Istraživanje: Nilski konji agresivno prskaju izmetom - samo na zvižduk stranca

Nova studija sada je otkrila da nilski konji ne vole strance - do te mere da će poprskati oblast izmetom na sam zvuk čudnih glasova nilskog konja.

"Otkrili smo da su vokalizacije nepoznate osobe izazvale jači odgovor u ponašanju od onih koje su proizveli pojedinci iz iste ili susedne grupe", kaže jedan od autora studije, bioakustičar sa Univerziteta Sent Etjen Nikolas Matevon.

"Pored toga što pokazuje da su nilski konji u stanju da identifikuju (druge nilske konje) na osnovu vokalnih znakova, naša studija naglašava da su grupe nilskih konja teritorijalni entiteti koji se ponašaju manje agresivno prema svojim susedima nego prema strancima".

Tim je otputovao u Specijalni rezervat Maputo u Mozambiku i počeo snimanjem poziva sedam grupa nilskih konja (Hippopotamus amphibius) preko tri jezera. Fokusirali su se na 'zviždanje' – najčešću vokalizaciju nilskog konja, koja se može čuti na velikim udaljenostima i smatra se da je deo komunikacije među životinjama.

"Proučavanje biologije ponašanja nilskih konja u divljini je komplikovano. Teško je, ako ne i nemoguće, identifikovati i obeležiti pojedince, a ponekad i veoma izazovno locirati ih. Nilski konji se hrane na kopnu uglavnom noću i prilično su usamljeni", pišu istraživači u njihovom listu.

"Tokom dana se okupljaju u grupama u vodi. Grupe nilskih konja društveno su strukturirane oko dominantnog mužjaka, promenljivog broja ženki i njihovih mladunaca i nekih perifernih mužjaka. Međutim, nejasno je da li pojedinci u njima čine stabilnu grupu koja brani teritoriju ili su organizovani po principu fisije i fuzije sa pojedincima koji se kreću iz jedne grupe u drugu."

Nakon što su istraživači snimili pozive, počeli su da trube nilskim konjima kako bi saznali kako će reagovati na svoju grupu, svoje komšije na istom jezeru ili nepoznatu grupu sa drugog jezera.

Tim je otkrio da su se reakcije ponašanja, kao što su uzvraćanje poziva, približavanje zvuku ili obeležavanje njihove teritorije izbacivanjem izmeta, javile kao odgovor na sva tri zvuka - ali stranci su prouzrokovali mnogo veći nivo balege. Dok su pojedinci odgovarali na pozive iz svih grupa, ponašanje obeležavanja (prskanje kake) je modulisano kategorijom poziva", piše tim.

"Grupni pozivi stranaca izazivaju više obeležavanja nego pozivi pojedinca iste grupe, dok nema značajne razlike između reakcija na pozive iz iste grupe ili iz susedne grupe".

Ovo je zanimljivo iz nekoliko razloga. Prvo, iako nilski konji izgledaju prilično opušteno i raspoređeno u svojim pojilima, njihovi brzi odgovori na pozive znače da životinje i dalje obraćaju veliku pažnju na svoju okolinu.

Drugo, ovo takođe sugeriše da su nilski konji manje agresivni prema svojim susedima nego prema strancima. Ovo ne funkcioniše uvek na ovaj način, jer će neke teritorijalne životinje biti agresivnije prema svojim susedima nego strancima.

Konačno, ovo bi takođe moglo da pruži način da se pomogne naporima za očuvanje kada se pomeraju nilski konji.

"Pre preseljenja grupe nilskih konja na novu lokaciju, jedna od mera predostrožnosti bi mogla biti da se njihov glas emituje sa zvučnika grupama koje su već prisutne, tako da se naviknu na njih i da se njihova agresija postepeno smanjuje", kaže Matevon.

"Mogao bi se razmotriti i reciprocitet, prema kome životinje koje se premeštaju treba navići na glasove svojih novih suseda pre nego što stignu".

Istraživanje je objavljeno u "Current Biology".