Misterija jednojajčanih blizanaca mogla bi biti rešena

Ukoliko bi se detaljnije istražio slučaj jednojajčanih blizanaca, on bi mogao da dovede do boljeg razumevanja kongenitalnih, odnosno, urođenih bolesti koje pogađaju blizance u većoj meri nego drugu decu.

Identični jednojajčani blizanci nastaju oplodnjom jedne jajne ćelije, jednim spermatozoidom. Nakon oplodnje, deobom ćelija (mitozom) dolazi do deljenja na dva jednaka dela, a oba embriona nose iste genetske materijale.

Razlog razdvajanja još nije razjašnjen. Preovladavajuća teorija bila je da su biološki procesi koji vode do monozigotskog razdvajanja sasvim nasumični.

Međutim, međunarodna grupa naučnika predvođena stručnjacima sa Univerziteta Vrije u Amsterdamu veruje da su našli zajednički "potpis" u DNK jednojajčanih identičnih blizanaca, javlja britanski list "The Guardian".

Istraživanje objavljeno u časopisu "Nature Communications" tvrdi da su naučnici posmatrali epigenetiku jednojajčanih blizanaca, odnosno epigenetičke promene u DNK, faktor koji može uticati na ovu pojavu.

Otkrili su da identični blizanci širom sveta imaju 834 istovetne tačke u zajedničkom genomu, odnosno, DNK njihovog organizma je gotovo potpuno isti..

Foto: Shutterstock/Shavlovskiy

Te istovetne tačke, kažu naučnici, pomažu da se u čak 80 odsto slučajeva utvrdi da li je neka osoba imala blizanca za kojeg nije ni znala.

Reč je o slučajevima u kojima je jedan od blizanaca preminuo u utrobi (takozvani "sindrom nestalog blizanca") ili su blizanci razdvojeni nakon rođenja.

Još treba da se dokaže da su hemijski markeri DNK uzrok blizanačkih trudnoća, jer ostaje moguće da je to posledica razdvajanja embriona na ćelijskom nivou. Ali, veruje se da bi otkriće zajedničkih markera moglo da pomogne

BBC ističe da je oko 12 odsto trudnoća praćeno multiplim embrionima, no samo oko dva odsto njih završava rođenjem blizanaca, dok većina žena ni ne zna da su nosile blizance.

Nanci Segal s Državnog univerziteta u Kaliforniji objašnjava da bi ovo otkriće moglo da pomogne blizancima koji imaju predispozicije za niz zdravstvenih problema, poput stanja poznatijeg kao 'spina bifida' ( je naziv za rascep kičmenog stuba, zbog čega nastaje nepotpuno zatvaranje kičmene moždine).

Ovo istraživanje moglo bi da ponudi odgovor zašto neki ljudi pate od ovog retkog poremećaja.

Pomoću dokazanih markera moglo bi da se utvrdi da su možda u utrobi bili s bratom ili sestrom blizancem koji je preminuo ili su razdvojeni nakon rođenja, piše "Guardian".