Glumci iz "Mućki": Kako je bilo u koži Delboja i Rodnija

Prijem prve epizode bio je prilično mlak, ali je ubrzo postala jedna od omiljenih serija svih vremena.

Zvezde serije Dejvid Džejson, koji je igrao “trgovca” Dela Trotera i Nikolas Lindherst ("Rodni"), otkrili su u novoj knjizi Stiva Klarka “Only Fools and Horses - The Official Inside Story “ kako je bilo u koži kultnih likova.

Del Troter: Heroj, zlikovac i iscelitelj

Uvek sam Dela video kao nekog modernog Robina Huda, iako nikad nije opljačkao nikog. Sve je rešavao dogovorom. Nije ga bilo briga odakle potiču stvari koje prodaje – samo koliko može da zaradi.

Jedini razlog zbog kog je bio neuspešan, je taj što za krupnije stvari treba mozak. Da je Del s istim žarom s kojim se borio za šaku novčića od prodaje smeća, pravio krupnije poteze, on i Rodni bi mnogo ranije postali milioneri.

U svom maniru bio je čovek koji zna sve. Del nije birao koga će “odrati” – crnca, belca, Kineza, Jevreja... Svi su za njega bili jednaki. Kad smo već kod toga, prema ljudima je uvek bio fer i nikad nije uzimao novac od starih i nejakih. Takođe, brinuo je o ljudima i mislim da je baš to deo njegovog šarma. Del je poštovao starije i na neki način bio je moralan i pošten – pa, barem pošteno nepošten.

Del je bio toliko voljen lik, da su mi stvarni ljudi pisali da je pomogao nekim osobama da izađu iz kome. Oni su mi tražili da snimim poruku za njihove bližnje koji su u komi i da im se obratim glasom Delboja.

Upalilo je! Zahvaljivali su mi se. To je za mene najbolji aspekt toga što sam igrao Dela. Mislim da sam srećnik što sam mogao da pomognem. To je neverovatna moć.

Moje omiljene epizode

Volim vizuelne stvari, jer sam vizuelno orijentisan glumac. Volim epizodu s lusterom i onu u kojoj del pada u baru. Bilo je jako zabavno snimati ih i jedva sam čekao da ujutru ustanem i idem na probe.

Izmišljali smo stvari i divne replike. Sećam se da je Roni Barker (britanski komičar, glumac i pisac prim. prev.) jednom prilikom rekao: “Zar ovo nije divno?” Ja sam pitao: “Šta?” A on mi kaže: “Pa, dobijamo odličnu platu što nekog zasmejavamo”. Nikad to nisam zaboravio. Bio je u pravu.

Bio je to srećan život. Dobijete dobru platu da radite nešto što volite i da zasmejavate sebe i druge. Ko bi se bunio?

Upoznavanje sa stvarnim Del Bojem

Derek Hokli vodio je građevinsku firmu i renovirao je pabove širom istočnog Londona. Pozvao nas je u svoju kancelariju koju je imao u dvorištu. Imao je malu jareću bradu i bio je uvek užasno dobro doteran. Uvek je imao čistu, besprekorno ispeglanu košulju, elegantno odelo, sav nakit, uglancane cipele i kaput od kamilje dlake. Smatrao je da je veoma elegantan i ono što nisam mogao sebi da izbijem iz glave je kako čovek koji tako izgleda može da ima takav “kokni” izgovor. To me je fasciniralo.

Izgledao je kao da bi mogao biti knjigovođa, ili vojni činovnik, pa čak i član kraljevske porodice, a govorio je kao kočijaš sa akcentom Ist Enda koji biste mogli seći nožem. Nešto slično Delboju.

Bio je divan lik i što sam ga bolje poznavao, to sam bolje razumeo njegove reči: “Što je džabe i Bogu je drago” i “Ne pitaj odakle mi”.

Kažu da “odelo čini čoveka”, a ja mislim da je on baš zbog toga imao prednost u odnosu na druge građevinare. Kada se Derek negde pojavljivao, svi su ga pamtili. Izgledao je kao neko ko ima novca i ostavljao je utisak.

Zato sam odlučio da iskoristim ponešto od stava Dereka Hoknija i njegovog stila oblačenja i da to primenim na Delboju. Dakle, iako su Delboj, Rodni i deka živeli u stanu u Pekamu, glava porodice trošila je mnogo novca na izgled i to je bilo prilično smešno. Mogli su gladovati, ali je Del morao da ima novu kravatu. Rodni, za razliku od njega, imao je uvek istu odeću, kao i deka. Del nije razumeo da preteruje. Mislio je da izgleda elegantno. Nekad zaista jeste, ali je uglavnom izgledao užasno.

Suveniri

Imam nekoliko flaša “Pekamske izvorske vode”. Čuvaću ih zauvek. Neću ih piti. Ipak, to je BBC-eva voda. Uostalom, da li biste vi popili nešto što je napravio Del Troter? Imam i nekoliko majica sa snimanja i imam jednu Delovu kapu.

Nikolas Linhurst o Rodniju

Bio je nevin i zaštićen od stvarnog sveta, jer je njegov brat brinuo o svim ružnim i realnim stvarima. Bio sam, a verovatno sam i dalje, vrlo čudan i nespretan i trudio sam se da te svoje osobine dodatno naglasim igrajući tu ulogu.

Zasnovao sam ga na mlađem bratu jednog prijatelja, koji je oduvek želeo da bude deo ekipe. Takav je i Rodni. Uvek pokušava da bude kul i to mu uvek propadne.

Sećam se da smo prvog dana snimanja postavljali pijačne tezge. Napravili smo pauzu jer je kiša lila kao iz kabla i stajao sam sa kišobranom, čekajući da nastavimo.

Pritrčala mi je jedna devojčica i stala pod moj kišobran. Videla je kameru i ljude koji su stajali oko mene i pitala me šta radimo. “Pravimo tv program”, rekao sam joj. “A kako se zove?” “Only Fools and Horses”, odgovorio sam (u doslovnom prevodu "Samo budale i konji") . Razmišljala je o tome i gledala nas tako na kiši, pa je rekla: “A gde su onda konji?”