Gebekli Tepe: Najstariji hram na svetu krije brojne tajne

Smešteno na jugu Turske, ovo drevno svetilište starije je od Stounhendža 6.000, a egipatskih piramida 5.000 godina.

Njim dominiraju delovi zida od krečnjaka visoki nešto manje od šest metara, isklesani u obliku slova "T" i prekriveni zanimljivim crtežima grabljivica i drugih divljih životinja. Tu se nalaze i brojni fragmenti ljudskih lobanja, uključujući i neke koje su očigledno oblikovani ljudskom rukom.

Ritual upotrebe ljudskih lobanja možda deluje užasavajuće većini ljudi danas, ali arheološka otkrića pokazuju da su lobanje bile korištene u ritualima širom Sredozemlja, pa i u Gebekli Tepe hramu, kako se zove ovaj turski hram.

Mesto iz kamenog doba, koje je postojalo mnogo pre točka i grnčarije, tokom poslednjih dvadeset godina intenzivno je istraživano, ali još niko ne može sa sigurnošću da tvrdi koja je njegova namena bila.

Međutim, studija objavljena u sredu u časopisu "Science Advances" otkriva da su ljudi ovde dolazili da odaju počast precima ili božanstvima, kao i obeleže važne prekretnice u životu pojedinaca. Ljudske lobanje, čiji su ostaci pronađeni u hramu, najverovatnije su im služile kao dekor.

"To je za njih sigurno bilo ubudljivo iskustvo", kaže Li Kler, profesorka Nemačkog arheološkog instituta i koordinator istraživanja u Gebekli Tepe.

"Zgrade su bile suterenske i tačno možete da zamislite baklje i udarce bubnjeva tokom njihovih rituala".

Arheolozi su pronašli gomile lobanja, odvojenih od ostatka skeleta, kao i lobanje dekorisane okerom i prekrivene glinom. Mnoge od njih su imale tragove grebanja, što sugeriše da su iskopavane iz grobova i da im je potom skidano sve preostalo tkivo.

Foto: Thinkstock

Tu su pronađeni i ostaci kakve istraživači nikad ranije nisu videli: sedam fragmenata lobanje, koji su pripadali trojici ljudi i u kojima su urezane duboke prave linije, a u jednom od njih je i izbušena rupa.

"Ove rezbarije su izuzetne", kaže Julija Greski, antropolog i paleopatolog iz Berlina, koja je predvodila istraživanje.

Udubljenja su duboka između 0,2 i 4 milimentra, a mikroskopske analize pokazuju da su napravljene uz pomoć kamenih alata. Fragmenti takođe nose pliće brazde koje su verovatno napravljene tokom procesa čišćenja.

Nema sumnje da su nastale posthumno, ali je vrlo verovatno da su pravljene nedugo po smrti pojedinaca kojima su pripadale.

Ipak, ove zanimljive fragmente obavija deo misterije. Dosad je otkriveno čak 408 delova ljudskih lobanja, ali je samo nekolicina ukrašena. Zašto? Da li su ukrašavane samo lobanje važnih ljudi u zajednici? Da li su nekada pripadale istrebljenim neprijateljima?

Autori su takođe primetili da brazde verovatno nisu bile dekorativne i da je jedna od njih izbušena, verovatno kako bi se kroz nju provukla nit. Ako je to tačno, brazde su možda urezane, kako bi držale nit na mestu, u slučaju da su lobanje visile s neke tavanice.

"Tumačimo ove brazde kao nešto što je trebalo da očuva oblik lobanje", kaže Kler. "Donja vilica uglavnom otpada, pa su brazde možda služile da drže neki kanap na mestu kojim je pričvršćena vilica".

I simboli uklesani na zidovima sugerišu da su lobanje igrale važnu ulogu u ritualima u hramu. Recimo, statua poznata kao Nosač darova, izgleda kao da drži ljudsku lobanju u rukama, dok je jedan obezglavljeni čovek oslikan na jednom od stubova u obliku slova "T". Takođe, pronađene su mnoge uzidane lobanje na mestu.

Za nova saznanja o Gebekli Tepe hramu, biće potrebno mnogo vremena, jer je on ogroman - zauzima oko 89.000 kvadratnih metara.

Iako arheolozi rade na ovom lokalitetu već dve decenije, nisu iskopali više od 10 odsto hrama.