Šta niste znali o Ajnštajnu?

Albert Ajnštajn je bio teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. Rođen je u 14. marta 1879. godine u Ulmu, u Nemačkoj, a preminuo je 18. aprila 1955. godine u Prinstonu u Nju Džerziju, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Albert Ajnštajn je formulisao Specijalnu i Opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc^2), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda“) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike.

Da li je Ajnštajn bio loš učenik?

Ajnštajn je imao problema u učenju jezika dok je bio mali. Roditelji su ga čak vodili i kod doktora. Takođe je bio buntovnik, pa su ga iz jedne škole izbacili. Ali su upravo ovakve stvari od njega stvorile genijalca. Njegov odnos sa autorititetima je omogućio da može da preispituje dotadašnje znanje. Njegov spor verbalni razvoj odveo ga je na put bavljenja prostorom i vremenom, što je za većinu odraslih bilo prevaziđena tema. Sa pet godina je dobio kompas od svoga oca, a do kraja života se bavio magnetnim poljem. A voleo je da o svetu razmišlja više u slikama nego u rečima.

Kakav je bio sa matematikom?

Jedno od najuvreženijih mišljenja o Ajnštajnu jeste da je bio loš u matematici. Često se o ovoj informaciji govori kao o onome o čemu svi znaju, na web sajtovima i u knjigama koje motivišu manje uspešne studente da nastave dalje. Ukoliko na Googleu uneste pojam „Ajnštajn loš u matematici“ dobićete preko 500.000 linkova, a ova činjenica se pojavila čak i u Riplijevoj rubrici „Verovali ili ne“.

Iako Ajnštajnov život nudi mnogo životnih ironija, ovo nije jedna od njih. Kada su 1935. godine pokazali Ajnštajnu Riplijev tekst o tome kako je pao na ispitu iz matematike, on se glasno nasmejao. Odgovorio je da nikad nije pao iz matematike, i da je pre svoje 15 godine raazumeo diferencijalne jednačine i integralni račun. U osnovnoj školi bio je među najboljima i preko svih očekivanja za prosečno znanje matematike. Sa 12 godina, je prema njegovoj sestri, bio je veoma uspešan u rešavanju problema u naprednoj aritmetici, pa je planirao da se sam bavi geometrijom i algebrom. Roditelji su mu zbog toga kupili napredne zbirke zadataka kako bih ih provežbavao tokom letnjeg raspusta. Ne samo da je uspešno rešavao probleme i zadatke, nego je pokušavao i da izvede teoreme na svoj način.

Da li je više voleo da razmišlja u slikama nego u rečima?

Da, njegovi najveći prodori su bili napravljeni zahvaljujući vizuelnim ogledima i slikama u glavi a ne eksperimentisanjem u laboratorijama. U pitanju su takozvani misaoni eksperimenti. Sa 16 godina je pokušao da zamisli sebe kako jaše na svetlosnom zraku. Pitanje je da li bi u tom slučaju, kada posmatrač dosegne brzinu svetlosti u stvari videti nepokretne svetlosne zrake. Problem je bio što su Maksvelove jednačine to zabranjivale. On je znao da je matematika jezik kojim priroda opisuje svoja čuda, pa je on mogao da zamišlja vizuelizaciju jednačina. Narednih deset godina je posvetio ovakvim misaonim eksperimentima i tako došao do Specijalne teorije relativnosti.

Kojim misaonim eksperimentom je došao do Opšte teorije relativnosti?

Do Opšte teorije reltivnosti je došao zamišljajujući čoveka koji se nalazi u liftu koji slobodno pada. Čovek bi u tom slučaju slobodno lebdeo, a sve što bi izvadio iz džepa bi takođe slobodno lebdelo oko njega. Isto ovo bi se dešavalo kada bi se čovek nalazio u istoj kabini lifta negde u svemiru. Istovremeno možemo zamisliti čoveka koji se nalazi u kabini koja se ubrzano kreće ka gore, kroz svemir. Za čoveka bi to izgledalo kao da ga privlači gravitacija. Iz jednakosti ubrzanog kretanja i gravitacije izveo je Opštu teoriju gravitacije.

