Kako prebroditi zavisnost od nikotina

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), psihoaktivna supstanca je svaka supstanca koja unesena u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija.

To su supstance ili smeše supstanci koje deluju na centralni nervni sistem (mozak) i izazivaju promene u doživljavanju i ponašanju, a njihovim uskraćivanjem pojavljuje se grupa raznih simptoma koji se definišu kao "simptomi apstinencijalne krize", odnosno apstinencijalni sindrom.

Duvanska zavisnost je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO i Američkog psihijatriskog udruženja za dijagnostiku i statistiku.

Svakoga dana u Srbiji se popuši oko 73 miliona cigareta, a pušače taj dnevni užitak košta 3.100.000 evra, što znači da za godinu dana Srbi popuše 1.800.000.000 evra.

Nemoguće je da pušači ostave duvan bez poteškoća, pa iako žele da to urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja najbližih u okolini.

Poteškoće se javljaju zato što postoji duvanska zavisnost, a nikotin je supstanca koja je sadržana u duvanu i koja prouzokuje zavisnost koja nastaje zahvaljujući dejstvu nikotina na nikotinske receptore u centralnom nervnom sistemu.

Efekti nikotina na centralni nervni sistem se pojavljuju ili deluju na isti mehanizam kao droge, kao što su heroin ili kokain koji prouzrokuju modifikaciju nekih telesnih funkcija, u okviru čega može da ubrza mentalne procese, uzrokuje pravu anksioznost, da poboljšaju fizičko funkcionisanje i stvaranje prijatnih osećanja.

Svi ti simptomi kod pušača uzrokuju da on traži nikotin ponovo i ponovo, sve češće i češće, a obzirom da se nikotin brzo razgrađuje i troši, pušač je prisiljen da ponovo puši da bi zadovoljio potrebe određenih neurocentara.

Što se tiče štetnih materija duvanskog dima, sem nikotina koji je farmakološki aktivan i ugljen-monoksida i katrana, cigarete sadrže i više stotina iritantnih i kancerogenih materija, a psihička zavisnost je dominantna kod te vrste zavisnosti.

Međutim, svi stručnjaci se slažu da je pušenje jedna od najjačih zavisnosti, nalazi se na neslavnom drugom mestu, odmah posle heroinske zavisnosti.

Prema mišljenju stručnjaka, pušač se klasifikuje kao "zavisnik" kada ima potrebu za cigaretom bez obzira na situaciju, kada je ponašanje uslovljeno nikotinom, kada ne mogu da se odupru pušenju čak i kada znaju da ono prouzrokuje oštećenje...

Psihička zavisnost je stanje u kojem nikotin izaziva osećaj zadovoljstva i psihički nagon za povremenim ili trajnim uzimanjem da bi se izazvalo zadovoljstvo ili otklonile nelagodnosti.

Psihička zavisnost kod pušača javlja se kao nesposobnost pojedinca da psihičku napetost kontroliše bez nikotina, tako da ta zavisnost postaje postepeni uigrani način ponašanja koji polako donosi prijatno raspoloženje, a vremenom stvara uslovne reflekse na određene draži, tako da cigareta postepeno ulazi u život čoveka uz kafu, tokom odmora, posle jela, posle seksa, uz alkohol, u društvu, u dokolici, za vreme telefoniranja, za vreme doterivanja, na slavlju, tokom stresa, tuge i u još mnogo trenutaka u životu.

Uz izuzetno snažnu nikotinsku zavisnost, ozbiljan problem je i apstinencijalni sindrom koji se razvija odmah po prestanku pušenja.

Kriza koja počinje već posle dva sata može da traje i do šest meseci, a pušač je suočen sa žudnjom za cigaretom, promenljivog je raspoloženja, uznemiren, sa znacima anksioznih i depresivnih reakcija.

Takođe je usporen rad srca, koncentracija je niža, usporen je metabolizam i primetna je stalna glad.

Ono što olakšava proces odvikavanja i ublažava apstinencijalnu krizu, prouzrokovanu uskraćivanjem nikotina iz duvana, su sredstva supstitucije nikotinom, među koja spadaju žvake, flasteri i slično.

Stručnjaci ukazuju da bez ičije pomoći samo jedan od tri pušača pokuša da ostavi duvan, a istraživanja su pokazala da samo 30 odsto pušača uspe da izdrži dva dana bez cigarete.

Bez stručne pomoći, samo tri odsto se izleči iz prvog puta, polovina uspe u svojoj nameri, ali iz pet do sedam pokušaja u roku od pet do deset godina.

Aleksandra Milovanović, Tanjug.