Ako je maca stalno agresivna, pronađite razlog

"Moja mačka iz pakla" naziv je veoma popularne emisije koja se već godinama "vrti" na jednom televizojskom kanalu. U ovoj veoma interesantnoj i poučnoj emisiji dokumentovani su slučajevi veoma agresivnih mačaka, nevolje njihovih vlasnika, koji najčešće ne mogu da vode normalan život zbog ponašanja svojih mezimaca, i saveti stručnjaka koji im pomažu da mačke nauče lepom ponašanju, piše Petmagazine.rs.

Sigurni smo da se i mnogi vlasnici maca u našoj zemlji suočavaju s problemom mačje agresije i njihovog ponašanja "iz pakla", pa smo rešili da u pomoć pozovemo dr Vladimira Terzina.

Šta je agresija

"Reč agresija potiče od latinskih reči ad, što znači ka, i gradus, što znači korak. Ovakvim tumačenjem agresije mogli bismo je okarakterisati kao 'korak ka nečemu'. Samim tim, agresija ne mora da bude negativna i može poslužiti kao korak ka ostvarenju nekog cilja. Naši ljubimci tako mogu biti agresivni i ako su gladni i žele hranu, ili im je hitno potreban izlazak napolje jer osećaju fiziološku potrebu. Zato je potrebno dobro se zamisliti pre nego što procenimo neki vid agresivnog ponašanja, jer on može biti ekspresija neke obične, a uskraćene potrebe", Terzin.

Uzroci agresije

Prema rečima našeg sagovornika, svaki vid agresije, kako kod ljudi tako i kod životinja, predstavlja odbrambeni mehanizam.

"Mačka je pre svega nezavisna i njeno ponašanje nije uvek uzrokovano vidljivim ili spoljnim nadražajima. Mačka može da pamti i da pokazuje agresiju u trenucima koji je asociraju na neki pređašnji neprijatni doživljaj. Mace najčešće ispoljavaju agresiju prema ukućanima, a veoma retko prema gostima koji dođu u kuću. Takođe je veoma česta pojava agresije prema deci", naglašava i upozorava naš sagovornik.

"Kao i kod pasa, veliki broj ujeda je uzrokovan ponašanjem dece, koja ponekad u igri preteraju pa tako mogu nenamerno naneti bol životinji, koja će na to agresivno da odreaguje", dodaje.

Rasa i boja

Kako kaže naš sagovornik, u praksi je primećeno da su mace određenih boja i rasa sklonije agresivnom ponašanju od maca drugih rasa i kolorita. Objašnjava i da postoje dva osnovna tipa agresije – prigušena i otvorena.

"Kod mačaka postoji prigušena agresija kada se ona sklanja uz zvukove frktanja ili takozvanog produženog slova H. Time nam naš kućni ljubimac stavlja do znanja da ne želi da nešto uradi ili da se nalazi u nezgodnoj situaciji koja ga asocira na nešto neprijatno. Ako i dalje insistiramo, verovatno će mačka iskazati pravu agresiju, počeće da grebe ili ujeda. To je drugi tip, takozvana otvorena agresija. Pritajena agresija se može ispoljavati i nečim što možemo nazvati osvetom, tj. kada mačka namerno urinira ili defecira na naše stvari ili to čini van predviđenog mesta. Ako to uradi na nečijim stvarima - možemo biti potpuno sigurni da je to uradila na stvarima onoga ko je kriv za njen strah".

Kastracija i sterilizacija

Jedan od najčešće primenjivanih metoda za ublažavanje agresije je kastracija kod mužjaka i sterilizacija ženki.

"Nestajanje estrogena (ženke) i testosterona (mužjaci) u znatnoj meri može dovesti do promene u ponašanju, jer se gubi osećaj teritorijalnosti i dominacije, što dovodi do smanjenja agresije", poručuje Terzin i dodaje da na pojavu agresije i neželjenog ponašanja umnogome mogu uticati i neka oboljenja, i to prevashodno zbog bola koji uzrokuju i koji mačku tera da se agresijom brani i "leči".

"Naravno, pre primene bilo kakvog metoda potrebno je otkloniti sve druge potencijalne faktore koji se mogu javiti usled prisustva nekih bolesti. Primećeno je da su životinje s poremećajem rada štitaste žlezde agresivnije. Naravno, i mnoga druga oboljenja mogu dovesti do netipičnog ponašanja tako da je pri iznenadnim promenama ponašanja potrebno mačku pre svega odvesti kod veterinara i otkloniti sve potencijalne sumnje na određena oboljenja. Hronična metabolička oboljenja (dijabetes, hronični procesi na zglobovima i kičmi, bubrežne bolesti) izazivaju bolove koji mogu dovesti do agresivnog ponašanja", objašnjava dr Terzin.