AstraZeneka izaziva teže reakcije nakon prve doze, a Fajzer nakon druge: Jel' kod vas tako?

Na primer, za očekivati je da će reakcije kod starijih ljudi biti blaže nego kod mladih jer je imunološki obrambeni mehanizam mladih jači. Zbog određenih bioloških razloga reakcije su nešto izraženije kod žena nego kod muškaraca. Naime, poznato je da žene razvijaju više protivtela na mnoge viruse u odnosu na muškarce. Među ostalim, tu važnu funkciju igra hormon estrogen koji kod žena pojačava imunološku reakciju, za razliku od testosterona koji je često suzbija.

Međutim, kako su u ovoj pandemiji dostupne vakcine koje imaju fundamentalno različite mehanizme delovanja, stručnjaci su uočili da postoje neke razlike i u reakcijama, koje se mogu povezati s tim mehanizmima.

Naročito je zanimljivo to što iskustva pokazuju da su kod imunizacije AstraZenekom reakcije snažnije izražene nakon prve doze, dok su kod vakcinacije Fajzerom izraženije nakon druge doze.

Reakcije su očekivane i uglavnom dobar znak

Pre svega važno je ponoviti da su reakcije na vakcine očekivane i da su u većini slučajeva dobar znak jer pokazuju da obrambeni mehanizam organizma reaguje na strane faktore, poput virusa i bakterija, razvijanjem antitela, što je upravo ono što se vakcinacijom želi postići.

Većina reakcija na Fajzer i AstraZeneku, dve najčešće vakcine koje su se do sada primenjivale u Hrvatskoj i svetu, je blaga i kratkotrajne je prirode - obično traju oko dva dana. One uključuju bol na mestu uboda, osećaj umora ili bolova u mišićima i glavobolje. Retke reakcije uključuju otečene limfne čvorove, proliv i povraćanje, a vrlo retke su alergijske reakcije i neuobičajena zgrušavanja krvi, i to kod osoba koje najverojatnije imaju određene predispozicije za ovakav retki tip neželjenih reakcija.

Foto: shutterstock/OrelPhoto

Vakcine s virusima kao prenosnicima

Kako bismo razumeli razlike u reakcijama na prvu i drugu dozu različitih vakcina, podsetimo ukratko na mehanizme na kojima se ona temelje.

U ovoj pandemiji vakcine se uglavnom temelje na dve glavne platforme.

Vakcine kompanije AstraZeneka, baš kao i ono kompanije Džonson i Džonson, kao i ruska vakcina Sputnik V, koriste adenoviruse kao prenosioce mRNK za kodiranje spajk proteina.

U AstraZenekinoj vakcini koristi se adenovirus šimpanze (ChAd) koji je genetski izmenjen tako da ne može da se umnoži te da sa sobom istovremeno nosi genetsku informaciju na osnovu koje će u organizmu doći do stvaranja proteina S, s kojim se virus SARS-CoV-2 veže za ćelije čoveka i ulazi u njih. Adenovirus u vakcinama prenosi genetski materijal i zato se zove vektor (vektor je zapravo prenosilac), pa se ta vakcina naziva vektorskom. Vakcina Džonson i Džonson umesto adenovirusa šimpanze koristi adenovirus čoveka tip 26 (Ad26). Jednako deluje i Sputnik V u kom se prva doza temelji na adenovirusu Ad26, a druga na adenovirusu čoveka tip 5 (Ad5).

Kad se adenovirusna vektorska vakcina ubrizga pacijentu, adenovirus dolazi do ćelija u našem organizmu i veže se za njihovu površinu na tačno određene, specifične proteine koji omogućavaju njegov ulazak u ćelije sve do jezgra. Drugim rečima, u adenovirusnim vektorskim vakcinama koriste se mehanizmi koje su adenovirusi evolucijom razvili kako bi se probijali od membrane ćelije do jezgra, što nije jednostavan put. Budući da je virus genetski promenjen, odnosno izrezani su mu neki geni odgovorni za umnožavanje, on ne može stvarati virusno potomstvo, ali služi kao prenosilac gena za protein S do jezgre naših ćelija. Jedino što se sad može dogoditi s adenovirusnom DNK jeste da kodira stvaranje proteina S koronavirusa. Prvo se na osnovu DNK uputstva stvara mRNK, a zatim na temelju mRNK nastaje protein. Budući da je protein S organizmu stran, organizam na njega stvara imuni odgovor, koji će na kraju ukloniti i sve ćelije u koje je adenovirus ušao tako da nakon vakcinacije ljudi nemaju više adenovirus u svom organizmu. On jednostavno nestaje kao što bi nestao da smo pokupili virozu uzrokovanu adenovirusima.

Foto: deposit/rbhavana

Ovakvim vakcinama stvaraju se dva tipa imunskog odgovora koji nas pripremaju za susret s uzročnikom bolesti protiv koje se imunizujemo, tj. virusom SARS-CoV-2. Jedan tip su antitela koja svojim vezivanjem za koronavirus mogu sprečiti njegov ulazak u ćelije i tako zaustaviti njegovo širenje po organizmu. Drugi tip imunskog odgovora je tzv. ćelijski imunitet, kod kog su najvažniji citotoksični T limfociti koji mogu da ubiju ćelije zaražene koronavirusom. Zajednički nas ta dva tipa imunskog odgovora u potpunosti štite od bolesti ili znatno smanjuju ozbiljnost bolesti nakon što se zarazimo virusom SARS-CoV-2.

Kako deluju vakcine na bazi mRNK?

