Povratak dugodlakih lutalica

Mangulice, autohtone svinje sa mnogo masti i dugačkim kovrdžavim čekinjama, glavni srpski izvozni artikal tokom XIX veka, umalo da iščeznu kao rasa zbog nedovoljne isplativosti gajenja. Ipak, našle su utočište na desetak farmi širom Srbije gde žive u autentičnim uslovima. Odgajivači imaju novu računicu zasnovanu na „zdravom“ mesu mangulice.

Napisala: Dragana Nikoletić
Snimio: Aleksandar Plavevski
Izvor: National Geographic Srbija

Život

Izvor: B92

Ponedeljak, 10.03.2008.

12:00

Default images

Na obodu valovite Deliblatske peščare, na obali dunavskog rukavca Đurica, pase krdo kovrdžavih svinja mangulica. Izriju puža, pronađu školjku, hitro pokupe dudinju koja je upravo pala sa drveta. Čuvar Tibi se prodere „mali, mali, mali“, a one dotrče iz svih pravaca i zbiju se u gomilu, otimajući se oko bačenog kukuruza.

Ali, Tibi tada pravi grešku slučajno pričepivši nogom mladunče. Ono zaskiči iz sveg glasa, na šta se iz halapljivog krda izdvoji razgoropađena majka koja u odbrani potomka nasrće na Tibija i ugrize ga za prst.

„Njen instinkt je vrlo oštar jer ima izražen divlji gen koji je stalno opominje da je njena prarođaka imala više prirodnih neprijatelja“, kaže Tibi kao da pravda agresivnu krmaču, obmotavajući povređeni prst papirnatom maramicom. Razneženo gleda kako se mangulice bore oko kukuruza. Svakoj od njih na farmi „Labudovo okno“, čiji je suvlasnik, zna ime i karakter.

Leti ih tera na ispašu, a zimi drži zatvorene u oboru. Ako bi ih pustio na okolne livade, one bi, večito gladne, raskopale i potamanile tek iznikle izdanke. Ovako dobijaju kuvani krompir, jabuke i poslasticu za sve sezone - krunjeni kukuruz.

Mangulica je nastala od divlje svinje, preko takozvane „šumadinke“, glavnog srpskog izvoznog „brenda“ u vreme vladavine Miloša Obrenovića. Knez Miloš je 1833. godine poklonio 10 krmača i 2 nerasta ove rase vojvodi Jozefu Palatinošu u Mađarsku, gde su je ukrstili sa svinjom „bakonji“ i dobili belu mangulicu. Srpska lasasta ili crna mangulica nastala je oplemenjivanjem „šumadinke“ u domaćim uslovima. Smatra se autohtonim sojem.

Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti, mangulica je tokom XIX veka bila vrlo popularna u obema zemljama, Srbiji i Mađarskoj. Tada je evropsko tržište, osim mesa, tražilo mast i slaninu. Tako je nastao čuveni „put svinja“, na kojem su mangulice bez problema savladavale stotinama kilometara dug put, od rodnih vojvođanskih i mađarskih šumaraka do klanica u Beču. Svinje su prodavane kupcima u Austriji, ali i drugim okolnim evropskim državama. „Putem svinja“ u Beč i Budimpeštu peške je terano godišnje oko 450.000 jedinki. Ime koje znači „svinja sa dosta masti“ mangulici je dao Vuk Karadžić. Na nemačkom govornom području ona se zove „wollschwein“, odnosno „vunasta svinja“.

Međutim, ova neverovatno izdržljiva autohtona rasa umalo je izumrla proteklih decenija. Potpuno je potisnuta zato što traži mnogo otvorenog prostora i prasi svega četiri do šest mladunaca, za razliku od mesnatih rasa koje oprase i do dvadeset. Pored toga, mangulica može da postane majka tek sa navršenom godinom, dok je plemenita svinja polno zrela za svega 6 do 8 meseci. Takođe, mangulici treba godinu i po do dve da dostigne 100 kilograma, dok je plemenitoj konkurentkinji za ovu telesnu masu dovoljno i manje od sedam meseci uzrasta. I, što je možda bilo najpresudnije, razmera mesa i slanine daleko je izdašnija kod belih svinja, dobijenih dugogodišnjim oplemenjivanjem.

