Čitav život radimo pogrešno: Antibiotici i probiotici uopšte nisu dobra kombinacija, evo i zašto

Oni takođe uništavaju i takozvane dobre bakterije, neophodne za osnovne telesne funkcije, kao što su varenje i držanje štetnih bakterija pod kontrolom.

Pošto probiotici dodaju korisne bakterije crevima, uzimanje probiotičkih suplemenata dok ste na antibioticima postalo je popularna strategija za nadoknađivanje gubitka bakterija i održavanje ravnoteže mikrobioma creva.

Novo istraživanje, međutim, pokazuje da bi ova taktika mogla biti neefikasna.

Iznenađujući rezultati opsežne studije

Istraživači su uradili 15 kontrolisanih studija koje su analizirale razlike u mikrobiomima creva 1.200 ispitanika koji su uzimali antibiotike s probioticima i bez njih. Tada je otkriveno da su ljudi koji su uzimali probiotike zajedno s antibioticima povećali raznolikost crevnog mikrobioma za minimalnu količinu, samo 0,23 odsto.

Te su istraživači došli do zaključaka da uzimanje probiotičkih suplemenata sa antibioticima nije uopšte uticalo na povećanje količine dobrih bakterija u crevima, objavljeno je u časopisu BMC Medicine.

Zašto probiotski suplementi nemaju veliki uticaj

"Postoji nekoliko razloga zašto probiotički suplementi ne menjaju značajno sastav mikrobioma creva", kaže dr Arik Alper, gastroenterolog i dodaje: "Pre svega, nema dovoljno dobrih bakterija koje mogu da dospeju u creva da bi napravile veliku promenu. Doze suplemenata obično nisu dovoljno visoke za početak, a želudačna kiselina može da ubije mnoge dobre bakterijske sojeve.

I ne samo kiselina, i sami antibiotici takođe mogu da ubiju probiotike koje uzimate kao suplementaciju. Probiotski suplementi takođe obično sadrže crevne mikrobe koji se talože u tankom crevu , ali velika većina crevne flore kolonizuje se u debelom crevu", objasnio je dr Alper.

Ali ne znači da ih treba izbegavati

Ali to ne znači da nikada nije od pomoći uzimati probiotike u kombinaciji sa antibioticima.

"Najčešća i najkorisnija klinička indikacija za probiotike je prevencija dijareje izazvane antibioticima“, rekao je dr Apler.

"Uopšteno govoreći probiotici su bolji za dijareju, a ne zatvor. "Čak i tada, međutim, probiotiski suplementi bi pomogli samo u određenim okolnostima", rekao je Alper.

"Postoje samo dva probiotika koja bi bila korisna za ovu specifičnu indikaciju: gljivica po imenu Saccharomyces boulardii i, u manjoj meri, bakterija Lactobacillus rhamnosus“, objasnio je on.

"Čak bi i ta dva crevna mikroba bila efikasna samo za specifične antibiotike."

Biranje hrane u odnosu na suplemente

Generalno je bolje uzimati probiotike iz hrane nego suplemenata, ističe za Health dr Madhav Desai, gastroenterolog. "Trebalo bi da se oslanjate na zdravu, prirodnu prebiotičku ishranu koja sadrži kombinaciju voća i povrća“, rekao je on.

Fermentisana hrana kao što su jogurt, kiseli krastavci, kiseli kupus i hleb od kiselog testa takođe su bogati probioticima.