Hladne noge znak za uzbunu

Hladne ruke i noge bez obzira na spoljnu temperaturu nedvosmislen su pokazatelj da nešto sa perifernom cirkulacijom nije u redu. Šta najviše ugrožava krvne sudove, kakva je njihova uloga i na koji način može da se spreči njihovo propadanje za "Život plus" objašnjava vaskularni hirurg profesor dr Miroslav Marković, načelnik Drugog kliničkog odeljenja Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

- Periferna cirkulacija obuhvata sve druge arterije i vene ljudskog tela, izuzimajući krvne sudove srca i mozga. Kada je reč o arterijama, poslednjih godina se beleži sve veća učestalost njihovog obolevanja. ateroskleroza je hronična bolest starije, ali sve više i srednje generacije, koja može da dovede do ozbiljnih komplikacija. Pušenje, povećane masnoće u krvi, dijabetes i hipertenzija ključni su faktori koji dovode do patoloških promena arterija. Pojavi oboljenja u velikoj meri doprinose i porodična sklonost, nepravilna ishrana, smanjena fizička aktivnost, kao i izloženost stresu. O aterosklerozi se sve više govori poslednjih petnaest do dvadeset godina, baš zbog toga što se primarno javlja kod starije generacije, čiji je životni vek znatno produžen. Al, i zahvaljujući sve boljoj i dostupnijoj dijagnostici, koja omogućava blagovremeno i dobro lečenje.

Na šta konkretno mislite?

- Ovo oboljenje može da se leči na dva načina. Preventivno, pre nego što se javi i razvije, lekovima i higijensko-dijetetskim režimom kada je oblik bolesti umeren, a hirurški ukoliko dobije ozbiljan tok. ateroskleroza je u svakom slučaju progresivna i neizlečiva, ali ako se blagovremeno reaguje isključivanjem faktora rizika i primenom odgovarajućih lekova, njen razvoj može da se osujeti, a kvalitet arterija očuva. Ako se bolest razvije, primenjuje se hirurški vid lečenja. Na taj način se otklanjaju eventualne posledice, od kojih je najčešća gangrena na ekstremitetima.

Šta prethodi gangreni?

- Aterosklerotska bolest ekstremiteta ima četiri stadijuma, od kojih je gangrena poslednji. Prvi stadijum se teško razotkriva jer prolazi u blagoj formi, dok se u drugom javljaju bolovi u nogama, poput bolnih grčeva u listovima nakon prepešačene određene distance, koji primoravaju pacijenta da prekine hod. Ukoliko tako nešto primeti, trebalo bi da se odmah javi lekaru, jer tada bolest još može da se leči na lakše prihvatljiv način za pacijenta. U trećem stadijumu je već potpuno drugačija situacija, a mogućnost konzervativnog, odnosno neoperativnog lečenja je krajnje ograničena. Tada, vrlo često, operacija predstavlja jedino rešenje, a posebno u četvrtom, kada počinju da se javljaju gangrenozne promene na prstima stopala. Na tok bolesti posebnu pažnju bi trebalo da obrate dijabetičari, naročito ako im se jave ranice na stopalima. U takvoj situaciji, što pre neka se jave lekaru. Ako se ne interveniše na vreme, može da napreduje sve do momenta kada je jedino moguća amputacija ekstremiteta. U svakom slučaju, neophodno je da se pacijent u poslednja dva stadijuma hospitalizuje. Tada se radi angiografija, odnosno kontrastno snimanje krvnih sudova, a nakon toga razmatra vid lečenja. Ukoliko se radi operacija, najčešće se izvodi rekonstruktivni bajpas na zapušenim krvnim sudovima. Međutim, u poslednjih desetak godina, u svetu i kod nas primenjuje se manje agresivna terapija, koja podrazumeva ugradnju stentova u obolele krvne sudove. Lekarima su, u principu, na raspolaganju različite metode zavisno od opsega suženja krvnog suda i uznapredovalosti bolesti, koje oni znalački treba da kombinuju.

Ko je više podložan aterosklerozi, muškarci ili žene?

- Načelno, do sada su znatno češće obolevali muškarci, čak tri do četiri puta više u odnosu na žene. Za žensku populaciju se smatra da važnu ulogu u zaštiti njihovih krvnih sudova ima ženski hormon estrogen. Do skora su pojedinim tradicionalnim faktorima rizika bili više izloženi muškarci - pušenje, stres na poslu... Promene u društvu i u odnosima među polovima doveli su do toga da se ateroskleroza sve češće viđa i kod žena.

