. godini dogodiće se u martu, a čak šest milijardi ljudi, uključujući i državljane Srbije, moći će da posmatra golim okom ovaj redak prirodni fenomen.
Kompanija GRU Space javno je najavila plan da na Mesecu izgradi niz sve naprednijih staništa, čiji bi vrhunac bio – hotel inspirisan Palatom lepih umetnosti iz San Franciska.
Kris Not, 71-godišnji glumac najpoznatiji po ulozi Mister Biga u franšizi "Seks i grad", na društvenim mrežama je, čini se, kritikovao bivšu koleginicu Saru Džesiku Parker (60), nakon što je nedavno dobila značajnu nagradu.
Dve OnlyFans kreatorke izbačene su sa leta American Airlinesa i uhapšene nakon što su, prema navodima policije, pod dejstvom alkohola sedele u prvoj klasi i odbile da se premeste na svoja mesta.
U Australiji je leto u punom jeku, a s njim i vrlo visoke temperature koje dočekuju tenisere i teniserke pristigle na pripreme za skorašnji Australijan Open.
Na osnovu jedne noći provedene u laboratoriji za spavanje, veštačka inteligencija može da proceni rizik za više od 130 bolesti – od Parkinsonove bolesti, do raka dojke. Softver ne otkriva uzroke, već samo korelacije.
