Stigao je u Srbiju. Šta znamo o delta soju?

Indijski soj koronavirusa B.1.617., poznatiji kao delta, prvi put je otkriven u Indiji u oktobru 2020 godine. On udvostručuje rizik od hospitalizacije u odnosu na ranije dominantni soj u Britaniji, a simptomi virusa mogu lako da zavaraju.

Simptomi infekcije indijskog soja ili delta varijante virusa navodno se razlikuju od onih uzrokovanih dosadašnjim varijantama koronavirusa, a sve više obolelih tvrdi da nisu izgubili čulo mirisa i ukusa i da nisu imali povišenu telesnu temperaturu, nego su osećali simptome jače prehlade.

Simptomi su glavobolja, suvoća grla i bol u grlu. Ne uzrokuje povišenu telesnu temperaturu i gubitak čula ukusa i mirisa, a kod starijih osoba može da dovede do obilnije sekrecije iz nosa: Ovaj soj nije smrtonosniji u odnosu na ostale mutacije, samo uzrokuje drugačiju kliničku sliku.

Virus je do sada uglavnom bio zastupljen u Velikoj Britaniji, a uzrast kod kojeg je bio dominantan ovaj soj je od 20 do 29 godina i nešto stariji uzrast od 40 od 49 godina.

Zarazniji, ali manja stopa smrtnosti

Smrtnost je nešto manja nego kod britanskog soja, a procenjuje se da je delta varijanta iz Indije, za 40 do 60 odsto zaraznija od alfa varijante, koja je prvi put identifikovana u Velikoj Britaniji.

Kada se uzme u obzir starost i komorbiditeti, delta varijanta udvostručuje rizik od hospitalizacije, ali vakcine smanjuju taj rizik i to za oko 70 odsto.

Brže se prenosi

Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša upozorio je i da je delta tip virusa problematičniji jer se mnogo brže širi.

"Prva doza vakcine štiti 30 odsto, potrebne su dve doze za zaštitu. Oni koji su preboleli koronu mogu delta virusom da se zaraze, ni oni nisu bezbedni. Preporučujem da se ljudi vakcinišu što pre", rekao je tada Ivanuša.