Krsna slava je još od 2014. godine na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine

Krsna slava predstavlja jedinstveno kulturno nasleđe i važno obeležje, koje se od kada se prvi put praktikovalo, a to je bilo početkom 11. veka, 1018. godine, više od 10 vekova očuvalo na našim prostorima.

Trpeza nikako nije glavni deo slave ali je važno da bude posna. Kao što je u hramu sveštenik domaćin, u kući je prvosveštenica žena, majka. Uprkos burnim vremenima, kroz vekove, običaji za Svetog Nikolu nisu se promenili.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu, koji je zaštitnika putnika, moreplovaca i dece. Sveti Nikola je i jedan od najomiljenijih svetaca u našem narodu, ali i najčešća krsna slava u Srbiji.

Svečana posna trpeza porodice Mihajlović pripremljena je u čast njihovog zaštitnika.

"Jutros smo svi organizovano otišli u crkvu gde smo presekli kolač uz blagoslov našeg Oca", rekao je domaćin Nebojša Mihailović.

Sveti Nikola je slava koja se proslavlja isključivo posno.

"Od svog oca sam čula, da je slavu potrebno pripremiti najbolje što možemo. U skladu naravno sa mogućnostima. A svetac zaštitnik doma, koga i proslavljamo na današnji dan će to uzvratiti. Pod blagoslov i zaštitom našeg sveca će svi naši poduhvati u toku naredne godine biti uspešni", objasnila je Milica Mihajlović ponosna i vredna domaćica.

Ova svetkovina je tradicionalna u našem narodu i prenosi se vekovima sa kolena na koleno.