U kom posuđu je najbolje kuvati

Kada je Američka agencija za zaštitu životne sredine prošle nedelje izdala stroga ograničenja o upotrebi hemikalija koje se koriste u proizvodnji neprijanjajućih tiganja, pitanje „zdravog” posuđa ponovo je postalo aktuelno. U čemu je najzdravije pripremati hranu, da li su teflonski tiganji zaista opasni, kako se često tvrdi u istraživanjima, i koliko je ova tema deo marketinga, a koliko stvarno treba da nas brine? Kako je preneo „Gardijan”, hemikalije koje se koriste u proizvodnji savremenog posuđa, prilagođenog pripremanju brzih jela i domaćicama koje danas imaju sve manje vremena za kuhinju, dovode se u vezu sa obolevanjem od teških bolesti. Nema ipak očiglednih dokaza o tome, ali to nije sprečilo američku agenciju da naloži kompanijama da do kraja 2015. godine prekinu sa upotrebom hemije u proizvodnji posuđa, piše Politika.

Na domaćem tržištu teflonski tiganji i dalje se upotrebljavaju i domaćice ih smatraju izuzetno praktičnim. Velike kompanije koje decenijama proizvode teflonsko posuđe pod pritiscima su pre šest godina prestale da upotrebljavaju PFOA (perflorooktanska kiselina), o kojoj se toliko govori i zbog koje je teflonsko posuđe bilo u središtu negativnih kampanja. Teflonsko posuđe je, dakle, zdravo za upotrebu, uz pravilno korišćenje, što se ne može potvrditi i za ono kupljeno na pijaci ili kinesko, za koje kupac ne može da zna kakvi materijali su korišćeni u njegovoj proizvodnji.

www.pixabay.com

I bez obzira na mnogobrojne kampanje i reklame, druge vrste šerpi i tiganja, naročito keramičke, nisu se toliko odomaćile kod nas, što zbog cene, što zbog činjenice da i ovi proizvodi imaju dosta manjkavosti.

– Keramičko posuđe se dosta reklamira, ali čini mi se da polako gubi trku. To, inače, nije keramičko posuđe, nego je reč o nelepljivom premazu koji ne sadrži PFOA (perflorooktansku kiselinu). Napravljen je na bazi prirodnih, mineralnih sirovina. To je u stvari organsko-neorganski hibridni materijal. Odlikuje ga visoka tvrdoća, temperaturna otpornost, nelepljivost i sjaj. Za razliku od PTFE premaza (teflona) koji je uglavnom crne boje, keramički premaz može biti u svetlijim nijansama, što predstavlja novinu na tržištu. U odnosu na teflon keramički premaz ima prednosti što je temperaturno otporniji (do 450 stepeni Celzijusa u odnosu na 240 stepeni, što je granica za bezbednu upotrebu teflona) i što može biti u više boja – kaže za „Politiku” Aleksandar Marković, direktor „Metalac posuđa”.

– Keramika i emajl inače nisu u istoj kategoriji posuđa. Emajl se nanosi na čelični lim i po strukturi je najsličniji staklu. Emajl nije nelepljiv premaz poput teflona ili takozvanog keramičkog premaza. Tako da keramika nije zamena za emajl već je više zamena za PTFE (teflon) – kažu u „Metalcu”. Kako ističu, često pranje u mašini za posuđe može da umanji nelepljivost usled agresivnog dejstva deterdženta za mašinsko pranje na površinu premaza, pa se savetuje ručno pranje, kao i upotreba plastičnog ili drvenog pribora. U ovoj kompaniji kažu da je ubedljivo najzdravije emajlirano posuđe u kome može i da se sprema i da se čuva hrana, a pošto je dugo u upotrebi možemo biti sigurni i da ne šteti zdravlju. Za preporuku je i posuđe od nerđajućeg čelika u kome ipak ne bi trebalo čuvati hranu već je samo pripremati.

www.pixabay.com

Prema važećim standardima kvaliteta ,pri zvaničnom uvozu posuđa akreditovane laboratorije trebalo bi da kontrolišu različite parametre,kao što su bezbednost glazure kod keramičkog, porcelanskog ili glinenog posuđa, koje supstance iz plastičnog posuđa podležu ograničenjima ili kakvu bi otpornost posuđe moralo da ima…

Sve što se legalno uvozi, saznajemo, prolazi kontrole na granici. To su laboratorijske i vizuelne kontrole. Naravno, inspekcije ne mogu da garantuju za posuđe sa pijaca, za koje trgovci ne izdaju račune ili ne postoje informacije o poreklu ili ispunjenosti standarda. To je oblast sive ekonomije, a ona nije u domenu rada inspekcije.

Crno tržište posuđa ipak cveta. Posuđe se prodaje na ulici, pijacama, od vrata doi vrata. Ova roba stiže iz Kine i Turske i, kako kažu u inspekciji, vrlo je rizično kupovati posuđe za koje niste sigurni od kojih materijala je proizvedeno.

U kompaniji „Metalac” savetuju kupcima da što više informacija traže od prodavaca u radnjama koje prodaju posuđe. .