„Mangulica je bila gotovo nestala iz Srbije, čuvala se samo u poljoprivrednim školama u Rumi i Mačvanskom Prnjavoru, na oglednim dobrima, da bi se učenici veterinarske i poljoprivredne struke učili o genetskim resursima, odnosno, da bi videli kako je izgledala srpska prasvinja“, objašnjava biolog Jovan Bradvarović, drugi suvlasnik „Labudovog okna“ i firme „Kasting“ za uzgoj mangulica.

„Šiška“ i „šumadinka“, takođe autohtone, kako kaže, već su bile nestale. Međutim, posle bombardovanja 1999. godine, škole više nisu mogle da prehrane celokupna ogledna krda. Naravno, presudila je isplativost gajenja plemenitih u odnosu na masne mangulice.

Čelnici Ministarstva poljoprivrede hteli su te godine da spasu „otpisane“ čupave svinje tako što bi ih pustili u Deliblatsku peščaru. Ali, u tom slučaju one bi se parile sa divljim svinjama i izgubile genetska svojstva mangulice. Ili bi ih pojeli vukovi, zaključuje Bradvarović.

Tako su mangulice, po ugledu na prirodne rezervate u Mađarskoj, razdeljene po Srbiji. Danas se organizovano gaje u Sremskoj Mitrovici – u Prirodnom rezervatu „Zasavica“, Beloj Crkvi, Mačvanskom Prnjavoru, Deliblatskoj peščari, Subotici i Dimitrovgradu, ali i na novim lokacijama u okolini Bele Palanke, Paraćina i na još nekim mestima. Na području opštine Dimitrovgrad četiri poljoprivredna gazdinstva trenutno odgaja oko 100 mangulica, uz savetodavnu i materijalnu podršku Prirodnjačkog društva Natura Balkanika. Poljoprivredna gazdinstva koja odgajaju mangulicu u Srbiji dobijaju od države godišnju finansijsku podršku u iznosu od 7000 dinara po priplodnom grlu jer bi njihov nestanak doveo do nepovratnog gubitka dela genetičke varijabilnosti.

Osim zbog dragocenosti čuvanja genske kombinacije, koja ovu svinju čini drugačijom od takozvanih plemenitih rasa, uzgajivači se opredeljuju za uzgoj mangulica jer se, kako tvrde, „i onaj ko se prejede njenog mesa oseća lako kao da je jeo ribu“.

Ovu „lakoću“ mangulica duguje takozvanom korisnom (HLD) holesterolu, koji sprečava negativan (HLH) holesterol da se nagomila na zidovima arterija. Mangulica, kažu uzgajivači, sadrži samo ovaj prvi jer slobodno luta i hrani se onim što nađe u prirodi, a ne koncentratom kao rasne rođake. Medicinski stručnjaci se, sa druge strane, još spore oko štetnosti holesterola, ali se slažu oko činjenice da u mesu mangulice ima više braon masnog tkiva, metabolički mnogo aktivnijeg od belog, koje je, kako kaže dr Vladimir Jorga, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, lakše za varenje.

U opštoj pomami za zdravom ishranom, potrošačima su ovakve preporuke dovoljne. Prerađevine od mangulice veoma su tražene i mnogo skuplje od kobasice, pršute, kavurme... napravljenih od bele svinje.

