Ne samo viceve, već je Tito voleo i stripove

Oduševljene obožavatelje Marvelovog univerzuma trebalo bi unapred upozoriti: na ovoj izložbi nema superheroja. Umesto toga, u Berlinskom muzeju evropskih kultura trenutno se mogu videti antiheroji. Recimo "Lavanderman", junak od lavande koji se bori protiv bande na ostrvu Hvaru, hrvatskog strip-umetnika Vanča Repca. Lavanderman je čovek sa ljubičastim mišićima koji iz lavande crpi magične moći – ali ipak stalno propada. Ili "Horny Dyke" Helene Janečić, strip u kojem je glavni lik mlada lezbijka.

Tito je obožavao viceve, posebno one "zabranjene", a ovaj o Rusima mu je bio omiljeni

To nisu stripovi za masovni ukus, to su radovi sa alternativne strip-scene, gde se ne vodi previše brige o tome šta želi publika. Takva scena postoji odavno u zemljama jugoistočne Evrope, ali je teško izlazila izvan granica tih zemalja. Sa takvom praksom sada žele da prekinu u Berlinu i zato na izložbi "ComiXconnection" predstavljaju stripove umetnika iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije, Srbije, Slovenije i Mađarske.

Ne, sa Balkana ne dolaze samo gastarbajteri

"Kad je reč o stripu, ljudi gledaju samo prema zapadu", kaže kustoskinja izložbe Beate Vild i dodaje:

"Na Zapadu postoje sjajni festivali i odatle dolazi novac." Ali mnogi na tom Zapadu ne znaju da se isplati baciti pogled na to šta se radi na Balkanu. "Rasprostranjeno je verovanje da iz jugoistočne Evrope dolaze samo gastarbajteri", dodaje kustoskinja. Zato često nema interesovanja, a ni uvažavanja za umetnike iz tih zemalja.

Ali postoji još jedan problem kada je u pitanju strip-scena na Balkanu. Čak i u samim tim zemljama mnogi ne znaju šta se događa u susednim zemljama kada je reč o stripovima.

"To je tako, između ostalog, i zbog različitih jezika", kaže Beate Vild. Ali i zato što svaka zemlja ima svoju priču.

"Tito je, na primer, voleo stripove, tako da se strip-scena u bivšoj Jugoslaviji dobro razvijala", kaže berlinska kustoskinja. S druge strane, u Rumuniji su se stripovi pojavili tek nakon pada "Gvozdene zavese".

Povezivanje autora

Izložba želi da pokaže te razlike, ali istovremeno otkriva i ono što povezuje umetnike i crtače stripova iz jugoistočne Evrope. Teme kojima se bave su korupcija, populizam ili nasilje u porodici. Upadaju u oči i slični oblici naracije, crtanja i kolorisanja. Da bi takve sličnosti ili kontrasti bili razumljivi posetiocu, organizatori izložbe kombinuju stripove dva različita umetnika na jednom izložbenom zidu.

"Nemamo poseban deo za Hrvatsku, Rumuniju ili Srbiju", objašnjava Beate Vild koncept izložbe. Pre svega se radi o vezama iznad svih nacionalnih granica – odatle i naslov izložbe „ComiXconnection.“

"Glavna ideja je umrežavanje."

Ta ideja, smatra kustoskinja, ne bi trebalo da postoji samo na papiru. Ona bi trebalo da povezuje umetnike, izdavače i ljubitelje stripova.

Strip-dijalog

Da bi svaki posetilac razumeo izložbu – koja je u međuvremenu gostovala širom jugoistočne Evrope – svi stripovi morali su da budu prevedeni i na jezike tih zemalja. To je rezultiralo sa više od 40 različitih prevoda. Uložen je veliki trud i napor, ali koji kustoskinja veruje da se to i više nego isplatio: "Vremenom se među učesnicima u suštini stvorio nekakav zajednički identitet i mnogi smatraju da je sjajno to što su svi zajedno deo ovog projekta."

Najočitiji izraz te nove povezanosti je zajednički strip: deset umetnika iz pet različitih zemalja nacrtalo je sve faze izložbe. I taj rad može da se vidi i u Muzeju evropskih kultura u Berlinu, na izložbi koja traje do 1. juna 2020. godine. Berlin je ujedno i poslednja stanica putujuće izložbe – o kojoj se na Balkanu dosta izveštavalo. Crtači kao kreatori stripova nadaju se da će ljubitelji i izdavači stripova na zapadu napokon otkriti alternativni svet "devete umetnosti“ u jugoistočnoj Evropi.