"Sve što znamo o evoluciji čoveka je okrenuto naopačke"

Međutim, nova istraživanja 3,7 miliona godina starog fosilizovanog skeleta, primitivnog hominida, mogla bi dokazati da je sve što znamo o evoluciji izvrnuto naopačke.

Govoreći na Britanskom festivalu nauke u Svonsiju profesor Robin Krompton rekao je da su ljudi, čovekoliki majmuni i šimpanze evoluirali od zajedničkog pretka koji je hodao uspravno i živeo na drveću.

Prema tome, šimpanze su promenile svoj oblik tela, kako bi mogle da hodaju na četiri noge, dok su ljudi nastavili da koriste dve.

Dakle, nismo počeli da hodamo uspravno kada smo sišli s drveća, nego milionima godina pre toga.

Štaviše, profesor Krompton veruje i da su prvi alati kojima se čovek služio razvijeni još dok smo bili na granama. Dok su hodali uspravno, naši preci su se šakama pridržavali za drveće i postepeno došli na ideju da štapovi mogu imati mnoge namene.

Slika čoveka koji se uspravlja na zadnje noge je po njegovom mišljenju pogrešna.

“I šimpanze i ljudi su potekli od vrste koja je sličnija savremenom čoveku, nego savremenoj šimpanzi, ma koliko nam to zvučalo odbojno”, rekao je Krompton.

“Mi nismo životinje koje su ostavile drveće. Mi se odlično snalazimo na drveću, kad odlučimo da izujemo cipele i popnemo se.”

Drevni fosil Australopithecus hominid – iz istog roda iz kog je čuvena Lusi – otkriven je u Južnoafričkoj Republici još devedesetih, ali je njegovo izučavanje počelo tek prošle godine.

Dok je Lusi bila visoka svega 1,1 metar, južnoafrički fosil poznat kao Malo Stopalo bio je visine savremenih žena na Zapadu.

Krompton smatra da je Lusi bila “pigmej Australopithecusa”, baš kao što i danas postoje pigmeji Homo sapiensa.

Malo stopalo je najočuvaniji skelet Australopithecusa ikad pronađen i kosti obe noge su mu netaknute.

Krompton, koji je stručnjak za kompjutersko modelovanje hodanja i koji je radio na Lusi punih 20 godina, sada planira da utvrdi kako se kretao Malo Stopalo.

Pre dvadeset godina, on je izazvao kontroverzu tvrdeći da je Lusi hodala uspravno kao savremeni čovek, a smatra da će sa Malim Stopalom otkloniti svaku sumnju.

“Napravićemo kompjuterski model i više neće biti nagađanja. Znamo koliko su mu bile duge noge i tako tačno možemo ustanoviti kako je hodao. Već smo nešto uradili. Karlica još nije rekonstruisana, ali je uito u toku”, rekao je on za “Independent”.

Još ima ljudi koji veruju da je Lusi išla na sve četiri noge, ali profesor Krompton smatra da se njihov broj smanjuje.

Nedavna studija je pokazala da je Lusi umrla od posledica pada s drveta, što sugeriše da nije bila vešta u održavanju ravnoteže na granama i da je hodala uspravno.

Zanimljivo je da Krompton odbacuje tu ideju i kaže da i šimpanze ponekad padaju s drveća i nekad čak i poginu zbog toga.

Još jedan ključni dokaz da je čovek evoluirao da hoda uspravno je naše stopalo. Dugo se mislilo da je njegov ravan i fiksiran oblik dokaz da možemo biti stabilni samo na ravnom tlu, ali Krompton kaže da nismo toliko različiti od gorila.

On kaže da ima dokaze da su ukrućene tetive i mišići ono što naše stopalo čini ravnim, a ne struktura kostiju.

“Ljudi imaju fleksibilna stopala baš kao i ostali primati. Nema ništa posebno u njima i čak liče na stopala gorila”, kaže on.