Britanski pisac postao najstariji dobitnik Bukerove nagrade: Roman o apokalipsi doneo mu priznanje

Nagrada mu je uručena na svečanosti u Londonu u ponedeljak uveče, a uz priznanje dobio je i novčanu nagradu od 50.000 funti.

Harison, koji već šest decenija objavljuje književna dela, nadmašio je dosadašnju rekorderku Margaret Atvud, koja je imala 79 godina kada je 2019. godine podelila Bukerovu nagradu za roman "The Testaments".

Roman "Kraj svega", njegovo 13. delo, žiri je izdvojio zbog "izvanrednog kvaliteta pisanja i ogromne ambicije".

Predsednica žirija Meri Bird izjavila je da je odluka o pobedniku doneta jednoglasno.

"To je knjiga koja vas potpuno okreće naglavačke, izaziva kiseli osmeh i, iznenađujuće s obzirom na temu, ostavlja vas s daškom optimizma", rekla je Bird.

Radnja romana smeštena je u Englesku bliske budućnosti, koju je pogodila misteriozna katastrofa. Glavni junak Filip Tenant preživljava sakupljajući predmete koje more izbacuje na obalu Kenta.

Njegov život menja se kada pronađe neobičan artefakt sposoban da transformiše i oponaša ljude, što ga uvlači u potragu koja će promeniti njegovu sudbinu, ali i sudbinu njegove tetke Marnije.

Iako je reč o postapokaliptičnom romanu, priča se ne oslanja samo na klasičnu radnju, već i na atmosferu i filozofska pitanja. Harison u delu provlači aluzije na Bregzit, pandemiju kovida 19 i sve veći uticaj tehnologije na svakodnevni život.

Govoreći o nastanku romana, autor je objasnio da ga je pokrenulo jednostavno pitanje: "Šta se događa kada sva naša očekivanja i objašnjenja sveta postanu trajna katastrofa, a mi ipak moramo da nastavimo da živimo svoje živote?"

Primajući nagradu, Harison je rekao da Buker ima važnu ulogu u "pejzažu industrijalizovane fikcije".

"Nisam očekivao da ću večeras biti ovde. Lako je pričati o tome kako ti se život promenio, ali čudno je kada se to zaista dogodi. Konačno se osećam kao pravi pisac, iako mi potpuno nedostaje samopouzdanja", rekao je autor.

Zahvalio je svom izdavaču Serpent's Tail i partneru Kasperu na strpljenju, opisujući sebe kao "potpunog ludaka".

"Niko ne piše roman sam. Imao sam toliko podrške tokom poslednjih 40 ili 50 godina da mi se u ovom trenutku čini da je moj doprinos najmanji“, poručio je.

Harison je rođen 1945. godine u Ragbiju u Engleskoj. Školu je napustio sa 18 godina, a tokom karijere napisao je brojna dela naučne fantastike. Među najpoznatijima su saga "Virikonijum" (1971–1984) i roman "Svetlost" iz 2002. godine, prvi deo trilogije "Kefahuči trakt", koji se smatraju značajnim ostvarenjima ovog žanra.

Žiri je tokom izbora pregledao 163 knjige, pre nego što je spisak suzio na šest finalista. Harisonov roman nadmašio je dela prethodnih dobitnika Bukerove nagrade Daglasa Stjuarta i Marlona Džejmsa, kao i knjige Elizabet Straut, Luka Kenarda i Rebeke Peri.

Svaki autor koji se našao u užem izboru dobio je novčanu nagradu od 2.500 funti.