Ipak, poznato je da se žene češće žale na osećaj hladnoće u šakama i stopalima?

- To je tačno. Međutim, najčešće se u tim slučajevima ne radi o tipičnim formama ateroskleroze. U pitanju su takozvani funkcionalni, odnosno vazospastični poremećaji mikrocirkulacije, gde se poremećaj protoka krvi dešava na nivou kapilara, koji se viđaju kod žena srednje životne dobi. Iako tegobe mogu da budu iritirajuće, ne radi se o ozbiljnoj bolesti.

A kada je reč o venskim oboljenjima?

- Kada se govori o oboljenju vena, misli se prvenstveno na proširene, odnosno varikozne vene i vensku trombozu. Proširene vene se javljaju češće kod žena, čemu uveliko doprinose i ženski hormoni. Po zvaničnim podacima, svaka treća osoba posle 40. godine ima neki vid poremećaja venske cirkulacije. Značajno proširene vene su, ne samo medicinski već i socijalni problem, zato što mogu dovesti do bitno umanjene fizičke radne sposobnosti, usled brojnih smetnji koje pacijente onemogućavaju da normalno funkcionišu. Oticanje nogu, otežan hod, upala vena poznata kao tromboflebitis, ključni su simptomi koji prate ovu bolest. Ako se varikozne vene na vreme ne leče, već ostave da tako stoje više decenija, kao krajnja komplikacija može da se javi i rana na nozi, odnosno venski ulkus.

Koji su faktori rizika koji dovode do proširenih vena?

- Za pojavu proširenih vena nasledni faktor je veoma značajan. Dugo stajanje zbog zahteva posla, gojaznost i trudnoća takođe su uzroci koji potpomažu razvoj ove bolesti. U svakom slučaju, ako se proširene vene u odmakloj fazi, operativno lečenje je najoptimalniji vid terapije. Ako su proširene vene ispoljene u blažoj formi, preporučuju se, uz odgovarajuće lekove i poseban režim života i elastične čarape.

Tromboza

Venska tromboza je formiranje ugrušaka, odnosno tromba u sistemu dubokih vena. Opasna je po život bolesnika jer može da dovede do plućne embolije, kada se deo tromba odvoji i sistemom venskog krvotoka usmeri ka plućima. Skloni su joj pacijenti sa urođenim ili stečenim poremećajem koagulacije i malignim oboljenjima, bolesnici koji su u dužem periodu vezani za krevet, osobe sa naslednom sklonošću, kao i trudnice. Hormonski preparati, kao što su, primera radi, oralni kontraceptivi, mogu da provociraju nastanak venske tromboze. U takvoj situaciji, najvažnije je da se na vreme prepoznaju početni znaci bolesti.

Početni znaci su bol, otok, osećaj punoće, i to najčešće samo u jednoj nozi. Kada se to ustanovi, daju se antikoagulantni lekovi u vidu potkožnih injekcija u kožu trbuha, pri čemu pacijent treba da miruje. Kada bolest izađe iz akutne faze, terapiju predstavljaju oralni antikoagulantni lekovi. Bitno je da se pacijent što pre javi lekaru, jer je bolest najopasnija u početnoj fazi, kada postoji velika mogućnost odvajanja tromba. Međutim, treba imati na umu da svaka preležana venska tromboza najčešće ostavlja trajne posledice u sistemu dubokih vena, koje kod nekih pacijenata, posle mnogo godina, mogu dovesti do pojave venskih rana.

Osetljive karotide

- Karotidne arterije vrata zahtevaju posebnu pažnju, jer snabdevaju mozak. Njihovo obolevanje značajno je povezano sa pojavom moždanog udara. Da bi se ova teška komplikacija sprečila, neophodni su blagovremena dijagnoza i lečenje. Zato osobe sa povećanim rizikom treba da obrate posebnu pažnju na prateće simptome. Nestabilnost i zanošenje pri hodu, vrtoglavica i specifične tegobe izražene u vidu kratkotrajnog gubitka svesti, trnjenja i oduzimanja jedne strane tela, prolazni poremećaj vida na jednom oku, prolazna otežanost govora, predstavljaju glavne simptome za uzbunu i odlazak lekaru.