Malo poznati Dunav kod Beograda

Kao najveća prednost Beograda uvek se ističe njegov položaj na dve reke, kojim malo koji grad može da se pohvali. Iako sa velikim ponosom govorimo o tom veličanstvenom položaju, retki su oni koji su ustvari posetili sva mesta koja Dunav nudi. Naveliko su poznate čari Zemunskog keja, splavovi sa dobrom hranom i lepote krstarenja pored Kalemegdana do mesta gde se spajaju Sava i Dunav. Ali postoji jedan veliki deo dunavske obale koji nam je većini potpuno stran.

Udruženje građana Eko pokret „Štediša“ pokrenulo je uz pomoć Grada projekat pod nazivom „Nepoznati Dunav“ kojim pokušavaju da približe nepoznate delove Dunava Beograđanima.

- Kada se krene nizvodno Dunavom sa Ade Huje, na desnoj obali se nalazi Rospi ćuprija, najniža tačka u Beogradu - priča turistički vodič Nikola Ištvanović.

Ona razdvaja nekadašnje ostrvo, današnje poluostrvo Adu Huju od dunavskog Rukavca.

- Jedan od najvećih problema ovog dela reke su fekalna i kišna kanalizacija koja se izbacuje u Dunav, pa je taj deo vode vidno zagađen - objašnjava Nikola.

U njemu nema ribe, a priča se da ga čak i žabe zaobilaze. Već malo dalje nizvodno, voda je čistija, a dubina Dunava dostiže i do 14 metara. Tu se nalazi i Paradajz ostrvo koje je nastalo prirodnim putem, ali je kasnije dodavan šut da bi se napravila obala. Ono postoji skoro 25 godina, a ime je dobilo kada je “sam od sebe” na njemu nikao paradajz, kao jedna od prvih biljaka.

- Smatra se da je logičnije objašnjenje da je paradajz nikao iz semenki koje su ostavili ljudi koji su se kupali na tom mestu dok je još bio samo peščani sprud - priča kapetan broda „Štediša“ Mladen Pavlović.

Ostrvo se proteže na skoro dva hektara i prekriveno je visokim drvećem koje služi kao dobar zaklon od vreline sunca koje se, zbog jakog dunavskog vetra skoro i ne primećuje dok ne bude kasno.

Na levoj obali Dunava nalazi se i takozvani Treći Beograd, deo obale koji je potpuno neiskorišćen i zarastao u visoko rastinje i drveće. Nasuprot njemu na desnoj obali sagrađeno je više od 300 vikendica. Tu se nalazi i Bela stena, rečna ada na desnoj obali Dunava. Nekada je bila potpuno bela, danas je sva u zelenilu, osim dela gde je peščana plaža.

- Deo koji je predviđen za kupanje je plitak, a temperatura vode je 24 stepena. U šumi je ušuškano nekoliko restorana, ali kupači često odluče da sami spreme ručak koji sami i upecaju - kaže kapetan Žikica Cvetković.

Najčešće se peca som, ali ima i deverike. Dunav se posle Bele stene račva na tri plovna rukavca - na Velike vode, srednje vode i male vode, od kojih su samo Velike vode zvanično plovni put.

- Između Velikih i Srednjih voda se nalazi ostrvo Forkontumac, dugo sedam kilometara i obraslo je šumom. Srednje i Male vode dele ostrva Štefanac, Čakljanac i Donja ada koje su vremenom zbog zasutih rukavaca postale jedno ostrvo - objašnjava kapetan Žikica i dodaje da ga neki zovu i Ostrvo zaljubljenih.

Prijavljivanje

Ture koje su besplatne organizuju se sredom, subotom i nedeljom. Programom je predviđeno da se posetioci okupljaju na keju kod Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” u 9.45 sati. Polazak je u 10, a povratak u 18 časova. Za svakog posetioca obezbeđen je bezbednosni prsluk. Celodnevna krstarenja Dunavom biće organizovana do 24. oktobra. Za sve informacije i rezervacije treba pozvati telefone 2404-483, 063/280-298, ili poslati poruku na mejl stedisa@nadlanu.com