Surova je stvar prirode da deca rođena u socijalno ugroženim porodicama imaju veći rizik od raznih oboljenja kad odrastu. To su pokazala istraživanja.
Kako odrastamo, kvalitet vazduha, ishrana, stres u porodici – sve to utiče na naše gene i zdravlje.
"Interakciju između životne sredine i gena možemo videti kao fundamentalni mehanizam kroz koji društvena nejednakost utiče na razvoj dece i dovodi do dugoročnih razlika u obrazovanju, zdravlju i blagostanju“, kaže razvojna psihološkinja Lorel Rafington sa Instituta "Maks Plank“ u Berlinu.
Društvena nejednakost u genima
U svojim studijama, Lorel Rafington je pronašla dokaze da se društvena nejednakost može "videti“ u genima koristeći takozvane epigenetske profile.
Oni kod dece iz socijalno ugroženih porodica izgledaju gore, i u poređenju sa drugim studijama ukazuju na lošije zdravlje u odraslom dobu. Na primer, povećava se rizik od razvoja dijabetesa ili bržeg starenja.
"Naši rezultati pokazuju da su rane životne okolnosti, na primer kada se deca rađaju u siromaštvu, posebno važne za epigenetske profile“, objašnjava Lorel Rafington.
Teoretski, ovi profili dece bi se mogli koristiti da se napravi neka vrsta predviđanja o njihovim zdravstvenim rizicima u odraslom dobu, ali to još nije empirijski ispitano.
Stres, bolest ili dijeta mogu igrati ulogu
Epigenetika pruža važne informacije koje određuju stanje aktivnosti gena. Radi se o tome koji geni se u ćelijama čitaju ili čak isključuju. Spoljni faktori kao što su stres, bolest ili ishrana mogu uticati na epigenetski program ćelija.
Pušenje, na primer, menja epigenom ćelija pluća, tako da geni mogu da steknu svojstva pokretanja bolesti.
"Na primer, iz studija znamo da kada osoba puši i prestane da puši, to je takođe vidljivo u pojedinačnim regulatorima gena“, objašnjava Lorel Rafington.
Za svoju studiju, ova psihološkinja nije posmatrala pojedinačne gene, već kompletan genom dece, pošto uticaji okoline često utiču na nekoliko gena i efekti mogu biti vidljiviji.
Da bi to uradili, Lorel Rafington i drugi istraživači su prikupili uzorke pljuvačke više od 3.200 dece i adolescenata između osam i osamnaest godina i koristili ih za kreiranje epigenetičkog profila za svako dete. Za procenu naučnica koristi i rezultate prethodnih studija koje su već pokazale zapanjujuće stvari.
"Jedan zaključak iz ovog rada je da bi intervencije za poboljšanje zdravlja i dugovečnosti možda trebalo planirati decenijama pre pojave bolesti povezanih sa starenjem“, kaže ona.
Uticati na naše gene
Ovo je dobra vest istraživanja: možete promeniti epigenetski profil. Jer on nije fiksiran zauvek – uprkos možda težim početnim uslovima u detinjstvu, objašnjava istraživačica Instituta "Maks Plank“.
Međutim, ovde je još mnogo toga neistraženo. Još uvek je nejasno koliko na kraju možete napraviti pozitivne promene ako, na primer, počnete da se hranite zdravije ili više vežbate kao odrasla osoba.
"Neki istraživači starenja takođe veruju da lekovi koji mogu postati dostupni u budućnosti, a koji su dizajnirani da uspore ili preokrenu biološko starenje, mogu biti u stanju da preokrenu negativne efekte u ranom životu. Ali trenutno je to samo lepa želja“, kaže Lorel Rafington.
Novčani pokloni za majke
U takozvanoj interventnoj studiji u SAD, razvojna psihološkinja Rafington će sada dalje istražiti u kojoj meri se može uticati na ove epigenetske profile.
Zato majke koje žive blizu granice siromaštva i one koje su siromašne dobijaju novčane poklone na šest godina kako bi se minimizirali određeni faktori stresa i istražilo da li i kako to utiče na epigenetske profile dece.
Jer to je psihološkinji Rafington glavni istraživački cilj: da njen rad može za rezultat imati i mere socijalne politike i tako doprineti boljem razvoju dece.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Tajvan zahteva od Kine da prekine svoje vojne aktivnosti u njenim vodama, rekavši da one jednostrano destabilišu mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu i ometaju međunarodni transport i trgovinu.
Rat u Ukrajini – 1.023. dan. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je uveren da novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp želi da se rat Ukrajine sa Rusijom okonča što pre, dodajući da je to moguće samo ako je pozicija SAD čvrsta.
Rat u Ukrajini – 1.023. dan. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je uveren da novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp želi da se rat Ukrajine sa Rusijom okonča što pre, dodajući da je to moguće samo ako je pozicija SAD čvrsta.
Tri stranke u nemačkoj saveznoj pokrajini Tiringiji udružile su snage kako bi sprečile da krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja vodi u anketama, dođe na vlast.
Bord trenera Evrolige oglasio se putem zvaničnih naloga na društvenim mrežama posle sporne konferencije za medije Dimitrisa Itudisa, trenera Hapoela iz Tel Aviva.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp danas je izjavio da bi supruga njegovog sina Erika, Lara, mogla da nastavi porodičnu političku dinastiju.
Komentari 5
Pogledaj komentare