"Novi horizonti" u misiji otkrivanja istorije Sunčevog sistema

Objekat poznat kao 2014 MU69 trebalo bi da je ostao nepromenjen još od vremena nastanka Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina. Naučnici planiraju da iskoriste sve kamere i druge instrumente koje su im približile Pluton, ali ovog puta kako bi otkrili gradivne elemente planeta, fragmente energije Sunca i granice svemira.

Tim koji upravlja misijom iz Džons Hopkins Laboratorije za primenjenu fiziku predstavio je planove prošlog meseca, a prolazak pored malog dela zaleđene materije zakazan je za Novu godinu 2019. Ako NASA dozvoli, produžena misija “New Horizon” prikazaće nam izbliza nešto što je naučnicima izgledalo samo kao bleda tačka na nebu.

“Nema drugog načina da je vidimo”, kaže Kenet R. Sembač, direktor Instituta za svemirski teleskop u Baltimoru, koji je pomogao naučnicima iz “Hopkinsa” da pronađu objekat.

“Čak i najveći i najmoćniji teleskopi ne mogu nam reći više o nebeskim telima, od onoga što možemo saznati kad im se približimo”.

Objekat se nalazi u orbiti Sunca u Kojperovom pojasu i budući da je “netaknut” prevelikim uticajem Sunca ili planeta, idealan je za proučavanje istorije Sunčevog sistema.

“To je možda i najprimitivniji objekat u Sunčevom sistemu”, kaže Hal Viver, naučnik koji radi na “New Horizons” projektu.

Iako je to prva NASA misija koja će se tako udaljiti od Zemlje, mogu se očekivati velika nova otkrića. Pioneer10, Voyager 1 i 2 takođe su prošli kroz Kojperov pojas pre više decenija, ali nijedna sonda nije izbliza posmatrala objekte.

“New Horizons” ima dve kamere koje bi trebalo da naprave detaljne fotografije 2014 MU69, možda i preciznije od Plutonovih.

Ipak, mnogo više informacija trebalo bi da prikupi spektrografskim instrumentima, koji beleže radijaciju i tako tumače sastav i karakteristike nebeskog tela. Ako je 2014 MU69 zaista netaknuti ostatak ranog Sunčevog sistema, ta informacija mogla bi da promeni sve što znamo o našem “komšiluku”.

Inače, letelica radi “besprekorno”, kažu NASA naučnici, pa iako njen termoelektrični generator postepeno gubi moć, trebalo bi da traje bar do tridesetih godina ovog veka.