Iz ovih razloga mangulice su u Srbiji spasene, a samo „Kasting“ je za osam godina uspeo da broj svinja podigne sa deset na 1200, od kojih 50 čini matično stado. Kolju se uglavnom nerasti, dok krmače „pretiču“ da bi se ponovo prasile i održavale broj stada. Na deset prasica spase se i po jedan vepar jer podmlatku mora da se obezbedi širi genetski spektar. Veprovi mangulani su, kažu, „veliki švaleri“ i „spopadaju“ domaće svinje sa okolnih salaša, ali pošto su melezi ukusni, sve se završi na šalama među komšijama. Svinje se čuvaju uz pomoć specijalnih pasa – pulina, čija je dlaka ukovrdžana kao u mangulice, pa ih je nekad iz daljine nemoguće razlikovati.

Srpski proizvođači sada se bore da zaštite crnu, lasastu mangulicu kao domaći brend. Mađari su bili brži i već brendirali svoju belu kovrdžavu svinju, pod opštim imenom mangulica, ne precizirajući varijetet, odnosno određenu boju. Priznaju da je crna srpska, i to da su i bela i crna nastale od „šumadinke“, poklona kneza Miloša vojvodi Palatinošu.

„Lasasti soj mangulice je selekcionisan u Sremu, u okolini Rume (selo Buđanovci), pa su ga zvali još i buđanovačka svinja. Dobila je ime po boji koja podseća na lastin rep. Stvorena je u poboljšanim uslovima odgajivanja, nege i ishrane, odnosno, oplemenjivanjem „šumadinke“, precizira dr Milica Petrović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Međutim, selekcija lasastog soja mangulice nije bila sistematska i planska, kao što je to bio slučaj sa belim mađarskim sojem, i zbog toga su grla neujednačena po fenotipu, objašnjava profesorka.

„Srbija nikada neće biti dobra u proizvodnji automobila, ali ono što može da postigne je ekstenzivna proizvodnja stoke, što podrazumeva zdravu ishranu i držanje van torova“, objašnjava Slobodan Simić, direktor Prirodnog rezervata „Zasavica“ važnost gajenja mangulica. Evropa traži, kako kaže, zdravu hranu, a Srbija može da joj to obezbedi ako bi opustele srpske pašnjake nastanila mangulicama.

Dakle, prema mišljenju domaćih stručnjaka, Srbija bi širenje mangularstva trebalo da vidi kao misiju.

NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA U MARTOVSKOM BROJU DONOSI:

Um životinja
Inteligentna bića s kojima delimo planetu pokazuju da ljudi nisu jedina stvorenja sposobna da izume, planiraju ili promisle.

Pioniri Pacifika
Važni arheološki nalazi pomažu stručnjacima da uklope delove složene slagalice: kako su putnici u jednostavnim kanuima uspeli da nasele rasuta ostrva Tihog okeana.

Butanski eksperiment
Malo kraljevstvo na Himalajima menja siromaštvo i izolaciju za projekat Opštenarodne sreće i smeo pokret ka demokratiji.

Božja čestica
Fizičari polažu velike nade u novi evropski divovski razbijač atoma – žele ni manje ni više, nego da razbiju šifru materijalnog svemira.

Više o martovskom izdanju National Geographic Srbija saznajte na www.nationalgeographic-srbija.com.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 4

Pogledaj komentare

4 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Bure baruta pred eksplozijom: Počinje veliki rat?

Bliski istok, zbog promene ravnoteže snaga i dubokih kriza, pre svega palestinsko-izraelske, može se smatrati buretom baruta i ima potencijal da dovede ne samo do regionalnog sukoba, već i do globalnog konflikta.

20:40

17.4.2024.

1 d

Svet

Uništeno; Zelenski: Hvala na preciznosti

U ukrajinskom napadu na vojni aerodrom na Krimu u sredu ozbiljno su oštećena četiri lansera raketa, tri radarske stanice i druga oprema, saopštila je danas Ukrajinska vojna obaveštajna agencija.

14:21

18.4.2024.

14 h

Politika

Mediji: Ultimatum za Srbiju

Višegodišnja dilema "Kosovo ili Evropska unija", koja je lebdela nad Srbijom, dobiće svoj praktični izraz sledeće nedelje, pišu mediji.

13:01

17.4.2024.

1 d

Podeli: