I Makedonija svojata Pupina

Mihajlu Pupinu Idvorskom u poslednje vreme sve češće se pripisuje još jedan zavičaj - selo Vevčani na jugozapadu Makedonije. I dok je Srbija prilično nezainteresovana za jednog od najvećih umova koje je ikada imala, makedonski istoričari, ali i zvanične vlasti, upiru se svim silama da dokažu da je Pupin bar koliko “naš” toliko i “njihov”, pišu Novosti.

Makedonski istraživači tvrde da se Pupinov deda Arsenije iz Vevčana, tadašnje Stare Srbije, preselio u Banat, nekada Austrougarsku, gde se rodio Pupinov otac. U Vevčanima su na temeljima navodne stare kuće Pupinovih sagradili novu, kao spomen-obeležje, za čije uređenje su dobili i značajna sredsta iz evropskih fondova. U kući je danas konačište, kafana i soba posvećena srpskom velikanu.

Gradonačelnik Vevčana Cvetomir Ugrinoski tvrdi da bi uskoro trebalo da se pobratime sa Idvorom i to podizanjem identičnih bista, koje će biti dar Srpske akademije nauka i umetnosti. To im je obećao predsednik SANU akademik Nikola Hajdin, prilikom privatne posete Vevčanima prošle godine.

“Uređeni spomen-dom Pupinovih ovde je otvoren 2008. godine, u porodičnoj kući predaka slavnog naučnika, izgrađenoj polovinom 19. veka. Tu je i muzejska postavka posvećena Mihajlu Pupinu, uređena zahvaljujući podršci iz Idvora”, kaže Ugrinoski. Sa druge strane, u SANU ne postoji nikakav dokument o doniranju biste Vevčanima, niti se to pitanje našlo na dnevnom redu bilo kog zvaničnog sastanka u Akademiji. Predsednik odeljenja tehničkih nauka SANU i organizator izložbe posvećene Mihajlu Pupinu, akademik Zoran Petrović, potvrđuje za “Novosti” da ništa o bisti nikada nije čuo.

Sporno je i bratimljenje sa Idvorom, jer u ovom banatskom mestu za to niko nije čuo. Iznenađen je i Duško Belić, koji je predsednik mesne zajednice Idvora još od 2005. godine:

“Sa mnom niko nije pregovarao o bratimljenju. A i to što pričaju da su spomen-kuću napravili uz pomoć iz Idvora nije tačno. Dolazili su ovde i mi smo im dali samo fotografije, koje bi mogli da nađu bilo gde, čak i da skinu sa interneta. Ružno je i nepošteno da svojataju Pupinovo poreklo. Pa on je sam imenu dodao Idvorski, jer je toliko bio ponosan na svoj zavičaj. Majka mu je iz Opova, otac iz Idvora i ne znam da li se nešto što je možda rodno mesto njegovog pradede može nazvati njenovim zavičajem. Čini se da je neko u tome pronašao interes i da zbog toga prisvajaju srpskog naučnika. Niko nikada nije pokazao nijedan zvaničan dokument, crkvene knjige ili bilo šta drugo kojima bi dokazao vezu Mihajla Pupina sa ovim selom u Makedoniji.”

Ko je Mihajlo Pupin?

To što tamo žive porodice Pupinovski ništa ne znači, napominje naš sagovornik i dodaje da Pupina ima i u okolini Vranja. Isto potvrđuje i dr Dragoljub Cucić, doktor istorije nauka i direktor Centra za talente u Pančevu. On je bio i organizator tribine o Pupinovom poreklu.

“Pupin je deklarisani Srbin i ne znam zašto se sada traži njegovo drugo poreklo, zašto se prekrštava u Cincara, Makedonca ili nešto treće”, pita se Cucić. “U knjizi ‘Naselja srpskih zemalja’ koju je 1903. godine objavila Srpska kraljevska akademija govori se o postojanju porodice Pupinaca u okolini Vranja. Tako da bi neko mogao da tvrdi i da je naš naučnik iz tih krajeva. Čvrstih dokaza odakle je baš njegova porodica nema, tako i da to što ga Vevčani svojataju nije u redu.

A da ne postoji nijedan dokument koji bi potvrdio da je ovaj genije potekao sa jugozapada današnje Makedonije za “Novosti” potvrđuje i Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednica Društva “Mihajlo Pupin”, autorka izložbe o njemu. Ona je vlasnica najbogatijeg arhiva o ovom naučniku u svetu i kaže da se nigde ni slovom ne pominje poreklo iz današnje Makedonije. “Niko još nije pokazao dokument na koji se pozivaju u Makedoniji”, priča Aleksandra Ninković Tašić. “Pupin se odredio kao Srbin i imenu dodao Idvorski, da bi svugde isticao odakle je. Stvaranje novog Pupinovog zavičaja je veliki problem i njegovo ime se zloupotrebljava. Oni su to upotrebili kao turističku atrakciju, a ekskurzijama koje dolaze pričaju čak da su njegovi roditelji tamo rođeni. Pozivaju se na to što je Pupin kupio crkveno zvono za crkvu u Ohridu. On je bio veliki vernik i pomagao je ne samo crkvu, nego i ratnu siročad, gladne, siromašne, i na teritoriji današnje Slovenije i Bosne i Hercegovine, pa ga ne svojataju. To što je poslao zvono upravo u Ohrid bilo je i pod uticajem vladike Nikolaja Velimirovića, episkopa ohridskog i žičkog, sa kojim je bio blizak prijatelj.”

Pročetajte sećanjima srpskog velikana

I dok se Makedonija bori da Pupina predstavi kao svog, Srbija se ne zalaže preterano da ispravi nepravdu i zanemarivanje svog genija i organizuje mu dostojnu izložbu bar u 2014. godini, kada se obeležava 160 godina od njegovog rođenja, što je i Unesko uvrstio na listu važnih godišnjica. Održavanje izložbe koja bi trebalo da bude priređena u SANU još je neizvesno, a njeni autori Aleksandra Ninković Tašić i akademik Zoran Petrović i dalje obijaju pragove institucija, u nadi da će prikupiti potrebna sredstva.

“Čini se da smo se kao država odrekli Pupina”, kaže akademik Petrović. “Pet puta sam pisao ministarstvima prosvete i kulture, ali nijedan odgovor nisam dobio. Još ne znamo da li ćemo dobiti sredstva za izložbu koja bi trebalo da osvetli njegovo delo u celini. Namera je da, pored naučnog rada, budu predstavljeni njegovi legati, dobročinstva, koliko je pomagao crkvi, sirotima, kupovao slike za Narodni muzej... On je bio jedan od osnivača NASA-e, izumeo je rendgen ovakav kakvog ga danas koristimo... “

Zato bi bilo potrebno, objašnjava naš sagovornik, da se dobar deo izložbe digitalizuje, kako bi kasnije ostala u njegovoj rodnoj kući u Idvoru, kao stalna postavka. .