Kako je gluten postao neprijatelj?

Viktorija Bekam, Gvinet Paltrou i Majli Sajrus sledbenice su režima u kojem se ne jedu pšenični proizvodi, odnosno gluten. Ali odustajanje od hleba, testenine, kolača, pice, odnosno hrane koja sadrži gluten - lepljivi protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu - nije jednostavno kao što se možda čini, pogotovo kada nemate ličnog kuhara koji će vam pripremati ukusne alternative.

U poslednjih je nekoliko godina prehrambena industrija pronašla novu nišu – namirnice bez glutena. Za osobe s celijakijom, koje su netolerantne na proizvode koji sadrže žitarice, takvi proizvodi čine život puno lakšim.

Međutim prema podacima zdravstvenih ustanova samo jedan posto populacije pati od celijakije.

Istovremeno, ovo tržište raste stopom od 15% godišnje.

U nedavnom članku objavljenom u časopisu British Medical Journal autori sugerišu kako je bezgluteinski prehrambeni režim popularan i među onima koji žele da smršaju. Naime, poslednjih deset godina ugljeni hidrati su demonizovani među osobama koje imaju problema s viškom kilograma.

Posebno je okrivljen gluten za koji neki stručnjaci tvrde da je odgovoran za gojenje.

Istovremeno su poklonici te nutricionističke teorije od Lejdi Gage do Endija Marija, tvrdili da bezglutenska dijeta rešava najširi spektar problema: umor, nadutost, gubitak kose i loš ten.

Ali jesu li bezglutenski proizvodi zaista tako dobar saveznik u mršavljenju?

U industrijskim proizvodima bez glutena protein iz pšeničnog brašna samo je zamenjen brašnom drugog porekla poput bademovog, pšeničnog, kukuruznog brašna. Njima se dodaju aditivi ili kukuruzni skrob i dodatni šećeri i masti kako bi proizvodi bili ukusniji. Rezultat je da je bezglutenski hleb može više ugojiti od običnog.

Iako nas ishrana bez glutena neće učiniti vitkijima ili zdravijima, kako je moguće da je takva dijeta sve popularnija? Jedan od razloga je i knjiga 'Wheat Belly' autora Vilijama Dejvisa, kardiologa koji konzumiranje pšenice povezuje s brojnim stanjima od shizofrenije i peruti do dijabetesa i artritisa. On veruje da je gluten 'hronični otrov opasan poput heroina'.

Iako ovo zvuči preterano, jer napokon zapadnjački režimi ishrane uključuju žitarice od celog zrna, dr. Dejvis tvrdi da se žitarice koje danas jedemo razlikuju od onih koje su jeli naši dedovi i bake.

Pre pedesetak godina, objašnjava Dejvis, naučnici su napravili soj patuljaste pšenice koja raste dvostruko brže i dvostruko je izdržljivija od tradicionalne pšenice.

Drugi su nutricionisti skeptični prema takvoj tezi. 'Ne poznajem nijedan biohemijski dokaz za takvu tezu. Nije problem u lošoj vrsti pšenice, nogo u činjenici da je previše jedemo', kaže nutricionista Jan Marber.

'Naša ishrana uključuje previše ugljenih hidrata. Ali izbacivanje pšenice, nije jednostavno. Pšenica ima lošu reputaciju, ali je istovremeno važan izvor vitamina B, vlakana i kalcijuma.'

Brine ga i činjenica da mnogi ljudi sami sebi dijagnostikuju celijakiju a da uopšte nisu netolerantni.

'Ljudi znaju da pojedu veliku činiju testenine nakon čega se osećaju neprijatno pa zaključe da su alergični. Nisu, samo su pojeli previše testenine.'

Puno je lakše poverovati da imate zdravstveni problem zbog kojeg ste debeli nego da su kilogrami viška vaša odgovornost. Ironija je da terapija koju sami odredite nije bezopasna.

'Nema dokaza koji bi upućivali na to da prehrana bez glutena daje značajne prednosti u opštoj populaciji', tvrdi se u studiji objavljenoj u časopisu Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics.

'Štaviše, postoje dokazi koji ukazuju da ishrana bez glutena može negativno uticati na zdravlje creva kod osoba koje ne pate od celijakije ili osetljivosti na gluten.'

Možda je odgovor u pronalaženju zlatne sredine. Jedite više voća i povrća i budite svesni da dijeta bez glutena ne može biti rešenje za vaše zdravlje ili struk.

'Nemoralno je od prehrambene industrije što prodaje bolest od koje većina ljudi ne pati. Ishrana bez glutena je postala opsesija koja uskraćuje ljudima pravo da uživaju u hrani', kaže Jan Marber.

Foto: lobster20 / freedigitalphotos.net