Kakav misaoni eksperiment može objasniti gravitaciju?

Ukoliko zamsilimo cirkuski trambolinu po kojoj skaču i odbacuju se cirkuzanti, ona će nam biti dobar porimer za opis prostora. U koliko na njega stavimo neku malo težu kuglu, primetićemo da se prostor uvio na unutra. Ukoliko sada sa ivice tramboline pustimo nekoliko bilijarskih kugli primetićemo da se one spiralno kreću ka kugli u centru. Na isti način Opšta teorija relativnosti objašnjava da masa zakrivljuje prostor i da je kretanje tela oko drugog tela u stvari zakrivljenost prostora.

Koja je Ajnštajnova čudesna godina?

Te, 1905. godine Ajnštajn je završio koledž, ali nije mogao da upiše doktorske studije, niti da se zapoosli na fakultetu. Zato se zaposlio kao ispitivač u Patentnom zaovdu. Tokom svog slobodnog vremena na poslu, napisao je 4 rada koja su unapredila fiziku. Prvi rad je o tome da se svetlost može smatrati i česticom i talasom. Drugim dokazuje postojanje atoma i molekula. U četvrtom radu objavljuje Specijalnu teorisju relativnosti, kojim objašnjava da prostor i vreme ne mogu biti apsolutni. U četvrtom objašnjava ekvivalenciju između mase i energije preko jedne od najpoznatijih formula E=mc^2.

Kako mu je izgledao lični život u to doba?

Jedina koja mu je pomagala u proveravanju proračuna jeste Mileva Marić, povučena srpkinja koja je bila jedina žena na njegovim studijama. Zaljubili su se i dobili vanbračnu ćerku, koju su dali na usvajanje, i pre nego što ju je on video. Nakon toga su se venčali, i dobili dva sina. Međutim brak se zatim raspao. Ajnštajn je Milevi ponudio sledeći dogovor: pošto je pretpostavljao da će za jedan od radova iz 1905. godine dobiti Nobelovu nagradu, predložio je da njoj da celokupnu novčanu nagradu u zamenu za njen pristanak na razvod. Međutim zbog suviše radikalnih prodora u nauci, za nagradu je morao da sačeka do 1921. godine, a Mileva za nadoknadu.

Često se postavlja pitanje da li je i Mileva Marić zaslužila deo priznanja Nobelovog komiteta. Ona mu jeste pomagala oko matematičkih proračuna, ali detaljna analiza njihove prepiske, pokazuje da su svi novi koncpeti njegova ideja. Ovo, međutim, ne treba da umanji njen značaj u vremenu kojem je kao žena želela da bude fizičar.

Kako je Teorija relativnosti primljena?

U prvo vreme naučnici nisu bili ubeđeni u ispravnost novih teorija. Ali ajnštajn je predložio eksperimetn kojim se Opšta teorija može potvrditi. Predložio je da se tokom Potpunog pomračenja Sunca 1919. godine posmatra na koji način Sunčeva gravitacija savija zrak svetlosti koji dolazi od udaljene zvezde koja se na nebu nalazi blizu Sunca. Naslovima u svim svetskim novinama Ajnštajn je nakon ppotvrde svoje teorije ušao u krug slavnih, kao kreator nove ere u nauci.

Kakve kulturne uticaje je učinio Albert Ajnštajn?

Skoro tri veka je na snazi bio mehanički svemir Isaka Njutna, zasnovan na na apsolutnim istinama i pravilima. Sve ovo je uticalo i na razvoj psihološkog shvatanja i povezanosti uzroka i posledice. Ajnštajn je uveo shvatanje da prostor i vreme zavise od posmatrača, tj referentnog sistema. Ovo očigledno ukidanje apsolutne izvesnosti, izledalo je jeretički. Indirektno, relativnost je povezana sa novim relaitvizmom u moralu, umetnosti, i politici. U vazduhu se osećao novi pokret u svim sverama: Pikaso, Frojd, Stravinski, Džojs...

