Fejk njuz, internet trolovi, senzacionalizam: Kako smo došli do ove tačke?

Vazda su se ljudi "pecali" na neverovatne događaje koji se nikada nisu desili. Jedan od poznatijih primera je radijsko čitanje drame Orsona Velsa o napadu vanzemaljaca koje je krajem tridesetih izazvalo masovnu paniku američkih slušalaca. Ali, to je bilo pre gotovo jednog veka, ljudi nisu imali druge načine da se informišu. Sada bi trebalo da znamo bolje i da smo digitalno pismeniji, zar ne?

Pre samo dva meseca svi su govorili o delfinima i labudovima koji su se pojavili u Veneciji, a u jeku sveopšte panike tokom pandemije, pokazali smo posebnu vrstu podvojenosti pri konzumiranju medijskog sadržaja: sve više sumnjamo u informacije koje nam se "serviraju" a istovremeno sve više šerujemo fejk vesti, nedorečene informacije ili vesti iz krajnje sumnjivih izvora.

Veliki deo modernog digitalnog dezinformacionog pejzaža duguje svoj uspeh kolapsu tradicionalnog modela gejtkipinga, koji je istorijski upravljao informacionim pejzažem društava, navodi "Forbs". Građani su od rane dobi naučeni da prihvataju informacije koje im nude elite, od vlade do glavnih masovnih medija, pa sve do akademija.

Ovaj model je u određenoj meri bio delotvoran jer su vlade imale zakonsku snagu i fizičku prisilu da nametnu svoju verziju "istine" bez obzira na to da li odražava stvarnost. Mediji u eri posle Drugog svetskog rata reorganizovali su se tako da pružaju oblik obostrano ojačanog objektivnog prepričavanja događaja, dok se akademija suočila sa stručnim recenziranjem i uređivačkim procesima kako bi uklonila upitne teorije i eksperimente. Iako nesavršeni, ovi sistemi su u određenoj meri umanjili protok lažnih informacija.

U zapadnim društvima, gejtkiperi su pažljivo kontrolisali protok informacija, diktirajući događaje i narative koji su oblikovali nacionalnu agendu i javno mnjenje.

Moderni slom poverenja u naše institucije, zajedno sa kolapsom modela gejtkipera, značila je da je društvo odjednom potisnuto u informativnu prazninu bez odgovarajuće obuke za rigorozno procenjivanje informacija pred njima.

Foto: Getty Images, Mario Tama / Staff

Umesto da pretražimo mali broj pažljivo izabranih informacija, internet nas baca u gotovo neograničenu količinu (ne)kvalitetnih informacija, pa smo mi sami primorani da uložimo mnogo napora u potragu za tačnim uvidima. Pošto više nemamo toliko poverenja u profesionalnost novinara da pažljivo istražuju priče i filtriraju glasine i neistine od onoga što to nije, mi se okrećemo veb pretraživanju i kliknemo na prvi link, bez obzira na to koliko je izvor upitan. Ovo je posledica što rastućeg nepoverenja prema ljudima koji su zaduženi da pravovremeno obaveštavanje javnosti, što demokratizacije pristupa internetu i uređajima.

Treba dati prednost istinitim pričama, a ne brzini, pružiti prvenstvo tačnosti, a ne da se bude prvi. Robovanje kompetitivnosti nije samo odlika medijskog tržišta, nego i nas samih – mi želimo da budemo ti od kojih je naša tetka prvi put čula da je Tom Henks pripadnik satanističke sekte Bila Gejta.

Šta bi se desilo kada bismo zahtevali od svakog maturanta da nauči osnove istorijskog istraživanja, od razumevanja izvora, rešavanja sukobljenih informacija, gledanja nepreglednih informacija do utvrđivanja konačnog zaključka i svog poverenja u taj ishod?

Istraživači sa Univerziteta na Kipru smatraju da su potrebna široka bihevioralna, kognitivna i sociološka istraživanja da bi se našao dobar uvid u ljudske nagone i motive, verovanja i vrednosti, nivoe znanja i pismenosti, raspoloženja i odgovore na medijske poruke. Kao što smo već rekli, dezinformacije nisu nova pojava i dešavale su se i u okruženju tradicionalnih medija. Ono što čini ključnu razliku je brzina i opseg širenja lažnih informacija. Uslovljeni smo da na brze informacije reagujemo brzo, jer sledeća informacija stiže i pre nego što smo uspeli da procesuiramo prethodnu.

Zato sledeći put ako vidite neku vest, informaciju, izjavu ili tvit koji su toliko skandalozni i čudni, udahnite tri puta pre nego što ih pošaljete svojim prijateljima i široj rodbini – jer verovatno i jesu previše neverovatni da bi bili istiniti.