Met Dejmon o najvećem izazovu u karijeri: "Na snimanju "Odiseje" sam prebrodio jedan od najvećih strahova"

Dok se priprema za premijeru jednog od najiščekivanijih filmova godine, Nolanove "Odiseje", priznaje da su mu se životni prioriteti promenili. U prvom planu više nisu samo velike filmske uloge, već i porodica, humanitarni rad i projekti koji ga istinski ispunjavaju.

U razgovoru za magazin People, oskarovac je otvoreno govorio o fizički i psihički zahtevnom snimanju filma "Odiseja", ali i o tome kako izgleda njegov život van filmskog seta.

Snimanje koje je više ličilo na ekspediciju

Met Dejmon u ovom filmu tumači legendarnog grčkog junaka Odiseja, koji nakon Trojanskog rata pokušava da se vrati supruzi Penelopi, koju igra En Hetavej, i sinu, kog glumi Tom Holand.

Reč je o njegovoj trećoj saradnji sa rediteljem Kristoferom Nolanom, posle filmova "Interstellar" i "Openhajmer", a glumac kaže da je ovo bilo ubedljivo najzahtevnije iskustvo u njegovoj karijeri.

Film je sniman u čak pet država – na Islandu, u Maroku, Italiji, Škotskoj i Grčkoj – a čitava produkcija, kako kaže, više je podsećala na ekspediciju nego na klasično snimanje filma. Za ovu ulogu prošao je intenzivne fizičke pripreme i doveo telo u vrhunsku formu, spustivši težinu na oko 76 kilograma čistih mišića.

Borio se sa čudovištima i pobedio klaustrofobiju

Snimanje je obuhvatalo brojne zahtevne scene, od sukoba sa mitskim bićima poput Kiklopa i Sirena do snimanja pod veštačkom kišom koju su stvarala dva ogromna mlazna motora.

"To su bila dva motora poput onih na Boingu 737 koji su neprestano bacali vodu na nas", ispričao je.

EPA/GIAN EHRENZELLER

Jedna scena posebno mu je ostala u sećanju. Zbog nje je morao da uđe u ogromnog Trojanskog konja, što ga je nateralo da se suoči sa sopstvenom klaustrofobijom.

"Na ovom projektu rešio sam dosta svojih strahova. Klaustrofobija je bila jedan od njih i nadam se da sam je konačno ostavio iza sebe", rekao je kroz osmeh.

Porodica mu je važnija nego ikada

Kada nije na filmskom setu, Dejmon je potpuno posvećen porodici. Sa suprugom Lusijanom ima četiri ćerke – Aleksiju, Izabel, Điju i Stelu, koje su ga tokom snimanja "Odiseje" često posećivale na lokacijama.

Glumac kaže da je svestan koliko brzo prolazi vreme provedeno sa decom. Dve starije ćerke već su napustile porodični dom, a upravo ga je to podstaklo da još više ceni godine koje provodi sa mlađima.

"Pošto su nam dve starije ćerke već otišle od kuće i svesni smo koliko brzo prolaze ove poslednje godine, trudimo se da što više uživamo u tim trenucima i sačuvamo ih", rekao je.

Pored porodice, važan deo njegovog života i dalje predstavlja humanitarna organizacija Water.org, kojoj je godinama posvećen.

Od audicija sa Benom Aflekom do Oskara

Dejmon se prisetio i svojih početaka. Odrastao je u Kembridžu, u američkoj saveznoj državi Masačusets, gde je upoznao Bena Afleka, sa kojim je kasnije izgradio jedno od najpoznatijih prijateljstava u Holivudu.

Kao tinejdžeri zajedno su putovali vozom ili autobusom u Njujork na audicije.

"Prijavljivali smo se na sve moguće audicije, čak i za 'The Mickey Mouse Club'", prisetio se.

Prekretnica u njihovim karijerama dogodila se 1997. godine kada su napisali scenario za film "Dobri Vil Hanting". Taj film doneo im je Oskara za najbolji originalni scenario i lansirao ih među najveće holivudske zvezde.

Kasnije je Dejmon ostvario niz zapaženih uloga, od franšize o Džejsonu Bornu do filmova "Marsovac" i "Nepobedivi", za koje je bio nominovan za Oskara.

Posebno se prisetio trenutka kada mu je Frensis Ford Kopola pružio jednu od prvih velikih prilika.

"Sećam se kada sam sa 25 godina dobio ulogu u filmu 'Čudotvorac'. Frensis Ford Kopola dao mi je tu priliku i to nikada neću zaboraviti. Bilo je to neverovatno putovanje", rekao je.

"Danas sam mnogo mirniji"

Na pitanje kako danas gleda na život i karijeru, Dejmon kaže da je naučio da prihvati stvari koje ne može da promeni.

"Pokušavam da se usredsredim na ono što mogu da kontrolišem. Umesto da se ljutim zbog stvari na koje ne mogu da utičem, trudim se da budem pažljiv i promišljen u svemu što mogu da uradim, a ostalo jednostavno prihvatim", objasnio je.

Dodaje da mu je upravo takav način razmišljanja doneo unutrašnji mir.

"Na početku karijere moraš da veruješ da možeš da uspeš jer su šanse zaista male. Moraš da imaš taj prkos i uverenje da ćeš uspeti. Ali danas sam u potpuno drugačijoj fazi života. Osećam se mnogo mirnije", zaključio je.