I mRNK vakcine također su vektorske (mRNK je informaciona RNK i služi kao uputstvo za izradu proteina S koronavirusa). Ali vakcine kao što su Fajzer i Moderna ne koriste virusni vektor, nego se mRNK za kodiranje proteina S koronavirusa prenosi pomoću lipidnih čestica. Radi se zapravo o nanočesticama i takav način prenosa se naziva "nevirusni" prenos gena, kako bi se naglasila razlika od tzv. "virusnog" prenosa. Lipidne čestice koje se koriste za pakovanje mRNK se, nakon vakcinisanja takvim vakcinama, nespecifično vežu na ćelije u našem organizmu, a ćelije ih u sebe unose jer su odgovarajuće veličine i slične i srodne česticama koje i inače cirkulišu u našem organizmu tako da ćelije ne znaju šta se u njima nalazi. Kad se lipidne čestice nađu u ćeliji, one se pomoću ćelijskih mehanizama raspadnu i oslobađaju mRNK. Ćelije ne razlikuju ovu veštački stvorenu mRNK od svoje vlastite i započinju sintezu proteina S koronavirusa koji je organizmu stran, pa potiče imunski odgovor kao i u slučaju adenovirusa.

Razlike u reakcijama na različite vakcine

Tokom masovnih kampanja vakcinacije stručnjaci su primetili određene razlike u reakcijama na različite vakcine, naročito na Fajzerovu i AstraZenekinu.

Foto: deposit/DragonImages

Naime, pokazalo se da su reakcije na AstraZeneku uglavnom snažnije nakon prve doze, a na Fajzera nakon druge.

"U poređenju s prvom dozom, reakcije zabeležene nakon druge doze (AstraZeneke) bile su blaže i prijavljene ređe", ističe britanska regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA).

Prema američkim Centrima za kontrolu bolesti, u slučaju Fajzerove vakcine "reakcije poput temperature, groznice, umora i glavobolje bile su češće nakon druge doze".

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) navodi da je oko 7% ljudi uzrasta između 18 i 55 godina koji su primili prvu dozu Fajzerove vakcine prijavilo temperaturu, u poređenju s 31% onih koji su prijavili temperaturu nakon druge doze.

Među vakcinisanima vakcinom Moderne oko 1 odsto ljudi starsti između 18 i 64 godine prijavilo je temperaturu nakon prve doze, a 17 posto nakon druge doze.

Osobe starije od 55 godina koje su primile Fajzer ređe su prijavljivale bilo koju od nuspojava. Međutim, i oni su zabeležili razliku između prve i druge doze. Na primer, samo 3 odsto starijih izveštava o temperaturi nakon prve doze, a 21 odsto nakon druge doze.

Drugim rečima, ljudi se obično nakon prve doze AstraZeneke osećaju kao da su dobili grip, slično kao što se osećaju ljudi nakon druge doze Fajzera. Šta bi moglo da uzrokuje razlike?

Naulnici za sada nemaju studijama potvrđene jasne odgovore na pitanje što je uzrok razlike u reakcijama na prve i druge doze među vakcinama, ali postoje tumačenja koja biološki imaju smisla.

Prof. Robert Read, voditelj Odseka za kliničke i eksperimentalne nauke u medicini na Univerzitetu Sautempton, smatra da bi to moglo biti zbog činjenice da vakcine kao što su AstraZeneka i Džonson i Džonson "imaju kao vektor adenovirus, koji u prvoj dozi snažno stimuliše imunološki sistem, a u drugoj slabije". Upravo ta jaka stimulacija koju uzrokuje prisutnost virusa jeste jedan od razloga zašto se bezopasni virusi koriste kao vektori za prenos različitih aktivnih supstanci, uključujući i vakcine i lekove.

Naime, ljudski obrambeni mehanizam reaguje na adenovirusne vakcine tako što stvara antitela i ćelijske reakcije i na sam adenovirus i na kodirane proteine S. Budući da na taj način uzrokuje više različitih reakcija, za očekivati je da će one biti nešto burnije nego kod mRNK vakcina, kod kojih će organizam reagovati samo na protein S, a ne i na vektor - lipidni omotač.

Osim toga, adenovirus se u organizmu zadržava duže nego mRNK, koja se vrlo brzo raspada. Zbog toga vakcina AstraZeneke duže uzrokuje reakcije i duže stvara imunitet.

To važi za prvu dozu.

Kada ljudi prime drugu dozu adenovirusne vakcine, njihov organizam će reagovati i na virus koji je prenosilac mRNK i na protein S jer je prilikom prve vakcine stvoren mehanizam odbrane za oba strana tela. Međutim imunska reakcija na adenoviruse sprečiće veliki deo njih da se vežu za ćelije i u njima pokrenu stvaranje proteina S. Zbog toga će manje virusa uspeti da inficira želije i manje mRNK će dospeti u njih, pa će reakcija biti manja nego nakon prve vakcine. Zato je i preporučeno vreme između dve doze duže nego kod Fajzera, kako bi se povećala njegova efikasnost, a smanjila mogućnost eliminacije vektora. Neke kompanije, poput ruske, zbog navedenog koriste dva različita adenovirusa kao vektore, kako ih obrambeni sistem u drugoj dozi ne bi prepoznao, čime se pojačava reakcija na drugu dozu.

U slučaju mRNK vakcina u kojima su lipidne čestice prenosioci, obrambeni sistem neće prepoznati lipide kao strana tela, ni u prvoj, ni u drugoj dozi. Zbog toga će oni neometano i podjednako masovno ući u ćelije kao nakon prve doze i u njima će ponovo pokrenuti stvaranje proteina S. Međutim sada, budući da je telo već razvilo antitela za protein S, reakcija na njega biće burnija, a u njoj će takođe više zaraženih ćelija biti uništeno jer će ih više biti inficirano nego u slučaju virusnih vektora.