Kada je pravi trenutak da posetite logopeda?

Foto: David Amsler / Flickr.com

Prema lestvici razvoja govora, prvi problem je nedovoljno razvijen govor.

- Kada dete napuni tri godine i krene u vrtić, roditelji imaju priliku da uporede govor svog deteta s vršnjacima i postaju svesni problema. Važno je da što pre krenu sa savetovanjem kod logopeda, jer je dete često u tom uzrastu dovoljno svesno da se razlikuje od vršnjaka. Sluša, ali ne razume ili želi da odgovori, ali mu je izgovor iskrivljen i nerazumljiv. Upravo zato dete se može osećati nesrećno, ljuto, frustrirano, a u komunikaciji se počinje sve više oslanjati na gestikulaciju - objašnjava logoped mr. sci. Nataša Šunić.

Već od prvih meseci treba pažljivo slušati dete jer nam i u tom ranom uzrastu može saopštiti mnogo o sebi. Do osmog meseca dete treba da reaguje na glasovnu stimulaciju, izgovara nekoliko slogova, oglašava se kada mu se obraćate i prođe fazu vokalizacije i gukanja.

U periodu od 21 meseca treba da govori barem osam reči sa značenjem, oponaša zvuk koji čuje, imenuje i pokazuje jednu ili dve slike. Kad dete postane sposobno da izgovara veći broj reči s određenim značenjem, počinje da shvata da se dve reči u govoru mogu povezivati (“mama, daj!”, “mama, vode!”...). Tako dete počinje da se služi jednostavnim rečenicama koje u početku nisu potpune, ali su dovoljno jasne i okolini razumljive.

Deci od druge do četvrte godine treba se obraćati jasnim i jednostavnim rečenicama, ali i nadograđivati ono što su rekla (Idemo napolje. Da, idemo napolje.). Što se tiče izgovora, deca u periodu između tri i tri i po godine treba da ispravno izgovaraju glasove p, b, t, d, k, g, m, n, j, f, v, h, l, a, e, i, o, u. Glasovi s, z, c, š, ž, č, ć, dž, đ, r, lj i nj mogu se tolerisati najduže do pete godine, a onda potražiti pomoć.


Ako primetite kod deteta neka druga odstupanja u govoru, kao što su mucanje ili brzopletost, trebalo bi što ranije intervenisati.

Ako je dete premlado za terapiju, roditelji će dobiti logopedski savet kako da se postave, reaguju i pomognu detetu.

- Ako dete do polaska u školu nema govornih teškoća, ali vaspitačice u vrtiću primete da pogrešno drži olovku ili ne može da poveže grupu glasova u reč i isto tako rastavi reč na glasove, potrebno je što pre reagovati. Iz takvih teškoća proizlaze teškoće u čitanju i pisanju, kao i disleksija i disgrafija - kazala je Šunić.