Kad šume nasele krovove zgrada...

U milanskoj četvrti Porta Nuova, pogledi su prikovani za dva šumovita nebodera, gde žive neke poznate ličnosti poput Ivana Perišića, hrvatskog fudbalera Intera. Borovi, višnje, jabuke, masline, bukve... Na svakom balkonu rastu desetine biljaka i drveća, probrano i postavljeno po izdržljivosti za vetar, i u skladu sa svojim potrebama za svetlošću ili vlagom. Ovaj projekat je "nastao iz moje opsesije drvećem" i razmišljanja o tome "kako bi ono moglo postati suštinska komponenta arhitekture", rekao je Stefano Boeri za AFP. Njegov pristup je i ekološki: "Bio sam u Dubaiju 2007. godine, i gledao taj grad koji je porastao usred pustinje, s više od 200 staklenih kula koje umnožavaju efekat vrućine", podseća on. Tako je nastala ideja o zgradi koja, "pored održavanja života, može doprineti smanjenju zagađenja grada, jer drveće apsorbuju mikro-čestice i CO2". "Gradovi sada proizvode oko 75% CO2 prisutnog u atmosferi", a "unositi više drveća u grad, znači značiti boriti se protiv neprijatelja na licu mesta", naglašava arhitekta. "Bosko vertikale", sastavljena od dve kule od 110 i 76 metara, nastala je u jesen 2014. godine.

Druge građevine sa manje ili više vegetacije su na drugim mestima u svetu, posebno u Singapuru i Parizu gde je "Tauer flauer" (Tower Flower - Cvetni toranj). Ali, veličina i originalnost "Bosko vertikale", sa svojih 20.000 biljaka i drveća, donela mu je 2014. godine prestižnu međunarodnu nagradu "Hajrajz" (Highrise Award) u Frankfurtu, i 2015. godine titulu najbolje i najinovativnije zgrade na svetu "Saveta za visoke zgrade i gradski habitat", u Čicagu (Council on Tall Buildings and Urban Habitat).

Foto: Gettyimages

"Jedinstvena stvar je stanovati ovde, mi smo u direktnom kontaktu s biljkama, i to usred centra grada i u super modernom neboderu", kaže Simona Pici koja iz svog stana na 14. spratu vidi planine. "Biljke su se dosta razvile u poslednje tri godine, vidimo kako se menjaju tokom godišnjih doba", kaže ona sa osmehom. Boeri je tri godine radio s botaničarima da bi napravio rasadnik sa hiljadu stabala "koja su 'školovana' da rastu pod određenim uslovima", a zatim ih je presadio. Izazovi su pritom mnogobrojni: veličina i struktura balkona i parapeta namenjenih da se prilagode vegetaciji, način "fiksiranja" korena drveća, uz to težina i sastav zemlje. Testovi otpornosti su čak sprovedeni u centru za uragan u Majamiju. "Za svakog stanara u zgradi, tu su po dva drveta, 10 žbunova i 40 cvetnih biljki", kaže Boeri.

Projekat sadrži i "angažovanje" 9.000 buba-mara za suzbijanje štetočina, umesto pesticida, a one se umnožavaju svakih nekoliko nedelja. "Izuzetna stvar koju nismo očekivali je neverovatna brojnost ptica koje su se tu ugnezdile. Imamo male sokolove na krovovima, i druge vrste koje su ranije napustile grad Milano", raduje se arhitekta. Boeri i njegov tim sada rade na desetak projekata "Bosko vertiale" po svetu: Lozana - Švajcarska, Utreht - Holandija, Sao Paolo - Brazil, Tirana - Albanija...

Foto: Gettyimages

U Ajndhovenu, u Holandiji, cilj je izgradnja socijalnog stanovanja - sasvim drugačijeg od luksuznih stanova milanskog "Bosko vertikale", koji koštaju u proseku 11.000 evra po kvadratnom metru. "Ovaj projekat mi se veoma dopada", kaže Boeri, objašnjavajući da je to izvodljivo jer je drveće jeftino. U Kini, u Nanđingu, gradi dve kule, hotel u Šangaju je planiran, dok se u Liužuu trba da poraste "šumarski grad" sa oko 200 zgrada.

"Kina sada shvata dramatičan problem zagađenja vazduha, ali i divlje urbanizacije", kaže arhitekta. "Kada po 15 miliona seljaka svake godine napusti selo i dođe u grad, mora se razmišljati o odgovorima, o novim zelenim gradovima", dodaje on. Upravo zato je odlučio da ne patentira "Bosko vertikale" i da čak u jednoj knjizi otkrije "sve tajne i tehnike".

"Bio bih srećan ako bi to postao način za razvoj gradova", kaže on.