Kakvu je njegov odnos sa Jevrejima?

Njegova veza sa Jevrejskim narodom je bila najjača spona u njegovom životu, iako nije sprovodio religijske rituale i običaje. Postojale su anti-semitkse reakcije kako na njegovu javnu popularnost tako i na jeretički duh koje su njegove teorije često u javnosti imale. Ali upravo je ovaj anti-semitizam koji je i sam osecao, uticao da se još više identifikuje sa svojim narodom. Njegovo prvo putovanje u SAD je bilo kako bi prikupljao novac za Cionistički pokret, da bi 1933. godine pobegao od Hitlera i preselio se u prinston. Pred kraj njegovog života nudjeno mu je da bude prvi predsednik Izraela, što je odbio.

Da li je verovao u Boga?

Da. Duboko je verovao da se Božje delo može videti u harmoniji prirodnih zakona i lepoti svega što postoji. Često je pominjao Boga u svojim raspravama, kao npr kada je rečenicom „Bog ne baca kockice“ protivio kvantnoj mehanici. Kada bi ga upitali direktno da li veruje u Boga, eksplicitno je odgovorio sa – da, uz obrazloženje: „Mi se, kao čovečanstvo, nalazimo u situaciji kao da smo malo dete koje ulazi u biblioteku punu knjiga na raznim jezicima. Dete zna da je neko morao da napiše te knjige. Ne zna na koji način. Ne razume jezik na kojem su knjige napisane. Dete pretpostavlja da postoji nekakvo misteriozno pravilo po kojem su knjige uređene, ali ne zna kako ono glasi. Mi vidimo svemir koji je lepo uređen i koji poštuje određena pravila, ali samo nejasno razumemo ta pravila“.

Da li su njegove teorije prošle test vremena?

Da. Ajnštajnova teorija utiče na širok segment nauka od beskonačno malog do beskonačno velikog. Ceo vek nakon njegovog uspeha mi i dalje živimo u njegovom svemiru. Fotoelektrične ćelije i TV, nuklearna energija i laseri, putovanje u svemir i poluprovodnici, su rezultati njegovih dostignuća. Tokom II svetskog rata potpisao je pismo predsedniku SAD Ruzveltu u kojem se traži pokretanje progrma za kontrukciju atomske bombe, a njegova jednačina koja govori o vezi između mase i energije mogla je da se razume u potpunosti u trenucima kreiranja oblaka oblika pečurke nakon prvih atomskih proba. Dve velike teorije kojima je on započeo XX vek su i dalje dva osnovna stuba savremene fizike.

Odnos prema kvantnoj mehanici

Veovao je da kvantna mehanika, koja je u svojim osnovama imala verovatnoće i neizvesnosti, ne daje potpuni opis univerzuma. Drugi deo svoje karijere je proveo pokušavajući da pronađe rupe u ovoj teoriji i da je uključi u sveobuhvatnu teoriju svega kako bi fizici vratio izvesnost i determenizam. Nije uspeo u ovome, ali nam ovaj pristup mnogo govori o njemu i njegovoj ličnosti.

Politički stavovi

Bio je pacifista, sve do pojave Hitlera koji ga je naterao da preispita svoje geopolitičke jednačine. Insistirao je na konstrukciji atomske bombe, ali je posle bio lider u pokretu koji je zahtevao kontrolu širenja nuklearnog naoružanja. Kao što je tražio teoriju objedinjenja u fizici, tako je mislio i da je ideja o federalizaciji sveta najbolji način da se zaustavi takmičenje nacija. Bio je borac za pravo na slobodu mišljenja i izgovorene reči.

Pred smrt 1955. godine je pisao govor povodom Izraelskog dana nezavisnosti koji je započeo rečima „Obraćam vam se, ne kao državljanin SAD, niti kao jevrejin, već kao ljudsko biće.“