Bakterijom protiv komaraca

„Čarobno sredstvo” za efikasnu borbu protiv komaraca je bakterija Bacilus Turinienzis izraelensis, „najekološkije” sredstvo za suzbijanje komaraca koje trenutno postoji, rekao je za program Dojče Vele biolog Dirk Rajhle iz kompanije KABS, jedine koja se u Nemačkoj bavi uništavanjem komaraca.

„Specifičnost ovog materijala je u tome što je maksimalno selektivan. Znači uništava samo larve komaraca, a za sva ostala živa bića je to samo običan protein. Kada recimo riba pojede tu bakteriju to je za nju kao kada mi pojedemo jaje za doručak. Potpuno bezopasno i hranljivo. Međutim kada larve komaraca unesu taj protein, on uništava njihov sistem za varenje i one crkavaju”, rekao je Rajhle.

Prema njegovim rečima, preparate tih bakterija, otkrivenih u Izraelu, KABS nabavlja iz SAD po ceni od oko 40 evra za kilogram.

„Stiže u tečnom stanju i mi imamo postrojene koje tu tečnost rastvara u vodi i smrzava u ledene granule. To je materijal koji se posle baca iz helikoptera a izgleda kao sitan grad”.

On navodi da sezona suzbijanja komaraca počinje u februaru i završava se u septembru-oktobru. U tom periodu, pored dva, tri helikoptera koja bacaju kuglice leda sa bakterijama, u akcije suzbijanja na površini i do 20.000 hektara uključena su i vozila i ljudi sa raspršivačima na leđima.

Ovaj metod postao je naročito efikasan u poslednjih 15 godina od kako se koriste kompjuteri, digitalne mape i GPS.

Rajhle je rekao da je ranije helikopter ili avion, kada potroši tovar morao da se vrati, napuni rezervoar sredstvom i onda ponovo da ga rasipa. „Sada ljudi na terenu prave detaljne karte, koje se digitalizuju i zna se tačno gde treba bacati bakterije, koliko i gde se stalo poslednji put”. Kompanija KABS postoji od 1976. godine i bori se protiv komaraca na gornjem toku Rajne, na dužini od više od 300 kilometara.

U ovo akcionarsko društvo učlanjeno je oko stotinu opština, gradova i okruga koji ga finansiraju. Članarina je različita, u zavisnosti od veličine grada ili opštine - Vizbaden ili Karlsrue, gradovi sa oko 300.000 stanovnika plaćaju godišnje od 65.000 do 70.000 za te usluge.